RAT U UKRAJINI UŠAO U KRITIČNU FAZU! Zapadni analitičari za CNN: Postoje 3 potencijalna ishoda i nijedan se neće dopasti Kijevu

Ovaj ključni momenat bi takođe mogao da natera zapadne vlade - koje su do sada nudile podršku Ukrajini na uštrb svojih ekonomija i nacionalnih zaliha oružja - da donesu tešku odluku.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin predvodiće radnu grupu od skoro 50 zemalja koja će razgovarati o krizi u Ukrajini, u trenutku kada iz SAD najavljuju još paketa oružja i opreme za Ukrajinu, rekao je CNN-u neimenovani visoki zvaničnik američke odbrane.

Ukrajinski zvaničnici su, sa druge strane frustrirani što ova municija suviše sporo pristiže i strahuju da bi posvećenost Zapada mogla da "smekša" u odlučujućem trenutku.

"Mislim da ćete uskoro doći do tačke u kojoj će jedna ili druga strana biti uspešna“, rekao je visoki zvaničnik NATO-a. "Ili će Rusi stići do Slavjanska i Kramatorska ili će ih Ukrajinci zaustaviti. A ako Ukrajinci budu u stanju da drže liniju tu, suočeni sa ovolikim snagama, to će biti značajno".

Tri potencijalna ishoda

Zapadni zvaničnici pažljivo prate tri moguća scenarija za koja veruju da bi mogla da se dogode u Ukrajini, piše CNN.

Rusija bi mogla da nastavi da ostvaruje postepeni napredak u dve ključne istočne provincije.

Druga opcija je da će se borbene linije pretvoriti u zastoj koji bi mogao da potraje mesecima ili godinama, što bi dovelo do ogromnih žrtava na obe strane i do spore krize koja će nastaviti da negativno utiče na globalnu ekonomiju.

Treća i najmanje verovatna mogućnost je da Rusija redefiniše svoje ratne ciljeve, objavi da je postigla pobedu i pokušati da prekine borbe. Za sada, čini se da je taj scenario samo želja, kažu izvori.

Ako Rusija bude u stanju da konsoliduje neke od svojih dobitaka na istoku, američki zvaničnici sve više strahuju da bi ruski predsednik Vladimir Putin na kraju mogao da iskoristi tu teritoriju kao polaznu osnovu za dalje prodor u Ukrajinu.

"Siguran sam da će, ako Ukrajina ne bude dovoljno jaka, oni nastaviti dalje“, upozorio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u pokušaju da podstakne Zapad da pošalje više oružja i to što pre. "Mi smo im pokazali svoju snagu. I važno je da tu snagu zajedno sa nama pokažu i naši zapadni partneri".

Zapadna vojna pomoć, rekao je on, "mora brže da stigne" ako saveznici Ukrajine žele da zaustave teritorijalne ambicije Rusije.

Zapadni zvaničnici uglavnom veruju da je Rusija u povoljnijoj poziciji na istoku, isključivo zahvaljujući broju vojnika. Ipak, "ruski napredak nije gotova stvar", rekao je jedan visoki zvaničnik Bajdenove administracije.

Obe strane su pretrpele ogromne žrtve i sada se suočavaju sa potencijalnim nedostatkom ljudstva. Rusija je takođe, navodi američki medij, izgubila čak trećinu svojih kopnenih snaga, a američki obaveštajni zvaničnici su javno rekli da će se Rusija namučiti da ostvari bilo kakav ozbiljan dobitak bez potpune mobilizacije, što je politički opasan potez koji Putin do sada nije hteo da povuče.

Za sada, borbe su usredsređene na dva grada na suprotnim stranama reke Donjec - Severodonjeck i Lisičansk. Ukrajinski borci su skoro u potpunosti opkoljeni kod Severodonjecka.

Iako zapadni analitičari veruju da Ukrajina ima veće šanse da odbrani Lisičansk, koji se nalazi na visokom terenu, već postoje zabrinjavajući znaci da Rusija pokušava da preseče gradske linije snabdevanja napredujući sa jugoistoka.

Ova dva grada "na mnogo načina odlučuu o sudbini našeg Donbasa", rekao je Zelenski prošle nedelje.

Stari sovjetski sistemi

Američki zvaničnici insistiraju da zapadno oružje i dalje stiže do prvih linija borbe. Ali lokalni izveštaji o nestašici oružja - i frustrirane molbe ukrajinskih zvaničnika na linijama fronta - pokrenuli su pitanja o tome koliko efikasno funkcionišu linije snabdevanja. Ukrajina je tražila ne samo za tešku artiljeriju, već i za još osnovnije zalihe, poput municije.

Deo problema, kažu izvori CNN, leži u tome što, iako Ukrajini ponestaje stare sovjetske municije koja odgovara postojećim sistemima, takođe postoje prepreke za prelazak njenih boraca na zapadne sisteme koji su usklađeni sa NATO. Kao prvo, obuka vojnika na ovim sistemima zahteva vreme i odvodi potrebne borce sa bojnog polja.

U nekim slučajevima, kaže jedan izvor upoznat sa američkim obaveštajnim službama, Ukrajina jednostavno odlučuje da ne koristi nepoznate zapadne sisteme. Na primer, uprkos tome što dobijaju stotine Svičblejd dronova, neke jedinice radije koriste komercijalne dronove opremljene eksplozivima koji su lakši za upotrebu.

