"Vojnike najbolje vidim noću. Tamo iza onoga polja imaju streljanu, popodne se čuje zvuk njihovih pušaka" kaže Grudzinskas dok pokazuje na zeleni teren iza komšijskog vrta i dodaje kako i on ima svoje oružje - mitraljez - koju drži zaključan u kredencu ali mu je uvek pri ruci.
Gradić Kibartai u Litvaniji, gde živi Grudzinskas, nalazi se unutar NATO i Evropske unije, ali i u neposrednoj blizini Rusije. Tu je i koridor Suvalki, prolaz koji mnogi analitičari smatraju slabom tačkom unutar NATO. Stoga nimalo ne čudi što mnogi sad opravdano strahuju da bi, ako Ukrajina padne, Rusija mogla dalje da napreduje upravo kroz taj prostor i odseče baltičke države, piše CNN.
Ožiljci sovjetske okupacije i dalje su duboki u ovom delu Evrope, navodi amerićki medij i objašnjava: Sovjeti su, 1940ih i 1950ih desetine hiljada Litvanaca poalali u gulage u Sibiru i na dalekom severu današnje Rusije. Gotovo 30.000 litvanskih zatvorenika stradalo je u radnim logorima.
"Moj otac bio je poslat na Sahalin na krajnjem zapadu Rusije. Tamo je proveo 15 godina, a prve godine jeo je travu kako bi preživeo", kaže Grudzinskas. Čim je Rusija 2014. pripojila Krim, on se pridružio vek staroj litvanskoj dobrovoljačkoj miliciji - Strelcima- i uzeo oružje u ruke.
To znači da je on u prvoj liniji odbrane ako ruske trupe uđu na NATO teritoriju.
"Kako možete da verujete Rusiji, pogotovo s našom istorijom? Naravno da se bojim, pa kako ne bih? Moja porodica je ovde. Sagradio sam ovu kuću golim rukama", rekao je on.
Litvanski streljački savez, osnovan pre 103 godine, beleži porast broja ljudi u svojim redovima od početka rata u Ukrajini.
"Trenutno imamo oko 12.000 dobrovoljaca i taj broj svaki mesec povećava se deset puta", tvrdi Egidijus Papeckis, zapovednik 4. regionalne komande Strelaca.
Štab Strelaca nalazi se u gradu Marijampoleu, duboko u koridoru Suvalki, gde je Papeckis CNN-u pokazao deo arsenala kojim raspolaže njegova jedinica - jurišne puške, pištolje i bacače granata. Ovaj 51-godišnjak takođe očajnički želi da izbegne povratak pod rusku vlast. Njegov otac je takođe bio deportovan u Sibir, kao i rođaci njegove supruge.
"Sećamo se sovjetske okupacije i ne želimo više nikada da budemo okupirani. Mi smo slobodni ljudi", rekao je on.
Novi član Saveza, Karolis Baranauskas, kaže da ga je oduvek interesovala milicija, a rat u Ukrajini ga je podstakao na akciju. Iako je rođen 1990. godine, kad je Litvanija postala nezavisna od Sovjetskog Saveza, ističe da "svaki Litvanac zna da je Rusija pretnja, a nedavni događaji to i dokazuju".
A kako bi zaštitio Baltik, NATO je nedavno najavio da će povećati svoje prisustvo u tom delu sveta i rasporediti hiljade vojnika duž 999 kilometara duge litvanske granice sa Belorusijom i Rusijom. Margiris Abukevicijus, zamenik litvanskog ministra obrane, priznaje da bi mogle proći i do dve godine da se takve jedinice uspostave.
Ali, sad je barem svima jasno da je potrebna značajna nadogradnja vojnih sposobnosti oko Suvalkija i drugde. Taj koridor oduvek je bio razlog za zabrinutost, a Baltik i NATO shvataju da je upravo to slaba tačka. U trenutnoj situaciji svi mnogo jasnije razumemo ranjivost ovog prostora, rekao je on.
Litvanija se u međuvremenu suočava sa žestokim ruskim sajber napadima na državne institucije i privatni sektor. Kažu kako je okidač za novu krizu bila prošlonedeljna odluka o blokadi transporta nekih proizvoda poput žitarica i čelika - koji su podložni sankcijama EU - iz Ukrajine u rusku enklavu Kalinjingrad.
Kurir.rs/CNN
NE PROPUSTITE
