Vladini napori su deo složenih i teških pregovora, uključujući Ujedinjene nacije, koji imaju za cilj da povećaju zalihe đubriva, žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda iz Rusije i Ukrajine, poremećenih invazijom.
Američki i evropski zvaničnici optužili su Kremlj da koristi hranu kao oružje, sprečavajući Ukrajinu da je izvozi. Rusija to negira, iako je napala ključne luke, a za prekid isporuka zbog invazije okrivila sankcije uvedene SAD i njihovim saveznicima.
EU i SAD su uvele izuzetke od svojih ograničenja poslovanja sa Rusijom, kako bi dozvolili trgovinu đubrivima, čiji je Moskva ključni globalni dobavljač. Ali mnogi brodovlasnici, banke i osiguravači izbegavali su takvu trgovinu iz straha da bi nehotice mogli da prekrše pravila. Ruski izvoz đubriva je ove godine opao za 24 odsto, a američki zvaničnici, iznenađeni ovom velikom opreznošću, nalaze se u naizgled paradoksalnoj situaciji, tražeći načine da ih podstaknu na veći uvoz, piše Blumberg.
Ovaj pritisak SAD dodatno naglašava izazov sa kojim se Vašington i njegovi saveznici suočavaju dok nastoje da povećaju pritisak na Putina, ali i da ograniče kolateralnu štetu globalnoj ekonomiji koja u velikoj meri zavisi od ruskih zaliha dobara – od prirodnog gasa i nafte do đubriva i semena. Cene svih proizvoda dodatno su porasle od početka rata u februaru, što Putin redovno ističe u svojim javnim naporima da podriva podršku zapadnim sankcijama.
Ranije ovog meseca, Vašington je poslao svog predstavnika u Moskvu na razgovore koje vode UN o pitanjima snabdevanja, prema izvorima upoznatim sa situacijom. Neadekvatne isporuke đubriva ove godine mogle bi da utiču i na useve sledeće godine.
Kremlj je pozvao SAD da garantuju svojim kupcima i otpremnicima đubriva i žitarica da ne podležu sankcijama, sugerišući da je to prvi uslov za deblokadu isporuka ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda.
Iako Rusija tvrdi da strahovi od sankcija takođe usporavaju njen izvoz žitarica, ukupne isporuke su ove sezone pale za samo 14 odsto, a izvoz pšenice se udvostručio u maju, prema Ruskoj uniji žitarica.
S druge strane, više od 25 miliona tona žitarica, suncokretovog ulja i drugih poljoprivrednih dobara zaglavljeno je u Ukrajini zbog bezbednosnih strahova oko crnomorskih luka i brodskih ruta koje se tradicionalno koriste za transport na svetska tržišta.
Pregovori o oslobađanju pošiljki su spori, a Putin je za to pokušao da okrivi Ukrajinu, rekavši da ne želi da uklanja nagazne mine iz luka kako bi ih zaštitio od mogućih ruskih napada. Kijev je uzvratio da ne veruje Moskvi da neće ih napadne, napominjući da je Rusija i pre rata tvrdila da neće izvršiti invaziju.
Turska je prošle nedelje podržala Rusiju, koja je pozvala na ublažavanje sankcija, ali pokušaji Ankare da posreduje u rešavanju problema sa isporukom do sada su propali.
Brodarske kompanije ostaju izuzetno oprezne, imajući u vidu sankcije i bezbednosne strahove, a zvaničnici napominju da će biti potrebne harmonizovanije međunarodne garancije da ih ubede u suprotno. Napori da se ukrajinski proizvodi otpreme železnicom u Evropu dali su ograničene rezultate zbog logističkih problema.
„Radimo sa našim partnerima na tome da dobijemo otprilike polovinu onoga što Ukrajina inače izvozi svakog meseca, ali biće potrebno vreme“, rekao je Džejms O'Brajen, šef Kancelarije za koordinaciju sankcija Stejt departmenta. „Tako da ćemo imati značajan deficit“, zaključio je on.
Kurir.rs/Jutarnji.hr
NE PROPUSTITE
