Nakon bitke za Donbas, doći će do manjeg intenziteta rata u koji će obe strane trošiti resurse, kaže Franc-Štefan Gadi, vojni analitičar Instituta za međunarodne strateške studije, za sajt ARD, prenosi Dojče vele.
"Čisto vojno, predaja Lisičanska ne znači mnogo. To je simbolična pobeda ruskih snaga, ali će strateške posledice biti minimalne za nastavak rata. U Donbasu se nastavlja rat rasipanja resursa i snaga, ne radi se toliko o osvajanju pojedinih gradova, koliko o nanošenju više gubitaka u ljudstvu i materijalu protivniku nego svojoj strani.
Moglo se predvideti da će Lisičansk i Severodonjeck pre ili kasnije pasti zbog velike nadmoći ruskih snaga, pre svega artiljerije. Ukrajinske snage su se taktički povukle – nisu se, kao u Mariupolju, borile do poslednjeg čoveka da izbegnu opkoljenje. Ovo pokazuje koliko su ovi gradovi strateški važni, a očigledno u Ukrajini postoji ideja da bi kasnije mogli biti zauzeti kontraofanzivom.
Sada su se ukrajinske snage povukle na novu, dobro utvrđenu liniju odbrane, ulogorene u Bahmutu, Soledaru i Seversku. Druga linija odbrane je kod Slovjanska i Kramatorska. Ta dva urbana centra su od 2014. godine pripremana kao odbrambene tvrđave“, kaže on.
Kakvo je stanje dve vojske posle četiri i po meseca rata?
Za njih je to tzv trka do dna. Obe vojske su bile iscrpljene, krvarile i imale ogromne gubitke. Sada je pitanje ko će prvi da se sruši. Ovo je uvek pitanje u ratu koji iscrpljuje, troši. Kratkoročno, ukrajinskim snagama na istoku izgleda gore, jer ruske snage, kada je reč o artiljeriji, imaju ogromnu prednost i nemaju problema sa kanalima snabdevanja.
Istovremeno, ruske snage u Donbasu mogu da stvore štit nad svojim operacijama u vidu PVO, što je razlika u odnosu na prvu fazu rata. Vazduhoplovstvo Ukrajine ovde ne dolazi do izražaja, što je za njih veliki nedostatak.
Rusi imaju nadmoć i u elektronskom ratovanju, zbog čega ukrajinska strana samo štedljivo koristi bespilotne letelice jer se njihovo korišćenje može elektronski ometati. Ovo otežava izviđanje. S druge strane, veliki nedostatak ruske vojske je nedostatak pešadije.
A na ukrajinskoj strani?
Rusija mora da računa sa činjenicom da se na duge staze bogatstvo Ukrajine može preokrenuti – zavisi od toga koliko će moći da profitira od zapadnih zaliha oružja i municije. Pitanje je da li će biti koordinisanog i stalnog snabdevanja oružjem, obaveštajnim podacima i obukom vojnika. Tu zapadna strana mora bolje da koordiniše i razmišlja strateški i dugoročno.
Činjenica da Ukrajina ima nekoliko različitih artiljerijskih sistema i da za svaki mora da gradi posebnu logistiku nije baš korisna. Nije efikasno. Potrebno je planirati i koncentrisati se možda samo na dva sistema. Ovo olakšava obuku i održavanje. Trenutno se stiče utisak da ukrajinske snage ne koriste puni potencijal naoružanja sa Zapada jer nisu obučene. Razumljivo, ukrajinske snage moraju imati dovoljno municije da bi mogle intenzivnije da deluju.
Možemo li videti efekat zapadnih isporuka oružja?
Da, recimo u ciljanim napadima na ruske linije snabdevanja i skladišta municije, koji se izvode višecevnim raketnim bacačima koje je Ukrajina dobila od Zapada. U prvoj fazi rata, MANPADS, prenosivi protivvazdušni odbrambeni sistemi i, pre svega, protivtenkovsko oružje bili su od ogromnog značaja za opstanak pojedinih ukrajinskih jedinica. To je izazvalo ogromne gubitke ruskim snagama.
U kom pravcu će se, po vašoj proceni, odvijati borbena dejstva?
Ostajem pri oceni da će ovo biti poslednja velika ofanziva Rusije pre operativne pauze. To ne znači prekid vatre ili prekid borbi, ali je verovatnije da će se brzina i intenzitet borbi za neko vreme smanjiti. Obe strane će to vreme iskoristiti za obnovu svojih snaga, sastavljanje novih jedinica i dovođenje pojačanja.
Mislim da će linija fronta ostati dinamična i da neće biti zastoja. Rat koji troši resurse će se nastaviti. Teško je reći koliko.+
Rusija može da izdrži takvu vrstu rata još nekoliko meseci ili sve do sledeće godine, pod uslovom da obuzda "kadrovske probleme" i nastavi da šalje nove trupe na front. S tim u vezi, sankcije neće imati neposredan uticaj na ratna dešavanja. Po mom mišljenju, Donbas nije od velikog strateškog značaja i progutaće veliku količinu ukrajinskog ratnog materijala i ljudstva.
Mnogo važnija za nastavak rata je Hersonska oblast. Pretpostavljam da će pre ili kasnije doći do testa za prvu veliku kontraofanzivu Ukrajine. Ako ta ofanziva ne uspe, to će biti signal zapadnim partnerima da jače guraju Ukrajinu u pregovorima. Neuspeh bi logično pojačao glasove skeptika koji se protive naoružavanju Ukrajine i to bi zemlju dovelo u veoma lošu poziciju.
Najvažnija ofanziva ukrajinskih snaga biće stoga pokušaj oslobađanja Hersona i potiskivanja ruskih snaga preko Dnjepra. Ostajem skeptičan da Ukrajina može preći reku u narednim mesecima i potisnuti ruske trupe dalje na istok.
Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
