Od Londona do Amsterdama do Berlina, haotične scene se vide na aerodromima. Dok azijska turistička industrija još uvek prolazi kroz koronu, a SAD pate od nedostatka pilota, podaci o cenama karata i otkazivanju pokazuju da je Evropa mesto previranja.
Evropa je imala više nego duplo više otkazivanja od američkih prevoznika između aprila i juna, prema podacima kompanije za praćenje letova RadarBok.com. Broj smanjenih letova u junu - na početku vrhunske letnje sezone u Evropi - iznosio je 7.870 polazaka iz Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Italije i Španije, što je skoro trostruko više od broja u istom periodu 2019. godine, kaže konsultant za vazduhoplovstvo Cirium.
U međuvremenu, cene karata na letnjim linijama poput Londona do Alikantea u Španiji ove nedelje su više od tri puta veće nego iste nedelje prošle godine, prema podacima Kaiak.com. Cene od Pariza do Njujorka su se utrostručile od marta 2019.
Pregled naglašava kako je oporavak u vazdušnom saobraćaju brži od očekivanog u sukobu sa ogromnim nedostatkom osoblja nakon dubokih rezova tokom pandemije. Umesto burnog povratka, globalna vazduhoplovna industrija posrće, nesposobna da ponovo pokrene letove posle najvećeg pada u istoriji i od onoga što je u prošlosti moglo da bude rutinsko putovanje učini više odisejom.
Slabost se pogoršava štrajkovima širom kontinenta, jer sve veća inflacija dovodi do zahteva za veće plate.
Francuska uprava za civilno vazduhoplovstvo naredila je u četvrtak smanjenje letova iz Pariza Šarl de Gol zbog odlaska vatrogasaca. Kabinsko osoblje Rajanerau Španiji, Portugalu i Belgiji organizovalo je trodnevni štrajk prošlog vikenda, a kasnije su im se pridružile i kolege iz Francuske i Italije. Zakazano je više štrajkova pred pik sezoe odmora.
Izvršni direktor Lufthanse Karsten Špor upozorio je da se stvari verovatno neće vratiti u normalu do kraja godine, ali postoji rizik da previranja potkopavaju oporavak odvraćanjem od rezervacija.
Izvršni direktor Virdžin Atlantika Šai Vajs, čija je kompanija otkazala samo nekoliko letova, upozorio je avio-kompanije i aerodrome da ne primoravaju porodice i preduzeća da pitaju da li zaista treba da putuju.
To je pitanje o kome bi Julijus fon Jagov mogao da razmišlja. Bio je rezervisan za let 29. juna od Montreala do Minhena preko Frankfurta kada je dobio vest da je poslednja etapa otkazana. Lufthanza je rekla da može da se prebaci na voz u Nemačkoj bez naknade, ali ga je Junajted Erlajnz, koji je upravljao transatlantskim delom putovanja, umesto toga prebacio na let preko Vašingtona i Brisela.
Tada je otkazan i let Brisel-Minhen, što je primoralo da se promeni ruta preko Ciriha. Kada je avion konačno sleteo u Nemačku 30. juna nakon 26-časovnog mučenja, putnici su bili zaglavljeni u kabini na velikoj vrućini sat vremena jer njihove torbe nisu mogle da se istovare zbog nedostatka rukovaoca na zemlji. "To je totalni haos, potpuni slom, ništa ne funkcioniše“, rekao je fon Jagov (45), koji se vraćao sa poslovnog puta.
Zaista, poslednjih nedelja dominirale su slike redova ljudi koji se zmiju ispred zgrada terminala u Amsterdamu, grupa kampovanih u salama za odlazak u Frankfurtu i gomile izgubljenog prtljaga u Londonu. Alternativni načini transporta za kraće letove takođe izgledaju manje nego primamljivo, jer je Velika Britanija zahvaćena štrajkovima na železnici i skokom troškova leta nakon skoka cena benzina.
Neke avio-kompanije postaju kreativne oko toga kako da obrade putnike koji čekaju da prijave svoj prtljag. Izidžet je saopštio da nudi besplatan prtljag noć pre putovanja na glavni aerodrom u Berlinu od 1. jula, uoči nedelje kada se škole zatvaraju tokom leta. Usluga pokriva oko 30% dnevnih letova britanskih prevoznika sa popustom iz čvorišta.
Vlade uzimaju u obzir i preduzimaju mere, kao i finansijska tržišta. Investitori prodaju obveznice avio-kompanija jer se industrija koja je trebalo da profitira od nagomilane potražnje za putovanjima umesto toga ponovo bori sa problemima.