Bajdenova administracija je ranije ovog meseca najavila novi paket pomoći koji je uključivao raketni sistem visoke pokretljivosti ili HiMARS, koji je sposoban da lansira baraž raketa i projektila i koji je Ukrajina hitno tražila nedeljama. Ali iako je mala grupa ukrajinskih vojnika počela obuku na sistemu skoro odmah nakon što je paket pomoći obećan, za to je potrebno tri nedelje obuke i još nije ušla u borbu. Visoki zvaničnik odbrane rekao je samo da će sistem "uskoro“ ući u Ukrajinu.

U međuvremenu, još uvek postoji ograničen broj municije iz sovjetske ere koja se može poslati u Ukrajinu. SAD su pozvale nacije sa starim zalihama da daju šta imaju na raspolaganju Ukrajini, ali brutalna artiljerijska bitka "briše sovjetske stvari sa lica zemlje“ za Ukrajinu i saveznike koji ih snabdevaju, rekao je američki zvaničnik.

Iako SAD imaju jasnu sliku o ruskim gubicima, od početka se muče da procene borbenu snagu Ukrajine. Zvaničnici su priznali da SAD nemaju jasnu sliku o tome kuda ide zapadno oružje ili koliko se efikasno koristi kada pređe granicu sa Ukrajinom – što čini obaveštajne prognoze o teškim borbama i političke odluke o tome kako i kada ponovo snabdevati Ukrajinu veoma komplikovanim.

Visoki zvaničnik Bajdenove administracije je na pitanje da li Ukrajini ponestaje municije i oružja rekao za CNN da SAD pokušavaju da "bolje razumeju njihovu [Ukrajina] potrošnju i operativni tempo".

"Teško je znati“, rekla je ova osoba. Jasno je da Ukrajina u velikoj meri koristi artiljeriju koju su SAD i druge zapadne zemlje obezbedile, jer veliki deo ulazi i izlazi iz zemlje radi popravke.

Ta slepa tačka je delom zato što Ukrajina ne govori sve Zapadu, kažu zapadni zvaničnici. I pošto su borbe koncentrisane na tako malom području relativno blizu Rusije, zapadne obaveštajne službe nemaju istu vidljivost kao negde drugde.

"Kako se spuštate na taktički nivo, posebno na lokaciji na kojoj se vodi najveći deo borbi, ona je sve dalje od nas, bliže Rusiji, a snage su gušće zbijene", rekao je visoki zvaničnik NATO-a. "Tako da je teško dobiti dobru detaljnu sliku o statusu povremenih borbi na istoku".

Takođe je teško predvideti kako će se ukrajinska vojska ponašati u ovom ključnom trenutku, jer kako se broj žrtava povećava, u borbu se šalju na brzinu obučeni civilni dobrovoljci, dodao je zvaničnik NATO-a. Njihov učinak pod vatrom je nepoznat. "Jedna je stvar imati ljude na raspolaganju, ali pitanje je da li su spremni za borbu? Mislim da će to biti važan faktor", rekao je zvaničnik.

Šta će Putin uraditi

U međuvremenu, američki i drugi zapadni zvaničnici ne vide znake da je Putin raspoložen da ovaj skupi rat privede kraju.

"Što se tiče strateških ciljeva za koje procenjujemo da Putin ima u odnosu na Ukrajinu, ne vidim nikakve znake da su se oni promenili“, rekao je zvaničnik NATO-a. "Putin i dalje veruje da će na kraju biti uspešan i da će ili fizički kontrolisati ili će dobiti oblik političke kontrole nad Ukrajinom u značajnom delu ili idealno u celini".

Ali čak i ako Putinova posvećenost ratu ostane neoboriva, raste svest da posvećenost Zapada možda nije sazdana od istog materijala.

Kako prolazi vreme, cena koju zapadne vlade plaćaju za podršku Ukrajini raste. Neke zapadne vlade – uključujući Sjedinjene Države – postale su zabrinute da je slanje oružja Ukrajini iscrpilo njihove nacionalne zalihe kritične za njihovu odbranu.

"To je opravdana briga" za Sjedinjene Države, priznao je visoki zvaničnik administracije.

Zatim, naravno, tu su i visoke cena energenata i inflacija. Kako ovi troškovi počinju da utiču na obične građane, u SAD i Evropi, i kako pažnja medija počinje da jenjava, neki zvaničnici strahuju da bi podrška Zapada Ukrajini mogla da opadne.

Portparol Međunarodne legije ukrajinske vojske kritikovao je u ponedeljak "osećaj samozadovoljstva“ među ukrajinskim vojnim pokroviteljima, rekavši da je zemlji potrebna mnogo veća podrška ako želi da pobedi rusku invaziju.

"Postoji izvestan osećaj samozadovoljstva koji je izgleda pao na naše zapadne partnere, da su isporuke oružja koje je Ukrajina već dobila nekako dovoljne za pobedu u ratu“, rekao je Dejmijan Magrou, portparol Međunarodne legije za odbranu Ukrajine. "Nisu! Nisu ni blizu onome što bi moglo da nam omogući da pobedimo Ruse na bojnom polju".

*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs

Kurir.rs/CNN