UKRAJINCI SU DOBILI BRDO ZAPADNOG NAORUŽANJA: Evo zašto im to neće osigurati pobedu protiv Rusije! VIDEO

Postoji nekoliko razloga. Prvi je da u Ukrajinu stiže sve više oružja zapadne proizvodnje, sa kojim se ukrajinski vojnici još nisu susreli. Čak i najjednostavnije oružje, kao što je automatska puška, zahteva vreme za obuku. Što je alat složeniji, to je duže vreme obuke.

Doduše, na Jutjubu se mogu naći snimci na kojima se ukrajinski artiljeri hvale da su za samo pet dana savladali rad sa američkom haubicom M777. Oni su sigurno savladali zauzimanje položaja, juriš, uzimanje parametara gađanja (ako) i napuštanje položaja, ali M777 je veoma složeno oružje koje pruža mnogo više.

Bojište je dugačko 1.500 kilometara

Drugi problem je dužina bojnog polja, koje se proteže skoro od predgrađa Harkova pa sve do ušća Dnjepra u Crno more, nešto dalje od Hersona. To je ukupno više od 1.500 kilometara. Ruska vojska kao napadač ima prednost da prva bira gde će gomilati snage i napasti, dok ukrajinska odbrana mora biti podjednako jaka na svakom delu bojišta.

Naravno, nakon ruskog napada (kao što je trenutno slučaj u Severodonjecku), ukrajinska armija dovodi rezervne snage u to područje da pokuša da ga zaustavi. Tako dugo bojno polje zahteva ne samo kvalitet oružja već i kvantitet. Zato isporuka deset najboljih samohodnih haubica na svetu ne čini odlučujuću prednost. Ukrajinskoj vojsci su potrebne stotine njih.

Kvalitet je impresivan, ali...

Kada se pogleda samo kvalitet koji je ukrajinska vojska dobila do sada, to je zaista impresivno. Od raketnog sistema PVO S-300 (jedan bataljon je dala Slovačka, dok su SAD dale neke komponente) do desetina hiljada protivoklopnih sredstava, vođenih i nevođenih.

Upravo je ova bujica omogućila Ukrajincima da dobiju bitku za Kijev. U Ukrajinu su stigle stotine lakih protivvazdušnih sistema lansiranih sa ramena ili lakog postolja. I ovo oružje se pokazalo kao veoma efikasno, posebno protiv ruskih jurišnih i transportnih helikoptera, ali i jurišnih aviona koji deluju na malim visinama.

Doduše, Ukrajincima su bili potrebni mnogo moderniji sistemi PVO srednjeg i dugog dometa da bi se odbranili od krstarećih raketa i zatvorili nebo na srednjim i velikim visinama. Nedavno je nemački kancelar Olaf Šolc najavio isporuku jednog bataljona takvog raketnog sistema PVO IRIS-T. Ali pitanje je kada će to zaista doći u Ukrajinu.

Nema isporuke aviona

Želje Ukrajine za isporukom borbenih aviona i helikoptera još nisu ispunjene. Međutim, postoje izveštaji da su Poljaci u Ukrajinu isporučili velike količine rezervnih delova za MiGove 29 i da su u tim isporukama MiGovi zapravo demontirani. S vremena na vreme se pojavljuju nove vesti da je u toku isporuka borbenih aviona, ali do sada nije potvrđena nijedna isporuka.

S obzirom na to da se rusko vazduhoplovstvo pokazalo znatno slabijim od očekivanog, ukrajinski političari više ne ističu potpuno nerealan zahtev za uvođenje zone zabrane letova. Ukrajina je trenutno najtraženija za artiljerijom i borbenim oklopnim vozilima. Stoga ih je veoma obradovala vest iz Španije da je tamošnja vlada odobrila isporuku 40 tenkova Leopard 2.

Leopard 2A4

Ukrajinci su tražili tenkove od početka ruske agresije i do sada su dobili značajan broj (samo je Poljska isporučila više od 200 T-72). Ali ovo su sve tenkovi sovjetske proizvodnje koji će doprineti kvantitetom, ali ne i kvalitetom.

