Od raspada SSSR-a 1991. godine, a posebno otkako je Putin započeo svoju masovnu invaziju na Ukrajinu, neki su tvrdili da uslovi koje rat stvara liče na one s kraja sovjetskih vremena i da će stoga imati isti rezultat, kaže specijalista za međunarodne odnose na Univerzitetu u Tartuu.
Zaista postoje paralele između situacije u SSSR-u pre 1991. i one u Ruskoj Federaciji danas, ali postoji jedna velika razlika: nema Mihaila Gorbačova koji ne samo da nije uspeo da iskoristi sve političke mogućnosti koje je imao da spreči propast SSSR-a, ali nije blokirao uspon elita koje su to videle kao dobru opciju.
Sada je situacija drugačija, kaže Klišč. I „kakvo god rukovodstvo Rusija ima do kraja rata u Ukrajini, možda će naći načina da se nosi sa nezadovoljstvom bolje nego što je to učinio Gorbačov decenijama ranije. U širem smislu, Ruska Federacija bi možda bila pogodnija da izdrži pritiske sa kojima se Sovjetski Savez suočio u to vreme.
Štaviše, nema Jeljcina na horizontu koji bi mogao da izazove Putina i „ne postoji ekvivalentan ruski „jezgro“ regiona u poziciji“ da zauzme mesto postojeće Ruske Federacije". I što je podjednako važno, interesovanje za politiku je minimalno među ruskim nacionalnim manjinama. Kao rezultat toga, „nacionalizam nije podrazumevana postavka“.
Čečenija se često navodi kao kontra primer, kaže naučnik iz Tartua. Ali to je „izuzetno“. Na drugim mestima, ruske regionalne elite su kooptirane i svedene na stanje krajnje zavisnosti od Moskve. Dalje, „Putinove mreže pokroviteljstva su učinile nemogućim pojavu paralelnih ili konkurentskih polova unutar Rusije“. „Nema sumnje da će poraz Rusije dovesti do novih transformacija u zemlji“ ili da će te transformacije uticati na etničke manjine. „Ali“, i ovo je ključno, kaže Klišč, „ove transformacije neće ličiti na one iz prošlosti, bilo da se radi o ekonomiji ili saveznim odnosima“.
I vredi zapamtiti da su neki ruski porazi doveli „ne do kolapsa, već do reformi“, što je mogućnost koja može postojati i u budućnosti.
Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs/eurasiareview
NE PROPUSTITE
