Međutim, borbe u oblasti Donbasa su teške i želimo da se one što pre okončaju. Nije iznenađujuće, iako se traži rana mirovna inicijativa, francuski predsednik Emanuel Makron kaže da je važno da se ''ne ponižava'' ruska agresija, piše u svojoj analizi šef britanske obaveštajne službe MI6 Džon Soers, a prenosi Fajnenšel tajms.
Problem je u tome što prekid vatre sada može da obuzda ruske kopnene vojne interese. Nema razloga da se veruje da Vladimir Putin pristaje da se povuče. Zaista, okupatori su zauzeti ''rusifikacijom'' okupiranih teritorija, namećući ruski kao jezik u školama ili tako dominirajući medijima.
Putin je već igrao ovu igru
Diplomatija tadašnjeg francuskog predsednika Nikole Sarkozija donela je 2008. godine prekid vatre u Gruziji, na račun ruskih trupa koje su zauzele dva regiona te zemlje. Gruzija nikada nije povratila svoju teritoriju niti puni suverenitet, podseća on.
Ista stvar se dogodila u Ukrajini 2014. Ruske trupe zauzele su delove Krima i Donbusa nakon što je proruska vlada u Kijevu pala pred narodnim protestima.
Sarkozijev naslednik Fransoa Oland i tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel postigli su sporazum sa Putinom, stvarajući ruski prijateljski politički proces u Donbusu i zadržavajući vlast na Krimu. To je nametnuto nevoljnom predsedniku Ukrajine, ponovo stavljajući Rusiju u svoje vojne interese.
Danas ukrajinski lideri žele da se bore i ne žele prekid vatre.
Kako on navodi, nije jasno šta Makron zaista misli kada kaže da ne treba da se ponižava Putin.
Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer, nedavno je predložio da bi Mirovni proces trebalo da bude pripremljen u narednim mesecima.
Ukrajinski lideri zabrinuti su da su takvi komentari uvod u još jednu diplomatsku rundu koja je osmišljena da se postigne prevremeni prekid vatre koji će spasiti Putina na račun podrivanja Ukrajine.
Kakav je Putinov stav?
Od prve nedelje rata bilo je jasno da je napravio veliku grešku što je pokrenuo invaziju.
Dokle god je Putin na vlasti, ekonomija će biti pod sankcijama, a Evropa će postepeno ukidati zavisnost od ruskih energenata.
Kao rezultat toga, Putinova pozicija će biti oslabljena. Započinjanje neuspelog rata ne jača vlast vladara. U nekom trenutku može biti uklonjen, ali mislim da se to neće dogoditi uskoro, smatra Soers.
Ruskim liderima je potrebna aktivna podrška njegovog šefa obezbeđenja, ali zbog neuspeha u Ukrajini dva stuba njegove administracije, Federalna služba bezbednosti (nasleđe KGB-a) i vojska su u opakoj igri krivice. Neki lideri mogu biti proterani na staromodni ruski način. Rasprostranjena je beda i lična kritika.
Ukrajina zahteva poraz Rusije. Opet, nije jasno šta to zaista znači, ali je nespojivo sa Makronovim zahtevom da se ne ponižava Putin.
Francuska je Ukrajini pružila dragocenu vojnu podršku i podržala sankcije EU Rusiji, ali je neverovatno da Makron nema ništa protiv da poseti Kijev nakon više od 100 dana od početka rata, dok je u čestom telefonskom kontaktu sa Putinom, podseća on.
Francuske kompanije najviše nerado napuštaju Rusiju i verovatno se nadaju da će i ubuduće biti nagrađivane. Nemojte se iznenaditi što su ukrajinski lideri oprezni prema Makronovim namerama.
Ukrajinci žele da se bore i potrebna im je stalna podrška Zapada - napredno oružje i strože sankcije Rusiji nego ikada ranije. To znači još nekoliko meseci teške borbe.
Ali prevremeni prekid vatre pomoći će Putinu da ''ukrade'' pobedu. Zapadni lider ne sme da mu bude pomagač.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