Iako je španski list El Pais objavio vest da će Španija Ukrajini pokloniti 40 tenkova Leopard 2, na nesreću Ukrajinaca, reč je o derivatu A4, koji je znatno slabiji od trenutno najboljeg A7+ derivata. Ova slabost se pre svega ogleda u nivou oklopne zaštite, koji je mnogo veći kod A7+.

A sa takvom oklopnom zaštitom Leopard 2A4 će izaći u direktan sukob sa svim ruskim tenkovima, pre svega zbog naprednijeg topa od 120 mm i sistema za navođenje vatre (meta). Međutim, ruska vojska ima hiljade protivtenkovskih vođenih raketa (kao što je 9M133 Kornet), čija bojeva glava može da probije oklop Leoparda 2A4.

Nema sumnje da će ukrajinski leopardi, kada uđu u borbu, biti primarna meta - ako ikada stignu do Ukrajine jer se leopardi proizvode u Nemačkoj i pre isporuke Madrid mora da dobije dozvolu za isporuku iz Berlina.

Tu je, naravno, i pitanje obuke posade. S obzirom da se radi o tenkovima punim tehnologije i tehničkih rešenja sa kojima se Ukrajinci nikada nisu susreli, minimalna dužina obuke je šest meseci. I mnogo duže ako Ukrajinci budu imali volje da usvoje NATO taktiku upotrebe tenkova.

Pored toga, kao što smo pomenuli, Leopardi se proizvode u Nemačkoj, tako da Madrid mora da dobije berlinsku dozvolu za isporuku u Ukrajinu, ali ako to uspe, mogla bi se otvoriti mogućnost isporuke Leoparda 2 iz drugih zemalja.

Brimston

To je oružje koje bi moglo da preokrene odnos snaga na ukrajinskoj strani ako bi dobili nekoliko hiljada. Međutim, Brimston je jedna od najboljih protivtenkovskih raketa na svetu, a kvalitet neminovno ide uz cenu – više od 250 hiljada dolara po primerku. Dakle, sasvim je izvesno da Ukrajina neće dobiti hiljade projektila, već nekoliko stotina, ako i toliko.

Prvobitno razvijen za upotrebu sa avionima i helikopterima, Sumpor se takođe može lansirati iz lansera vozila. Zapravo se može lansirati sa bilo kog lansera jer je njegova najbolja karakteristika radarsko samonavođenje. U borbi, to znači uperiti lanser u neprijatelja i ispaliti projektil. Sve ostalo će Brimstone uraditi sam.

Ako se lansira iz vazduha, njegov domet je oko 20 kilometara, ali i domet od oko pet kilometara od lansera na zemlji i više je nego dovoljan da natera ruske tankere u bekstvo. Leti brzinom od 1620 km / h. Zbog radarskog samonavođenja, Sumpor se može koristiti neograničeno danju, noću iu svim vremenskim uslovima.

Stoga bi nekoliko hiljada Sumpora potpuno preokrenulo odnos snaga na ukrajinskom ratištu. Kad bi samo ukrajinska vojska dobila toliko.

Samohodna artiljerija

Jedno od naoružanja koje bi u potpunosti moglo da prevagne u korist Ukrajine su samohodne haubice. Potvrđeno je da su Ukrajini do sada isporučene samohodne haubice Panzerhaubitze 2000 (PzH 2000), CAESAR, Dana i Krab. Nažalost, u veoma ograničenim količinama.

Ako je bivša vojna industrija SSSR-a u nekom segmentu mogla da se nosi sa Zapadom, onda je to bila artiljerija. Hrvatska vojska ima bogato iskustvo u upotrebi topa M-46 (130 mm) koji ima maksimalni domet sa raketnom granatom od čak 38 kilometara.

Sovjetska armija je uvek ulagala ogromne sume u razvoj artiljerije, a artiljeriju voli i ruska vojska. Na sreću Ukrajinaca, najnovija ruska samohodna haubica 2S35 Koalicija-SV je još uvek u razvoju.