Nemačka je rekla da će pomoći u dovođenju radnika obezbeđenja aerodroma iz mesta poput Turske kako bi popunili prazninu koju su ostavili ljudi koji su napustili posao tokom pandemije. U Irskoj, Ministarstvo saobraćaja stavlja vojsku u pripravnost kako bi pomoglo u ublažavanju kadrovskih problema na aerodromu u Dablinu.
Britanski sekretar za saobraćaj Grant Šaps najavio je u četvrtak plan za rešavanje problema, istovremeno upozoravajući da je "sada na aerodromima i avio-kompanijama da se obavežu da će obavljati letove koje su obećali ili da ih otkažu uz dovoljno vremena“.
Kompanije su se žalile da nisu bile u stanju da se pravilno pripreme za povratak putovanja zbog zbunjujuće politike o ograničenjima zbog korone, dugih provera putnika i ograničene pomoći koja im je dostupna na vrhuncu pandemije. Ali vlade nemaju ništa od toga, rekavši da je na kraju na industriji da dovede svoje poslovanje u red nakon što su primile ogromne subvencije da prebrode pandemiju.
"Ono što je neprihvatljivo je da kompanije stvaraju probleme, a zatim ih bacaju na prag vlade“, rekao je nemački ministar rada Hubertus Hajl 29. juna. "Sada je to njihov potez. Napravili smo okvir."
Lufthanza je smanjila oko trećine svoje radne snage na 100.000 ljudi nakon ograničenja putovanja koja su uvedena kako bi se usporilo širenje koronavirusa, ostavljajući joj manjak kabinskog osoblja, zemaljskog osoblja i pilota jer se potražnja za putovanjima vraća.
"Ovog leta moramo da izdržimo zajedno“, rekao je izvršni direktor Spohr osoblju u dopisu nakon što je Lufthanza otkrila da produžava otkazivanja za jul i avgust sa 900 letova na 3.100, što je oko 4% njenog kapaciteta tokom letnjeg špica.
Deo haosa koji se sada stvara u industriji potiče od posledica pandemije, rekao je Spor. Suočene sa izgledom da budu zbrisane globalnim prizemljenjem, avio-kompanije su preduzele ekstremne mere da održe svoje poslovanje na okupu, rekao je on. "Da li smo previše uštedeli? Bez sumnje“, rekao je Spor.
Nedovoljan broj zemaljskih radnika je među najvećim uzrocima kašnjenja i otkazivanja. Ali popunjavanje istrošenih kadrovskih redova bilo je teško. To nije iznenađujuće s obzirom na prirodu posla. Zemaljska posada često ima vreme smena koje ne odgovara porodičnom ili društvenom životu, a neki sati se protežu duboko u noć. To može biti fizički zahtevno, a nivoi plate teško da kompenzuju nelagodnost.
Nemačko osoblje na terenu obično zarađuje oko 20.000 evra (21.026 dolara) godišnje na početku, suma koja se lako može upariti u poslovima koji su manje teški sa redovnim radnim vremenom. Stopa nezaposlenosti u Nemačkoj je blizu najnižeg nivoa od ponovnog ujedinjenja 1990. godine, što znači da se kompanije za zemaljsko opsluživanje suočavaju sa oštrom konkurencijom za osoblje iz skoro svih sektora privrede.
"Svi se pitaju, gde su svi otišli? A odgovor je uvek: Amazon“, rekao je Tim Klark, predsednik Emirejtsa, duge avio-kompanije sa sedištem u Dubaiju. "Aerodromi se samo sklapaju, zaustavljaju."
Pre samo nekoliko meseci, avio-kompanije i aerodromi su se pojavili spremni za neverovatno leto jer je čežnja za ponovnim okupljanjem sa porodicom ili provođenjem nedelju dana na plaži izazvala poplavu rezervacija. Prema podacima Uprave za civilno vazduhoplovstvo, na aerodromima u Velikoj Britaniji broj putnika skoči za skoro 35 odsto svakog meseca od početka godine do aprila.
Već u martu, međutim, bili su vidljivi znaci upozorenja o sposobnosti industrije da se nosi sa tako brzim porastom potražnje.
Britiš ervejz je nagovestio nevolje koje predstoje, rekavši osoblju u memorandumu krajem tog meseca da namerava da smanji kapacitete do kraja maja nakon što se bori da dobije nove zaposlene kroz osmonedeljni proces bezbednosne provere na vreme da se pridruži liniji fronta za prolećno povećanje reda vožnje.
Iako neočekivano, izgledalo je da je problem jednokratan, jer je BA otpustio 10.000 zaposlenih kako bi smanjio troškove na početku pandemije, a ne koristeći program vlade Ujedinjenog Kraljevstva da ih stavi na odmor.
