Sonja Adesara, lekarka iz Londona kaže da je kao lekar koji radi u Totenhemu, broj pacijenata koje vidi i koji se bore sa sve većim troškovima naglo porastao.
„Radim u siromašnom delu Londona. Mnogi moji pacijenti se zaista bore. Oni se bore sa svojim računima i vidim da se ljudima nije dobro zbog stresa sa kojim se suočavaju“, kaže ona.
„Imamo samohrane roditelje koji kažu da ne mogu da priušte kupovinu hrane. Užasno je zapravo. Kao lekar, osećam se veoma bespomoćno. Morali smo da angažujemo nekoga u našoj ordinaciji da pomogne ljudima da se prijave za beneficije i uputi ih u dobrotvorne organizacije, da podrži ljude sa socijalnim problemima. Što se tiče krize troškova života, ja sam lično dobro, ali to je ono što vidim u svojoj praksi.
„U bolnicama se sada otvaraju banke hrane, a takođe vidim i tinejdžere koji dolaze sa stanjima povezanim sa stresom. Pothranjenost ima dugoročni uticaj na zdravlje. Zato je toliko važno da ljudi imaju pristojnu platu, da su beneficije dovoljne da ljudi mogu da priušte hranu i plate račune. Tražimo samo osnovo."
Endi Luis, nastavnik šestog razreda koji je tokom svoje karijere radio sa decom sa posebnim potrebama, bio je na protestu sa oko 65 drugih nastavnika sa severoistoka zemlje
„Od Kamerona i štednje, nastavnicima su realno smanjene plate za 10.000 funti“, kaže on.
„Sada imamo pomoćnike u nastavi koji zovu i kažu da ne mogu da priušte da dođu. Imamo administrativno osoblje koje kaže da ne možemo da priušti troškove prevoza. Moja žena ima prijateljicu koja je direktorka, prošle nedelje je otpustila sedam zaposlenih zbog troškova života.
„Ne radi se samo o povećanju plata, već o uticaju koji ovo ima na decu. Ovo osoblje je apsolutno kritično da bi se osiguralo da nastavnici mogu da rade svoj posao.”
Denijel Kenedi, koji će štrajkovati sledeće nedelje u okviru opštenacionalne akcije sindikata RMT-a, kaže da je prisustvovao poslednjem protestu zbog troškova života, ali da je ta subota bila mnogo prometnija. „Mislim da stopa inflacije sada znači da se ljudi osećaju agresivnije i da biraju da se bore za bolju platu“, kaže on.
„Neki radnici na železnici nisu imali povećanje plata tri godine. Mnogi ljudi kažu: „Pa, mašinovođe su na 60.000 funti godišnje“, ali zapravo je prosečna plata člana RMT-a oko 31.000 funti. Oni uključuju osoblje kao što su radnici na prugama i čistači, i ljudi koji rade za podizvođače koji zarađuju minimalnu platu. Imamo članove koji moraju da razmišljaju: da li ću platiti svoje račune ili ću kupiti hranu?
„Takođe štrajkujemo zbog otpuštanja sa radnih mesta. Spremni smo da izgubimo 2.900 radnih mesta na prugama, što je više od četvrtine radne snage. To će uticati na bezbednost, znam to sigurno."
Kurir.rs/Gardijan
NE PROPUSTITE
