Predstavnici Evropskog parlamenta i država EU u četvrtak su izneli sporazum koji sadrži mere za zaštitu od zloupotrebe i manipulacije tržišta, kao i zahtev da kripto kompanije dostave detalje o uticaju svojih sredstava na životnu sredinu.
"Danas smo zaveli red na divljem zapadu kripto imovine i postavili jasna pravila za harmonizovano tržište“, rekao je Stefan Berger, nemački poslanik u Evropskom parlamentu koji je vodio pregovore u ime parlamenta.
Pozivajući se na nedavni pad cena kriptovaluta – ukupna vrednost tržišta je pala sa 3 milijarde dolara prošle godine na manje od 900 milijardi dolara – Berger je dodao: "Nedavni pad vrednosti digitalnih valuta nam pokazuje koliko je visoko oni su rizični i špekulativni i da je od suštinskog značaja delovati".
Očekuje se da zakon o tržištima kripto imovine (MiCA) stupi na snagu krajem 2023. Globalno, kripto imovina je uglavnom neregulisana, a nacionalni operateri u EU moraju samo da pokažu kontrole za borbu protiv pranja novca. Takođe se očekuje da zakon o MiCA postavi merilo za druge regulatorne režime za kriptovalute na globalnom nivou.
Kriptovaluta je termin za grupu digitalnih sredstava koja dele istu osnovnu strukturu kao i bitkoin: javno dostupan blokčejn koji beleži vlasništvo bez kontrole nad bilo kakvim centralnim autoritetom.
Pristalice sektora kažu da su kriptovalute dobra investicija jer, na primer, nose niske naknade i, za razliku od konvencionalnih valuta, nisu vezane za vlade. Protivnici pak kažu da ih nedostatak regulatornog nadzora ili implicitne državne podrške, zbog nezavisnog porekla kriptovaluta i bitkoina, čine podložnim prevarama i divljim fluktuacijama cena.
MiCA će biti prvi sveobuhvatni režim za kripto imovinu na svetu i sadržaće snažne mere za zaštitu od zloupotrebe i manipulacije tržišta, dodao je Ernest Urtasun, poslanik Zelenih.
Novi zakon daje izdavaocima kripto imovine i pružaocima srodnih usluga "pasoš“ za pružanje usluga klijentima širom EU iz jedne baze, uz ispunjavanje pravila o zaštiti kapitala i potrošača.
Pregovori sa EU u četvrtak takođe su se fokusirali na pitanja kao što su nadzor i potrošnja energije kripto imovine.
"Složili smo se da dobavljači kripto imovine u budućnosti treba da obelodane potrošnju energije i uticaj imovine na životnu sredinu“, rekao je Berger.
Velika Britanija i SAD, dva glavna kripto centra, tek treba da odobre slična pravila, iako su regulatori u obe zemlje upozorili na potrebu za jačim zaštitnim merama u sektoru.
Kripto imovina je bila pod pritiskom nakon kolapsa TerraUSD i luna tokena prošlog meseca, a glavna američka kompanija za pozajmljivanje kriptovaluta Celzijus Netvork zamrznula je povlačenje i transfere. Međutim, ovaj sektor se takođe pokazao podložnim širim ekonomskim faktorima.
To uključuje padove na berzama koji su povezani sa rastućom inflacijom i povećanjem kamata centralnih banaka. Povećanje kamatnih stopa – put kojim su prošlog meseca krenule centralne banke SAD, Velike Britanije i Švajcarske – može učiniti rizičnu aktivu manje atraktivnom. Na primer, određene tehnološke akcije, čija se cena može zasnivati na očekivanjima jake buduće zarade tokom mnogo decenija, mogu biti manje privlačne od fiksnih prinosa na ponudu odmah od investicija kao što su obveznice, koje postaju privlačnije u okruženju sa višim kreditnim stopama.
Regulatorni napredak je usledio kada je indijska centralna banka rekla da su kriptovalute zasnovane na "pretvaranju". U najnovijem izveštaju o finansijskoj stabilnosti banke navodi se da kriptovalute nisu ništa drugo do „sofisticirana spekulacija“.
Guverner banke, Šaktikanta Das, napisao je: "Kriptovalute su jasna opasnost. Sve što proizlazi iz vrednosti zasnovano na pretvaranju, bez ikakve osnovne [vrednosti], samo je spekulacija pod sofisticiranim imenom. Iako je tehnologija podržala domet finansijskog sektora i njene koristi moraju biti u potpunosti iskorištene, njen potencijal da naruši finansijsku stabilnost mora se čuvati".
"Kako se finansijski sistem sve više digitalizuje, sajber rizici rastu i zahtevaju posebnu pažnju".
Kurir.rs/Gardijan
NE PROPUSTITE
