Turska, Švedska i Finska su prvog dana samita NATO u Madridu potpisali međusobni memorandum prema kome su se Ankara obavezala da će dati zeleno svetlo za članstvo Stokholma i Helsinkija u Severoatlanskoj alijansi.
Zauzvrat, oni će preuzeti puno učešće u ratu protiv Kurdske radničke partije, što znači da borcima i fukncionerima PKK više neće pružati azil i zaštitu i da će neke osobe sa poternice, kao i "guleniste" izručiti Turskoj.
Ovim memorandumom otklonjena je prva prepreka za punopravno članstvo ove dve zemlje u NATO, a sledeća faza je da blok od 30 zemalja u lokalnim parlamentima ratifikuje članstvo Švedske i Finske, sa čime će cela Skandinavija i zona Baltičkog mora biti u alijansi osim manjeg dela ruske teritorije.
11 tačaka
Sporazum Turske sa Finskom i Švedskom sastoji se od 11 tačka. Garanti su predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, predsednik finske Sauli Ninisto (jedan od potpisnika), generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, šefovi diplomatije Turske Mevlut Čavušoglu i švedska premijerka Magdalena Anderson.
Sporazum predviđa punu koperaciju sa Turskom u borbi sa Radničkom partijom Kurdistana PKK, solidarnost sa Turskom u borbi protiv terorizma u svim oblicima i formama, otkazivanje podrške političkim grupama Kurda, razmenu obaveštajnih informacija u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala, preuzimanje konkretnih mera i izručenje traženih osoba, zabranu regrutovanja finansiranja PKK i sličnih organizacija, zaustavljanje kontrapropagande protiv Turske.
Zauzvrat, Turska se obavezala da podrži učešće Finske i Švedske u svim bezbednosnim mehanizmima EU i NATO i PESCO, formiranje Stalnog korodinacionog mehanizma za praćenje implementacije dogovorenog.
Gubitnik ili dobitnik
- Ovde je najveći gubitnik Turska, jer ko će ozbiljno da shvati Erdogana posle ovoga - kaže za Kurir magistar mešunarodnih odnosa moskovskog univerziteta MGIMO Boško Jovanović.
- U ovoj situaciji Erdogan se nije pokazao kao državnik, nego kao trgovac. Razlika između trgovca i državnika je u tome što je kod trgovca sve na prodaju, a kod državnika je sve pitanje strategije. Naprosto Rusija može da povuče svoju omiljenu meru prema Turskoj da zabrani letove između Rusije i Turske i zabranu odlaska ruskih turista na letovanje u Tursku pa će Erdogan da se češe, jer se jedno vreme češao, kao posle obaranja ruskog bombardea Su-24 od strane Turske. NATO neće ništa dobiti ovim proširivanjem niti će Rusija posebno da izgubi - dodaje on.
NATO štiti interese
S druge strane, analitičar Darko Obradović, kaže da je ovaj sporazum potvrda da se članstvom u NATO adekvatno štite nacionalni interesi i bezbednost država.
- Sam predsednik Erdogan još jednom se pokazao kao vrlo nadaren lider kada je reč o sticanju podrške na nacionalnom nivou. Sa samita NATO iz Madrida on se vraća u Tursku sa značajnom spoljnopolitičkom pobedom. Pred domaćom javnošću uživaće ugled lidera koji je uspeo da ostvari i zaštiti interese Turske. Istovremeno je demantovao one, koji su Tursko članstvo u NATO predstavljali kao upitno.Erdogan i Turska su još jednom demonstrirali praktičnu korist koju mogu imati države članice NATO. Da nije tako odavno bi van NATO-a Turska, Švedska i Finska našle „zajednički jezik". Sporazum je značajna afirmacija principa da je država jaka u odnosu na jačinu međunarodnih organizacija čiji je član, da je veoma važno sedeti za stolom za kojim se odlučuje. Ostaje da pogledamo na predstojećim Turskim izborima koliko će ovakvi spoljopolitički poeni uticati na i ovako uzdrmanu javnu podršku koju uživa predsednik Erdogan, dodaje on.
Kurir.rs/A.Mlakar
Moguć odgovor Moskve
Da li se formira još jedna armija na severozapadu?
Kao Mogući odgovor na ulazak Finske i Švedseke u NATO Jovanović kaže da će Rusija formirati najmanje jednu armiju na severozapadu kao bi štitila Sankt Peterburg i ceo sver Rusije.
- Postavlja pitanje da li je Finska spremna da se naoruža do zuba, da li je švedska spremna da menja svoj poreski sistem da bi pribavila novac za oružje? Postavlja se pitanje šta ako SAD budu u unutrašnjim problemima, da li će moći aktivno da štite Finsku i Švedsku. Ako misle da će to umesto njih čini SAD i Velika Britanija grdno se varaju. Naprosto vidim da niko u Helsinkiju i Stokholmu nije uzeo povratak Trampa u Belu kuću, a svi znaju da je Tramp pristalica izolacionizma. Vidim da će ovo da se odbije Evropljanima od glavu, kaže on
Stiže pojačanje u Evropu
Bajden najvio još američkih vojnika
Drugog dana samita NATO američki predsednik Džo Bajden najavio je novo raspoređivanje američke vojske u Evropi. U Poljskoj se formira stalni štab 5. korpusa, jedna brigada se šalje u Rumuniju. U Veliku Britaniju dolaze dve eskadrile lovaca F-35, rayarači u Španiju, a PVO u Italiju i Nemačku. Takođe sledi brža rotacija američkih trupa na Baltiku.
-U ovom trenutku Putin je narušio mir u Evropi. SAD i saveznici ojačavaju svoju odbranu, dokazujući da je NATO potrebniji i važniji nego ikada, rekao je američki predsednik Bajden
Kolektivna bezbednost
NATO kao platforma za kompromis
- NATO se pokazao kao platforma za kompromis i artikulaciju nacionalnih interesa svojih članica, ma koliko ti interesi izgledali suprotstavljeni. Iz primera tripartitnog sporazuma između Finske, Švedske i Turske vidimo da je potvrđena nedeljivost kolektvine bezbednosti sa jedne strane, dok sa druge strane vidimo da je Turska ostvarila spoljnopolitički cilj koji nije mogla decenijama da ostvari prema organizacijama koje naziva „gulenističke terorističke organizacije", kaže za Kurir Darko Obradović.
On smatra da Finska i Švedska nisu napravile značajne ustupke Turskoj već su ispunile obaveze koje proističu iz pripadnosti NATO-u i da to neće umanjiti snagu zakonodavstva Finske i Švedske prema pojedincima, prema kojima Ankara ima određeni bezbednosni interes.
NE PROPUSTITE