Dakle, glavno oružje ruske artiljerije u Ukrajini je samohodna haubica 2S19 Mista-S. Bolje je od onoga što su Ukrajinci imali na početku ruske agresije, ali mnogo gore od onoga što je Ukrajina u međuvremenu dobila od Zapada.

Najbolja samohodna haubica koja je došla u Ukrajinu je Panzerhaubitze 2000 (PzH 2000). Pet je dala Holandija, a još sedam Nemačka. Osim toga, nemačke oružane snage su obezbedile obuku ukrajinskih posada u trajanju od 40 dana.

PzH 2000 je trenutno najbolja samohodna haubica na svetu. Naravno, trinaest haubica su daleko od potreba ukrajinske vojske. Holandija je već objavila da ne može da daje dodatne, Nemačka (za sada) ćuti, a ostali korisnici (uključujući i Hrvatsku) ne pokazuju želju za donacijama.

Zato je Poljska donirala čak 18 samohodnih haubica AHS Krab. Što je još važnije, Ukrajina i Poljska su potpisale ugovor vredan 630 miliona dolara za nabavku 50 novih. Trenutno je najveći problem što su poljski proizvodni kapaciteti ograničeni na maksimalno 30 Rakova godišnje i što već naručene haubice moraju da isporučuju poljskoj vojsci. Ukrajinski izvori tvrde da je poljsko Ministarstvo odbrane pristalo da nastavi isporuke polovnih Rakova u Ukrajinu dok ne počne isporuka novih. Do donacije Ukrajini, poljska vojska je imala 80 Rakova.

Francuska je Ukrajini već isporučila šest samohodnih haubica CAESAR i najavila skoru isporuku još šest. Za razliku od prethodno pomenutih PzH 2000 i AHS Krab, CAESAR nije na gusjeničnom vozilu, već na terenskom kamionu. Dakle, njegov nivo oklopne zaštite gotovo da i ne postoji. Naravno, kao i kod svih pomenutih haubica, da bi se osetio uticaj CAESAR-a, Francuska bi morala da isporuči mnogo više.

Donacije su se pridružile Norveška isporukom 22 samohodne haubice M109A3GN i Slovačka sa više od 20 DANA.

Iako broj samohodnih haubica isporučenih Ukrajini raste, činjenica je da ruska vojska i dalje uspeva da održi vatrenu moć nad Ukrajinom. Prema britanskim podacima, odnos artiljerijskog naoružanja na pojedinim mestima preovlađuje 6:1 u korist Rusa. Značajno veći kvalitet zapadnih haubica (PzH 2000, AHS Krab i CAESAR imaju maksimalni domet veći od 40 km) još uvek nije toliki da bi nadoknadio takav disparitet.

Artiljerija

U savremenom ratovanju obična artiljerija nije idealno rešenje jer je preosetljiva na odmazdu artiljerije na položaje neprijateljske artiljerije, s obzirom na to da je položaje veoma lako otkriti izviđačkim dronom. Ipak, Ukrajinci su najviše dobili od artiljerije, upravo takvog naoružanja, pre svega lakih haubica M777.

Sjedinjene Države su isporučile 108, Australija 6 i Kanada 4 M777. To bi bio veliki broj da nije problem u dve reči – laka haubica. M777 je dizajniran da bude što lakši tako da se može transportovati helikopterom i samim tim teži samo 3745 kg. A kada je masovnost prioritet, onda se moraju praviti kompromisi. Najveći kompromis kod M777 je dužina cevi. Kao rezultat toga, njegov domet je ograničen na samo 24,7 km (sa granatama na raketni pogon 30 km). Odlično za Avganistan, ali ne baš za Ukrajinu.

Doduše, i M777 ima svoje adute. Prvi je da se može direktno povezati sa radarima za šverc. Ukrajina je dobila neke od ovih radara od SAD i Velike Britanije, a čak je i Nemačka najavila da će isporučiti nekoliko.

