Šta će doneti novi samit NATO u Madridu
Severnoatlanska alijansa danas u Madridu počinje trodnevni samit, orvi koji se održava u trenutku dok u srcu Evrope bukti rat Rusije i Ukrajine. Ovogodišnji samit je četvrti po važnosti od okončanja Hladnog rata po usvajanju nove doktrine alijanse predviđa da se očekuje odluka o najvećem rasporedu vojske članica bloka 30 zemalja od kraja Hladnog rata u Poljskoj, Baltičkim državama, Rumuniji i Bugarskoj. Četiri borbene grupe i peta u procesu formiranja postaju brigade A klasifikacije jačine 3.000-5.000 vojnika.
Cilj NATO je jasno stavljanje do znanja Rusiji da je alijansa spremna da ogovori na rusku ageresiju na bilo koju članicu. Na samitu biće reći i o povećanju budžeta za odbranu. Alijansa će se na samitu dotaći i Kine neće biti navedena kao pretnja, nego kao geostrateški izazov.
Vojni komentator Boško Jovanović izneo je svoj pogled na ovu temu
"NATO je nastao iz potrebe ne da se zadrži Rusija, nego da se kontroliše Nemačka, jer je Britanija strahovala od Nemačke i njene nepredvidivosti, iako je Francuska isto strahovala i rečno je da mora da se zadrži Sovjetski Savez, a pošto Sovjetski Savez nije nikad imao ambicije da se širi na Zapad što je Čomski dokazao u svojim knjigma. Naprosto se vratilo da je Atlanski pakt imao potrebu da se štit zapadni kapital od socijalizma, ne od Sovjetskog Savez nego od neokomunizma, pa su zapadnjaci svuda videli komunizam u Ho Ši Minu, koji je bio vijetnamski nacionalista, ali Zapad zbog svoje slepoće mislio je da je Hošimin komunista i to ih navodilo na pogrešne zaključke. NATO pakt je za svog protivnika imao socijalizam i komunizam, a ne SSSR jer braća Dalas Džon Foster i Alan su imali svoje ekonomske interese u Gvatemali, a italijnska mafija i američka su držale Kubu u svojoj šaci. Tako da je Hladni rat bio idejni sukob između komunizma i kapitalizma. Tu je Zapad odneo pobedu zato što se držao principa blagostanja za svoje građane. Ne želim da širi mit, ali se radi o tome da su socijalna prava ljudi bila mnogo veća i bolja nego u socijalizmu. Britanija je bila u dobrom smislu socilalna država. Čembrlen koji je potpisao sporazum u Minhenu je počeo gradnju socijalnih stanova i naselja u Velikoj Britaniji. Suština je u tome da NATO je bio kompaktan i da je imao potpuno planiranje vojnoindustrijskog kompleksa, i da je imao dobru strategiju. NATO je bio dobro organizovan, ali posle pobede u Hladnom ratu postao je sluga vojnoindustrijskog kompleksa. Stvar je u tome da proširenje NATO nije bilo planirano sa strateške strane, niti je bilo planirano da li treba da se razmisli o situaciji, već je naprosto širenje bilo samo sebi svrha bez dubljeg značaja. Možda istočno evropske zemlje mogu da imaju strah od Rusije, možemo da kažemo i da Rusija isto se plaši od njih. Sve istočnoevropske zemlje su u prošlosti napadale Rusiju na jedan ili drugi način.Kada je usledila pobeda u Hladnom ratu nastala je deindustrijalizacija Zapada. Zapad je prodavao više usluge nego porizvode, a Kei Morita osnivač Sonija je u svojoj autobiografiji tvrdio da pravi kapital mora da se zasniva na proizvodnji roba, a ne na davanju usluga.
Pošto svi pričaju o zelenoj agendi, moram da spomenemda li je poznata nuklearna strategija NATO, nije. Postoji sporazum Britanije i Francuske koji su potpisali bivši premijer Britanije Dejvid Kameron i bivši predsednik Sakrozi da zajednički odlučuju o nuklearnim pitanjima, da imaju blisku saradnju. To ima smisla sa vojne tačke gledišta. Da li NATO ima nameru da pravi nuklearno oružje, da ima protivrakentu odbranu naravno da ne.
Ministar odbrane Amerike je došao iz vojnoindustrijskog kompleksa, a ne strateškog planiranja. To je bio slučaj sa Maknamarom koji je došao iz Forda, koji je naparavio mnogo grešaka. S druge strane imali smo Kisnidžera koji je naprosto razumeo šta je realpolitika. NATO čak i ako bi odlučio da mu glavni rival bude Kine ne zna kako može da se sukobi sa Kinom, jer nema zajedničke granice. Nema svrhe proglašavati zemlju za vojnog protivnika, ako nemate međusobni dodir. Neko može da kaže mogu ratovati balističkim raketama, pa ko može u NATO? Samo Francuska i Amerika. Ja ne vidim kako bi Finska zašto bi htela u NATO ako ima za neprijatelja Rusiju i Kinu. To bi bilo suludo sa strateške tačke gledište. Svi govore o tome da je SSSR napao Finsku, a Finci mogu da kažu pa nije nas napala Rusija 1944. i 1945. SSSR nije poslao svoje trupe na Finsku kao na Bugarsku i Rumuniju. NATO da bi se suprostavio Kini treba da ima industriju koju su prodali Kini. Ne vidim kakav sukob između NATO i Kine ima smisla. Da li postoji jedna marka koja postoji za na zapadu, pa naravno da NE. Opet ako odluče da im Kina postaje neprijatelj, onda dovode sebe u zabludu kao i Amerika proglasivši neprijatelja. Kadrovoska politika u zemljama NATO je vrlo loša, nema velikih umova, mislilaca. Da bi čitaoci razumeli navešću primer Ričard Holbruk je postao pomoćnik državnog sekretara sa 33 godine jer je govori Vijetnamski jedni u Stejte Depratmentu. Zapad ne može da reši svoj ekonomski društveni problem vojno prema Kini, može ali bi imali globalni nukelarni rat, jer kao što se ograničio kao severoatalnski odbrabeni Savez CEATO, SEATO ANZUS pakt, pošto je NATO pravio svoje ograničenje ne znam što se promenilo u percepciji, možda bi NATO trebao da organizuje ispitivanje javnog menjeada li bi stanovnici članica išli da brane Tajvan,. Iako NATO posotji od 1949 Amrerikanci su samostalno otišli na korejsko poluostrvo. Da li bi Danska imala sukob sa Kinom i s čim? Lego kockicama!
NATO misija u Avganistanu doživela je kolaps. Američka stratgeija je imala strategiju rata na dva fronta, pa su ameri izgubili. Ne vidim kako možda bi bi zato ratuje sa Kinom da prime Australiju Novi Zeland, Tajnvan, Indiju da bi imali rezervu. Ako neko msili da bi oslabi Rusiju da se obračuna sa Kinom, ta logika nema grama pameti. Slaba Rusija će biti bačena u naručje Kine. Zapad treba da čita radove viceamiriala Raul Kasteksa- Rusija kao zapadni zid prema Kini to je centralna misao koju Zapad hoće da nešto radi protiv Kine da ima pred sobom, kaže Jovanović.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