Takve nade su propale kada su školski praznici uoči Uskrsa doneli haotične scene u nekoliko britanskih centara. Poremećaj je bio najveći na aerodromu u Mančesteru, gde je nedostatak bezbednosnog osoblja doveo do toga da su se redovi putnika vijugali sa terminala sve do parkinga, a brojni ljudi su propustili letove.
Drugi su počeli da stižu i do osam sati ranije kako bi bili sigurni da će se ukrcati, što je pogoršalo prenatrpanost, dok je nedostatak rukovaoca prtljagom ostavio da prtljag vene dugo nakon što su avioni sleteli, što je mnoge navelo da krenu kući i da se vrate po svoju imovinu sledećeg dana.
Kriza seubrzala, a kašnjenja i otkazivanja u poslednjem trenutku postala su uobičajena pojava na aerodromima, uključujući London Getvik, Birmingem i Bristol. Ljuti Britanci su se oglasili na društvenim mrežama - a neki su otišli dalje. Turisti koji su se vraćali u Mančester penjali su na traku pokušaju da izvuku nasukane torbe, što je navelo naoružanu aerodromsku policiju da interveniše.
Izidžet i turoperator TUI AG bili su među operaterima koji su smanjili kapacitete, dok je BA udvostručio svoje smanjenje na oko 10% ranije zakazanih letova u svom londonskom čvorištu Hitrou do oktobra. Getvik je prednjačio među aerodromima, eliminišući do 100 letova dnevno u julu i avgustu uvođenjem ograničenja na kretanje aviona.
Britanskoj terapeutkinji za masažu Lori Hejvud Vajt otkazan je let EasiJeta iz Getvika za Atinu sredinom jula. Opcije ponovnog rezervacije na veb lokaciji kompanije nisu pokazale dostupnost.
Sada je rezervisala noćenje u Atini nakon što je otputovala dan ranije nego što je planirano i pomerila svoj trajekt do ostrva. "Zamalo da sam odustala i kupila novu kartu, što je izgledalo kao da me nateraju da uradim“, rekao je Hejvord Vajt. "Ovo je trebalo da bude opuštajuća pauza, ali do sada je bilo upravo suprotno."
Iako je kontinentalna Evropa videla neke indikacije da je tržište rada uticalo na usluge, a aerodromi u Dablinu i Berlinu okrivljuju probleme sa osobljem za otkazivanje letova, izgleda da situacija nije bila tako akutna kao u Velikoj Britaniji. To je bilo sve dok Amsterdam Šiphol nije šokirao industriju objavom 16. juna da će ograničiti broj putnika za oko 20% ispod uobičajenih nivoa.
Aerodrom, jedan od četiri elitna čvorišta zapadne Evrope, pored Hitroua, Pariza Šarl de Gola i Frankfurta, imao je nekoliko otkazivanja od maja, ali ništa što bi ukazivalo na nešto tako dramatično. Holandski ogranak Er Frans-KLM, najvećeg avioprevoznika Šiphola, rekao je da bi ograničenja bila "veoma štetna“ za poslovni model koji se nesrazmerno oslanja na transfer interkontinentalnih putnika putem blisko povezanih letova.
Sam nedostatak osoblja bio bi dovoljan da oporavak izbaci sa kursa. Ali preokret je dobio novu dimenziju pošto rastući troškovi života izazivaju izbijanje štrajkova širom sektora, prenosi Blumberg.
Budući da turističke firme očajnički žele da zarade na svom prvom neprekidnom letu u poslednje četiri godine, sindikati nastoje da kapitalizuju, zahtevajući povećanje plata, bolje uslove rada i poboljšanja beneficija - delimično u svesti da bi period za to mogao biti kratak, trebalo bi da eskalira troškovi guraju svet u recesiju.
Pošto je izbegao najgore od prvobitnog poremećaja kroz fokusiranje na manje aerodrome, Rajaner je na udaru nakon što je bio primoran da se ujedini tek nakon što je zabuna u rasporedu 2017. dovela do ukidanja 20.000 letova i ranije dala podsticaj pregovaračkoj moći zaposlenih.
Dok je najveća evropska avio-kompanija sa popustom rekla da je poremećaj do sada bio minimalan, njeni španski radnici ponovo štrajkuju u petak, istog dana kada će zaposleni u Izidžetu započeti devetodnevne postepene napuštanja u zemlji. Piloti i kabinsko osoblje Brasels Erlajnsa takođe su organizovali štrajk, dok je osoblje za čekiranje BA sa sedištem na Hitrou glasalo za industrijsku akciju, a datumi će biti određen uskoro.
"To je jedinstvena kombinacija okolnosti“, rekao je Džon Strikland, analitičar za vazduhoplovstvo u JLS Consultingu. "Postoji tako jaka potražnja nakon pandemije, koju bi avio-kompanije obično davale sve od sebe da prigrabe. Ali to prati kriza resursa i radne snage."
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
