"Milijarda ovde, milijarda tamo i uskoro pričate o pravom novcu“ jedna je od onih fraza sa vrhunca Hladnog rata 1960ih koje su se ugradile u američki jezik.
Stoga kada su predsednik Džo Bajden u Vašingtonu i ministar odbrane Lojd Ostin i predsedavajući Združenog načelnika Mark Majli u sedištu NATO-a u Briselu u sredu istovremeno objavili još milijardu dolara vojne pomoći Ukrajini, bilo je sasvim prikladno razmisliti da li se potrebe i želje Ukrajine i njenog predsednika Volodimira Zelenskog možda se približavaju tački premašivanja sposobnosti Zapada – ili posebno njegove volje – da ih zadovolji?
Saopštenje nije moglo da dođe u povoljnijem trenutku - uoči dolaska u Kijev specijalnim vozom u četvrtak ujutru lidera tri evropske nacije. Francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i italijanski premijer Mario Dragi bili su u prvoj poseti ukrajinskoj prestonici od početka rata, pridruživši se rumunskom predsedniku Klausu Lohanisu, koji je doputovao odvojeno.
Ubrzo po dolasku, Zelenski je poveo lidere u pešačku turu kroz kijevsko predgrađe Irpin - Makron je bio posebno očajan nivoom neselektivnog uništavanja ruskih snaga. Francuski predsednik je, vidno dirnut, prokomentarisao: "To je herojski grad... obeležen stigmom varvarstva“.
Na konferenciji za novinare posle sastanaka lidera sa Zelenskim, Makron je poručio: "možete da računate na nas“, pošto su lideri EU potvrdili svoju podršku kandidaturi Ukrajine za članstvo u bloku.
Evropska komisija danas bi trebalo da da svoje mišljenje o tome da li Ukrajinu, a možda i Moldaviju, treba smatrati državama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji - što će biti ratifikovano na samitu sledeće nedelje svih članica EU.
U međuvremenu, retorika iz Kijeva počinje da zvuči kao da je na granici očaja, piše CNN-ov analitičar Dejvid Andelman. Pre dolaska zapadnoevropskih lidera, glavni vojni savetnik Zelenskog, Aleksij Arestovič rekao je nemačkom tabloidu Bild da je zabrinut da će sa sobom doneti zahteve za predaju.
Već smo viđali neke nagoveštaje ovoga u izjavama Makrona i njegovog okruženja. Viši Makronov pomoćnik je ove nedelje uložio silan napor da objasni da je izjava francuskog predsednika date u Rumuniji da će "ukrajinski predsednik morati da pregovara sa Rusijom, a mi ćemo [takođe] biti tu" izvučena iz konteksta. Pomoćnik je insistirao da je Makron to rekao i dodao "nakon što Ukrajina pobedi".
Ipak, francuski lider je bio prilično uporan u svojim zahtevima da se "ne ponizi" Putin, što je dovelo do naslova u listu Mond koji je Makrona označio kao "nevoljnog saveznika Ukrajinaca“.
Pitanje koje sada visi svima nad glavom je kada će birači u Evropi i Americi, suočeni sa rastućim troškovima energije i inflacijom izazvanom sankcijama protiv Rusije, izgubiti apetit za rat kome se čini da nema kraja, sa potrebama koje se samo povećavaju kako obe strane idu ka dugotrajanom zastoju. Zelenski već neko vreme govori da Ukrajina neće odustati od teritorije u zamenu za prekid neprijateljstava, piše CNN.
Strah od rata bez kraja i troškova po Zapad posebno je akutan u Francuskoj, gde se Makron suočava sa teškim nacionalnim izborima za kontrolu nad francuskim parlamentom. Putin, naravno, ne mora da se suoči sa izborima niti da brine o javnom mnjenju.
Problem je u tome što bi, posebno za Evropljane, troškovi ovog rata mogli u ne tako dalekoj budućnosti da počnu da premašuju volju - a time i sposobnost - Evrope i Amerike da ih zadovolje.
Sada se šuška da pošiljka nemačke vojne opreme - od velikih samohodnih haubica do višestrukih raketnih sistema i štitova protivvazdušne odbrane - možda neće biti isporučena do jeseni. Intervju Bilda sa pomoćnikom Zelenskog imao je veliki naslov: "Ovo oružje iz Nemačke nam treba SADA“.
Druge zemlje, takođe, sporo reaguju - deo je poruke Ostina i Majlija upućene partnerima u NATO i drugim istomišljenicima je da se deluje i to brzo. Ali sa poslednjom tranšom od milijardu dolara koja je podigla na 5,6 milijardi dolara pomoć koju su SAD uputile Ukrajini, izgleda da poruka iz Ukrajine postaje sve manje poruka zahvalnosti a sve više upozorenja.
Zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar rekla je nedavno da je isporučeno samo 10 odsto naoružanja potrebnog njenoj zemlji. A Zelenski je rekao da je ruska artiljerija nadmašila ukrajinsku vojsku sa 10:1.
Ako Evropa počne da se povlači, Amerika bi ostala jedini pravi resurs Ukrajine. Postavlja se pitanje, kada će američko strpljenje ponestati dok ekonomski troškovi nastavljaju da rastu u tandemu sa cenama nafte? Rusija nije jedino mesto gde se šrafovi za sankcije stežu. Uticaj sankcija se oseća širom Evrope. Istovremeno, rat u Ukrajini pomalo pada u drugi plan, posebno u SAD. Prvi put od početka rata Ukrajina više nije među pet najtraženijih tema tamo.
To je ono što čini nekoliko značajnih sastanaka koji će se održati ovog meseca posebno kritičnim. Evropski savet će se 23. i 24. juna sastati u Briselu na samitu kako bi ocenio molbu Ukrajine za dobijanje statusa kandidata, što je kritičan prvi korak ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Uz jednoglasnost koja se traži od svih 27 šefova država i vlada, još uvek postoje i skeptični - posebno Danska i Portugalija.
Nedelju dana kasnije je samit NATO-a u Madridu gde su Ostin i Majli rekli da očekuju veliku posvećenost resursa Ukrajini od svih država članica.
Pritisak da se "isporuči" mnogo više od gesta biće posebno visok nakon potpune podrške koju je kineski lider Si Đinping dao Putinu u četvrtak, obećavajući da će nedvosmisleno podržati "suverenitet i bezbednost Rusije“. Očekujući, bez sumnje, barem mrvicu reciprociteta od Putina kad za time bude potrebe.
Iako su se sva četiri lidera EU pridružila Zelenskom u četvrtak u afirmaciji jedinstvenog stava protiv Putina, ukrajinski predsednik je u poslednje vreme prečesto zvučao zabrinuto, čak i očajno.
Lideri Francuske, Nemačke, Italije i Rumunije sugerisali su da i dalje imaju sve namere da odgovore na izazove Rusije. Ali Zapad u celini mora da nadživi kapacitet i posvećenost Rusije haosu i potpunoj pobedi.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