Još jedan adut je mnogo bolji – vođeni artiljerijski projektil M982 Ekcalibur. Zahvaljujući GPS navođenju i sistemu za navođenje leta, maksimalni domet Ekcalibura je 40 kilometara. I što je još važnije, preciznost (CEP) na krajnjem opsegu je samo 10 metara. Kada bi Ukrajina dobila hiljade ekskalibura, samo oni bi mogli da pobede Ruse. Međutim, cena jednog je veća od 112 hiljada dolara, a ni SAD ih nemaju mnogo u magacinima. Do sada je samo Kanada odlučila da isporuči mali broj.

M270 MLRS i M142 HIMARS

Višecevni raketni bacači M270 MLRS i M142 HIMARS imaju potencijal da potpuno preokrenu odnos snaga na bojnom polju. MLRS je gusenica koja nosi lanser sa ukupno 12 raketa; po šest raketa je u dva kontejnera. Umesto da posada mora da puni cev po cev, ugrađena dizalica vam omogućava da brzo izvučete prazne kontejnere i zamenite ih punim.

Mediji tvrde da je maksimalni domet ovog sistema 80 kilometara, što nije tačno. Proizvođač Lokid Martin navodi da je maksimalni domet obične GMLRS rakete 70 kilometara. Tri rakete znatno većeg dometa mogu se lansirati iz M270 – ER GMLRS dometa 150 km, ATACMS dometa 300 km i PrSM dometa 499 km. Na nesreću Ukrajine, američki predsednik Bajden je odlučio da ne isporučuje te rakete (za sada) Ukrajini.

Isti projektili se koriste i u sistemu M142 HIMARS. S tom razlikom što ovaj sistem ima lanser da ide samo jedan kontejner sa šest raketa. Lanser se nalazi na terenskom kamionu i ima znatno veću taktičku mobilnost od MLRS-a.

Sa dometom od 70 kilometara, oba sistema su u stanju da pogode duboko u rusku pozadinu. GMLRS rakete nose bojeve glave sa 404 bombe (zvona), koje su namenjene za uništavanje oklopnih vozila, ali su podjednako efikasne protiv artiljerijskih položaja. Sa ovim sistemima Ukrajinci će dobiti priliku i krijumčariti ruski sistem Smerč, koji ima isti domet, ali je mnogo netačniji od američkih sistema.

Osim što nisu dobili rakete dugog dometa jer je Bajden procenio da bi to previše naljutilo Putina, loša vest za Ukrajince je da su oba sistema veoma složena za upotrebu i zahtevaju ne samo mnogo vremena za obuku posade, već i pametne ljude koji bi trebalo da znaju Engleski jezik.

Kamikaze dronovi

Sjedinjene Države su Ukrajini isporučile veću količinu dronova kamikaza Svitchblade i Phoenik Ghost, ali je očigledno da Ukrajinci nisu baš dobri u njihovoj upotrebi.

Bespilotne letelice Kamikaze, zajedno sa borbenim dronovima Bairaktar ​​TB2 (imaju ih i Ukrajinci), donele su pobedu azerbejdžanskoj vojsci u ratu u Nagorno-Karabahu 2020. kada su potpuno porazile jermenske snage. Međutim, azerbejdžanska vojska, uz pomoć izraelskih i turskih instruktora, godinama planira i obučava njihovu upotrebu.

Prema snimcima koji se mogu naći na internetu, Svičblejd i Feniks Goust su dati na korišćenje ukrajinskim specijalcima, a oni ih koriste po svojoj filozofiji delovanja. Umesto da koriste bespilotne letelice kamikaze u pripremi za veće ofanzivne operacije uništavanjem ruskih ciljeva na liniji kontakta i u dubini (kao što su to uradili Azerbejdžanci), ukrajinske specijalne snage ih koriste za iznenadne napade na tačkaste ciljeve. Ovakvi napadi razorno utiču na ruski borbeni moral, koji je ionako veoma nizak, ali neće doneti pobedu.

Kurir.rs/Index.hr