Sastanak sa "visokim ulozima" od 28. do 30. juna dolazi u vreme pojačanih globalnih tenzija usred rata u Ukrajini.
Al Džazira je izdvojila pet stvari koje treba znati o samitu za koji bezbednosni analitičari kažu da bi mogao da utiče na odbrambene i bezbednosne prioritete zemalja ne samo na Zapadu, već i širom sveta.
Šta se dešava i zašto je važan?
Na prošlogodišnjem samitu NATO-a u Briselu, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg istakao je da su odnosi Alijanse sa Rusijom na "najnižoj tački od kraja Hladnog rata“.
Njegove reči postale su stvarnost kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru, dodatno pogoršavajući odnose između NATO i Kremlja.
Hari Nedelču iz Rasmusen Globala i zadužen za njihovu radnu grupu Slobodna Ukrajina, rekao je za Al Džaziru da će se na samitu verovatno pokazati da će NATO pristati da pojača svje prisustvo na svom istočnom krilu.
"Pojačano istureno prisustvo sa rotacionim bataljonima u Poljskoj i baltičkim državama već je dogovoreno na samitu u Varšavi (2016). Samit u Madridu će pokazati da će saveznici pristati na pojačano i možda čak i trajnije prisustvo na istoku“, rekao je on.
Stoltenberg je rekao novinarima u ponedeljak da NATO planira da "poveća broj naših snaga visoke spremnosti na preko 300.000“.
Elizabet Brau, viši saradnik za spoljnu politiku i odbranu u Američkom institutu za preduzetništvo, rekla je da je NATO pokazao veliko jedinstvo od ruske invazije na Ukrajinu i da to mora da se nastavi.
"Ali to pokazivanje jedinstva nije bilo lako jer različite države članice Alijanse imaju veoma različite geografske lokacije i različite percepcije sveta“, rekla je ona. "Trenutno, ako počnu da se svađaju ili ako ne budu mogle da se dogovore šta da urade da pomognu Ukrajini, to bi bio veliki neuspeh i znak slabosti koju bi rivali NATO-a iskoristili".
Članstvo Švedske i Finske u NATO?
Šlag na torti ovogodišnjeg samita biće kandidatura Finske i Švedske za članstvo u NATO-u, navodi Brau.
U maju su obe zemlje odustale od višegodišnje politike vojne neutralnosti i objavile da bi pridruživanje Alijansi bilo korak u pravom smeru usred nove geopolitičke realnosti nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Ali proces pridruživanja je zaustavljen nakon što je Turska optužila nordijske zemljee da pružaju sigurno utočište zabranjenoj Kurdistanskoj radničkoj partiji (PKK), koju Turska i njeni saveznici smatraju "terorističkom“ grupom.
Tokom nedavne posete Švedskoj, Stoltenberg je rekao novinarima da NATO naporno radi na rešavanju zabrinutosti Turske.
"To je krajnje malo verovatno da će se desiti jer se Turska i dalje tome protivi, pa je malo verovatno da će Švedska i Finska biti pozvane u Alijansu tokom trajanja samita", rekla je Brau.
"Turska nema ništa protiv da igra ulogu onog koji sve kvari. Ali ono što je jasno jeste da je Turska imala stvarne zabrinutosti za nacionalnu bezbednost u vezi sa Kurdima. Tu posebno Švedska želi da napravi ustupke“, rekla je ona.
Da li će Ukrajina ikada ući u NATO?
Kremlj je dugo kritikovao proširenje NATO-a u istočnoj Evropi, a bezbednosni zahtevi ruskog predsednika Vladimira Putina NATO-u uključivali su isključivanje članstva Ukrajine u vojnom savezu.
Obraćajući se na sastanku Združenih ekspedicionih snaga u martu, na kojem se neke zemlje NATO-a sastaju da razgovaraju o rešenjima za odgovor na krize, ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski je rekao da razume da Ukrajina više ne može da postane članica NATO-a.
"Godinama smo slušali o navodno otvorenim vratima, ali smo već čuli da nećemo ući tamo, a to je istina koja se mora priznati", rekao je on.
Brau smatra da je, u doglednoj budućnosti i u sadašnjim okolnostima, ambicija Ukrajine da se pridruži Evropskoj uniji verovatnija nego članstvo u NATO-u. "To je za njih veoma važan cilj i cilj koji je verovatan, ali će zahtevati mnogo rada“, rekla je ona.
Za Nedelčua, "najveći i najmoćniji način da se Ukrajina učini bezbednom“ bio je da se obezbedi da je zemlja toliko vojno jaka i da ima moćnu odbrambenu industriju da "postane bodljikavo prase koje je nemoguće napasti“.
Povećanje troškova odbrane
Jedna od najvećih debata među saveznicima u NATO-u je koliko svaka zemlja troši na odbranu.
Članice Alijanse su se 2006. godine obavezale da će svaka zemlja članica NATO izdvojiti 2 procenta svog bruto domaćeg proizvoda za odbranu. Ali postoji podela među članovima u pogledu toga ko najviše troši na odbranu.
Rat u Ukrajini koji je u toku povećao je obim ove debate o potrošnji.
Nedelču je rekao da sve više članica NATO-a dostiže cenzus od 2 odsto.
„Videli smo da zemlje poput Nemačke zaista povećavaju svoje izdatke za odbranu posle rata. Dakle, na Samitu će definitivno biti naglasak na nastavku tog trenda i da se vidi da se saveznici ozbiljno pozabave povećanjem svojih izdataka za odbranu“, rekao je on.
Kina na dnevnom redu?
Stoltenberg je na prošlogodišnjem samitu NATO-a istakao da se "Kina približava Alijansi“ i rekao da je važno da NATO razvije jasan i jedinstven stav prema Pekingu.
Uz kontinuirano izbegavanje Kine da se izjasni o ratu u Ukrajini i pretnjama Tajvanu i drugim zemljama indo-pacifičkog regiona, Nedelču misli da će Stoltenbergova molba u vezi sa stavom o Kini biti još snažnija u Madridu, i da je važno paziti šta i kako se priča o Kini na samitu.
"Među članicama Alijanse će se razgovarati o Kini kao strateškom konkurentu. Ovo će takođe pokrenuti pitanje: kakvu će ulogu NATO tražiti kada je u pitanju bezbednost Indo-Pacifika, i kako će NATO tražiti da se izjasni o bezbednosti u Indo-Pacifiku ili Tajvanskom moreuzu pošto je ovo sve više... povezano sa bezbednošću na severnom Atlantiku”, rekao je Nedelču.
S obzirom da su zemlje poput Japana i Južne Koreje takođe planirane da prisustvuju samitu, rekao je Nedelču, svet postaje sve polarizovaniji između autokratija i demokratija.
Ramon Pačeko Pardo, profesor međunarodnih odnosa i regionalni izaslanik za istočnu i jugoistočnu Aziju na Kraljevskom koledžu u Londonu, rekao je za Al Džaziru da bi uz prisustvo Japana i Južne Koreje na samitu moglo biti izjava o Severnoj Koreji.
"To je važno za Južnu Koreju jer može pokazati da postoje druge zemlje u Evropi i SAD koje takođe vide Severnu Koreju kao pretnju“, rekao je on. "A to može da dovede do praktične saradnje, posebno u oblasti sajber i razmene informacija, jer je to ono u čemu je NATO najjači, kada je u pitanju azijsko-pacifički region".
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
