Ovo je stav analitičara koji upozoravaju da su sve agresivniji manevri kineskih borbenih aviona, optuženih da su u nedavnim incidentima doveli u opasnost i kanadske i australijske avione i posadu, znak da Peking svoje teritorijalne pretenzije podiže na novi opasan nivo.
Pretnja da će ovo prerasti u sukob, verovatno nakon obaranja ratnog aviona, biće veoma važna kada u petak u Singapuru počne najveći odbrambeni samit Azije, Šangri-La dijalog. Sve oči će biti uprte u američkog sekretara za odbranu Lojda Ostina i njegovog kineskog kolegu Veja Fenghea, od kojih će se obojica obratiti na konferenciji o svojim vizijama bezbednosti u regionu, a očekuje se da će se sastati u petak uveče na bilateralnim razgovorima.
„Jedno od osnovnih pravila koje želimo da uspostavimo sa NRK je da ćemo mi okarakterisati našu poziciju, a oni mogu da okarakterišu našu poziciju“, rekao je jedan američki zvaničnik. „Mislim da činimo sve napore da osiguramo da ovo bude profesionalan, značajan sastanak“, dodao je on.
Analitičari će tražiti uvid zašto je Kina pojačala agresiju i da li ona predstavlja novi front u sukobu koji mnogi već nazivaju „sivom zonom“. Piter Lejton sa australijskog instituta Grifit za Aziju je među mnogima koji kažu da su nedavne kineske akcije „opasna” eskalacija takve taktike. Akcije u sivoj zoni su vojno rečeno prinudne radnje, usmerene na postizanje nacionalno-političkih ciljeva, koje ne odgovaraju pravom ratu. Mnogi analitičari koriste ovaj termin da opisuju akcije Pekinga u Južnom kineskom moru. Kina je provela godine pretvarajući udaljena ostrva i nejasne grebene u spornim delovima mora u utvrđene vojne baze i vazdušne trake, a takođe je optužena da koristi ribarske čamce da preplavi teritoriju za koju tvrdi da je njena. Kina nastavlja da polaže pravo na ogromnu većinu mora od 1,3 miliona kvadratnih milja, gde ima teritorijalne sporove sa raznim drugim zemljama, uprkos presudi međunarodnog suda iz 2016. protiv njenih zahteva.
Lejton je, pišući na blogu Instituta Lui, rekao da Kina sada „gura okvir“ za svoju taktiku sive zone svojim „sve agresivnijim“ presretanjima aviona koji pripadaju američkim saveznicima. U maju je kineski borbeni avion J-16 navodno presekao i pustio „plivanje“ - male aluminijumske trake koje se koriste za privlačenje radarski vođenih raketa koje bi mogle biti štetne za letelicu koja ga juri ako uđe u motor - na australijski P -8 izviđački avion u blizini Južnog kineskog mora. Incident, koji je Kanbera proglasila "veoma opasnim", usledio je nakon sličnih tvrdnji Kanade da su u nekoliko navrata kineski avioni zujali na njenu izviđačku letelicu koja je letela iz Japana preteći kanadskim avijatičarima.
Iako su incidenti uznemirili Sjedinjene Države i njihove saveznike, Peking insistira na tome da su krive strane nacije i ljutito je reagovao i na Australiju i na Kanadu. "Pošto je australijski avion ozbiljno ugrozio suverenitet i bezbednost Kine, kineska vojska je odgovorila profesionalnim, bezbednim, razumnim i zakonskim merama. Australijska strana je od tada mešala ispravno i pogrešno i više puta širila dezinformacije kako bi zagovarala i stvarala sukob", rekao je on.
Stručnjaci se ne slažu i tvrde da Kina sledi veoma dobro osmišljen plan igre. Peking koristi svoje pilote u igri sa visokim ulozima, rekla je Orijana Skajlar Mastro, kineski vojni stručnjak i nerezidentni saradnik na američkom institutu za preduzetništvo. To je igra za koju Peking veruje da će pobediti jer nije zabrinut zbog mogućnosti eskalacije, ali zna da su to zapadne zemlje, rekao je Mastro i dodao da „Kinezi ne veruju u nenamernu eskalaciju”.
„Ako dođe do kraha, Kinezi ili žele da ratuju i žele ili ne žele i ne žele“, rekla je ona. „Sa njihove tačke gledišta, nema smisla da budete gurnuti u rat u koji ne želite da vodite. Oni se upuštaju u to rizično ponašanje i onda govore protivnicima da im učine sigurnijim da ne budu ovde.“
Mastro i drugi kažu da je u ovoj igri značajno to što je Kina izabrala saveznike SAD, a ne same SAD. To bi mogao biti njegov način da pokuša da razbije koaliciju pacifičkih partnera okupljenih u SAD, rekao je Timoti Hit, stručnjak za odbranu.
On je ukazao na sve veći značaj koji Vašington pridaje Kvadu, njegovom neformalnom savezu sa Australijom, Indijom i Japanom koji je održao dva samita u protekloj godini i izjavama SAD o izgradnji koalicije koje će stati uz Tajvan. „Ciljanje američkih saveznika poput Kanade i Australije mogao bi biti način da se ispitaju slabosti u takvim koalicijama i podigne svest domaće javnosti tih zemalja o opasnostima vojne saradnje sa SAD protiv Kine, rekao je Hit. Peking veruje da je igranje igara sa tim zemljama manje rizično nego sa SAD, jer imaju ograničenija sredstva za odgovor, rekao je Mastro.
„Kina ne mora da ide protiv Sjedinjenih Država da bi potkopala poziciju SAD u Aziji. Oni samo moraju da povuku svoje saveznike“, rekla je ona. Kina će verovatno igrati dugu igru, kažu analitičari, koristeći svoju taktiku sive zone da postepeno ublaži uticaj SAD. "Kina će se nadati da će strani vojni avioni, suočeni sa stalnom pretnjom sudara ili oštećenja, biti postepeno izbačeni iz Južnog kineskog mora. Ako bude tako, druge zemlje će postepeno prihvatiti ili barem pristati na vanredne teritorijalne zahteve Kine", rekao je Lejton.
Međutim, nisu svi posmatrači uvereni da je pojačana agresija na Pacifik deo velikog plana. Jedna teorija je da bi to moglo biti delo nevaljalog pilota ili eskadrile koja preuzima sopstvenu inicijativu, a ne da sledi naređenja iz Pekinga. Dru Tompson, bivši zvaničnik američkog Ministarstva odbrane i gostujući viši naučni saradnik na školi javne politike Li Kuan Ju na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru, pozvao je australijske i kanadske vlasti da objave više detalja o sastancima.
Bez obzira na motivaciju agresije, Tompson je rekao da su se moguća diplomatska rešenja do sada činila slabim. „Sledeći korak je da izađemo u javnost i izvršimo mali pritisak na Kinu“, rekao je on. Vašington i njegovi saveznici treba da stave do znanja Pekingu da će pozvati Komunističku partiju Kine na odgovornost ako je njena snaga na ivici da izmakne kontroli, rekao je Mastro. „Gubimo vreme pokušavajući da razumemo namere Kine“, rekla je ona. Pošto se najveća odbrambena imena okupljaju u Singapuru ovog vikenda, za većinu će biti veliko pitanje: koliko dugo će Vašington i njegovi saveznici nastaviti da obezbeđuju ove „izlaske“ pre nego što odluče da ojačaju svoj stav.
Kurir.rs/Net.hr
NE PROPUSTITE
