Studija Univerziteta u Kembridžu otkrila je da se "superbakterija" stafilokokus aureus - otporan na najbolje antibiotike koji su trenutno dostupni medicini - evoluirao u poslednjih 50 godina. A to je zato što su industrijske farme svinja na baterije dozirale svoju stoku kako bi prevazišle širenje bolesti u uslovima prenaseljenosti.
CC398 soj je dominantna bakterija Staphilococcus aureus (MRSA) otporna na meticilin u evropskim svinjarima.
Takođe počinje da se pojavljuje kod ljudskih infekcija, prenosi NZ Herald.
A to je alarmantan dokaz koji podržava strahove Svetske zdravstvene organizacije da će infekcije otporne na lekove eksplodirati.
MRSA se prvi put pojavila kod ljudi 1960. Infekcije otporne na antibiotike sada ubijaju oko 750.000 ljudi godišnje. Do 2050. SZO očekuje da će ovo porasti na 10 miliona.
Baš kao što je pandemija Covid-19 ispunila najgore strahove SZO od „bolesti IKS“, globalna medicinska zajednica je na oprezu zbog gotovo neizbežne kuge otporne na antibiotike.
„Slučajevi MRSA-e povezane sa stokom kod ljudi su i dalje samo mali deo svih slučajeva MRSA-e u ljudskoj populaciji, ali činjenica da su u porastu je zabrinjavajući znak“, kaže viši autor studije dr Luki Vajnert.
Decenijama su naučnici upozoravali industrije u rasponu od fabrika pilića do ribljih farmi na opasnosti od doziranja antibiotika humanog kvaliteta njihovim životinjama.
„Otkrili smo da je otpornost na antibiotike kod ove MRSA povezane sa stokom izuzetno stabilna – opstala je tokom nekoliko decenija, a takođe i kako se bakterija širila na različite vrste stoke“, dodaje dr Gema Marej.
Nalazi su objavljeni u časopisu eLife.
CC398 se najčešće nalazi kod svinja. Sties u Danskoj je nedavno izvestio da je 90 odsto njihovih zaliha zaraženo.
Svinje ne razvijaju simptome.
Ali sada pokazuje sposobnost da napreduje kod ljudi.
A kada preskoči jaz u vrstama, primećeno je da zadržava svoju sposobnost da se oslobodi lekova.
Slična sposobnost je nedavno pronađena kod druge stočne superbakterije - clostridioides.
Takođe živi među svinjama i pokazuje znake razvoja sposobnosti da skoči na ljude.
„Ovo alarmantno otkriće sugeriše da se otpornost na antibiotike može širiti šire nego što se ranije mislilo, i potvrđuje veze u lancu otpornosti koji vodi od domaćih životinja do ljudi“, kaže Semeh Bejaoui, istraživač sa Univerziteta u Kopenhagenu.
Poljoprivreda visokog intenziteta je sporno pitanje.
S jedne strane, to je efikasan način za masovnu proizvodnju uobičajene hrane od mesa i životinjskih proizvoda.
S druge strane, dugo su postojali skandali u vezi sa dobrobiti životinja i širenjem bolesti.
Sada je postala glavna međunarodna briga kao „rezervoar“ antibiotskih i virusnih infekcija.
A međunarodne linije snabdevanja u kombinaciji sa sužavanjem genetske raznolikosti samo povećavaju rizik od izbijanja munje.
Počinje da se razume tačan genetski mehanizam koji stoji iza takve adaptacije bakterija.
Istraživači sa Kembridža identifikovali su tri "mobilna" genetska elementa unutar CC398 koji nose delove genetskih podataka koji detaljno opisuju otpornost na antibiotike. Biti "mobilan" znači da se ovi genetski paketi mogu razmenjivati između bakterija različitih vrsta.
Dva genetska elementa - Tn916 i SCCmec - imaju uputstva o tome kako da izbegnu antibiotike.
Jedan – phSa3 – daje CC398 planove da izbegne ljudski imuni sistem.
A phSa3 se više puta pojavljivao i nestajao tokom vremena - što sugeriše da se bakterije mogu brzo prilagoditi ljudskim domaćinima.
„Razumevanje pojave i uspeha CC398 u evropskom stočarstvu – i njegove sposobnosti da zarazi ljude – je od vitalnog značaja za upravljanje rizikom koji predstavlja po javno zdravlje“, kaže dr Vajnert.
Evropa je ovog meseca zabranila upotrebu cink oksida u uzgajanju svinja. Obično se koristio za lečenje dijareje kod prasadi.
Ali ovo je premalo, prekasno, upozoravaju istraživači: „Ova zabrana možda neće pomoći u smanjenju prevalencije CC398 jer geni koji daju otpornost na antibiotike nisu uvek povezani sa genima koji daju otpornost na lečenje cinkom.
Izbijanje bolesti između 2018. i 2020. ubilo je polovinu svinja u Kini.
To su milioni životinja.
Afrički svinjski grip je izazvao groznicu, gubitak apetita i unutrašnje krvarenje. Na kraju, svinjski organi propadaju. Pokušaj obuzdavanja epidemije doveo je do odstrela širom industrije, sa milionima svinja zaklanih i zakopanih.
Cene svinjskog mesa su porasle kako je nestašica postala uobičajena. Međunarodni analitičari veruju da je ukupan ekonomski uticaj afričkog svinjskog gripa bio više od 1 odsto kineskog BDP-a.
Utvrđeno je da je prvobitno širenje od Afrike do Lisabona 1957. bilo uzrokovano odbačenim sendvičima sa šunkom u avionu koji su hranjeni svinjama.
Virus je od tada stopirao širom sveta, izvozeći živu trgovinu i smrznutu robu.
Sada je ukorijenjen u Evropi i Aziji. Nedavno je pronađen u Haiti i Dominikanska Republika na Karibima.
Australija je to proglasila za značajnu biosigurnosnu pretnju lokalnoj industriji svinja.
Do sada virus nije pokazao znake prelaska na ljude. Ali bolesti svinja - poput bolesti ptica - imaju dugu istoriju pronalaženja načina da se napravi skok.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
