Udruženja veterana smatraju da stanovništvo SAD nije spremno za nikakv rat. Međutim, na vrata kuca još jedan problem, a to su psihološke krize onih veterana koji su tamo otišli da se bore i suočli sa pravim užasima rata.
Veliki broj dobrovoljaca bivših vojnika i policajaca sa početkom rata u Ukrajini je otišao tamo da se bori protiv Rusije. Pojam stranih doborovoljaca i nije nova pojava, pa ni u ratu u Ukrajini. Zvanična vlast u Kijevu formirala je Međunarodnu legiju, legalno je vrbovala dobrovoljce širom sveta, koji bi došli da se bore u Ukrajinu.
Ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba je 6. marta rekao da je u Ukrajinu stiglo 20.000 dobrovoljaca iz 52 zemlje, ali broj onih iz SAD nije bio nikad tačno utvrđen.
Iako su zvanično dvojica američkih državljana proglašena mrtvim, taj broj je zasigurno bio veći. Tu treba dodati i dvojicu Amerikanaca koji su postali ratni zarobljenici. Oni se sad suočavaju sa smrtnom kaznom i optuženi su za ratne zločine. Rast se nastavlja i postaje sve brutalniji, a to znači i da će biti sve više ubijenih, ranjenih ili zarobljenih američkih dobrovoljaca.
Preživeli volonteri koji se vrate kući nepovređeni mogu da se suoče sa novim oblikom psihološke i zdravstvene krize.
Dr Džana Mantua, istraživački naučnik pri američkom ministarstvu obrane, objavila je neke razgovore koje su terenski istraživači imali sa onima koji su se vratil.
Prvi razlog za to je žestina rata. Ovaj rat nije kao Irak ili Avganistan. Borbe su intenzivnije, a dobrovoljci vide više borbe nego ikada ranije, dok imaju manje prednosti koje je američka vojska ranije mogla da pruži, pre svega vazdušne pomoći navela je Mantua.
Tako je jedan bivši marinac pristao da opiše kako je to bilo.
- Talibani su bili veoma amaterski u vatrenim okršajima, a njihova artiljerijska paljba nije baš bila precizna. Nemojte me pogrešno shvatiti, borbe su bile teške i imali smo nekoliko žustrih dana, ali ništa kao suočavanje sa uniformisanim neprijateljem. Ovde nas stalno bombarduju avioni i dronovi. Tenkovi, BTR-ovi, BMP-ovi, sve što možete da zamislite, oni su to doneli ovde... Evo ja postajem tip koji se šunja oko žbunja i drvoreda i puca na trupe i tenkove... Na neki čudan način, stekao sam novo poštovanje prema starim neprijateljima.
Studija iz 2021. pokazala je da je četiri puta više veterana nakon 11. septembra počinilo samoubistvo nego što je umrlo u borbi. Istraživački američkog ministarstva odbrane navode i da je stopa samoubistva veterana nadmašuju samoubistva ne-veterana.
Povećana stopa samoubistava pripisana je traumi, stresu i sagorevanju. Visok tempo i brutalnost borbe u Ukrajini mogu dovesti do ozbiljnijih psihičkih zdravstvenih problema, kao što je posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) kod dobrovoljaca koji se vraćaju. Ova pitanja mogu biti pogoršana drugim jedinstvenim aspektima ovog sukoba.
U ovom ratu Amerikanci se bore protiv Evropljana. U Globalnom ratu protiv terorizma, Amerikanci su bili u stanju da se lako psihološki razlikuju od neprijatelja. To je korisno za vojnike jer je lakše dehumanizovati neprijatelja ako ne izgleda ili se ne ponaša kao vi. Kada se bore na Bliskom istoku ili u severnoj Africi, možda je bilo moguće napraviti disocijaciju jer neprijatelj "nije kao mi“, navela je Mantua za Task end Purpos.
To nije slučaj u Ukrajini. Ova situacija je ilustrovana u drugom navodnom citatu američkog volontera na terenu: "Osećam se kao da su mi dani odbrojani i želeo bih da kažem neke stvari. O meni. Bivši vojnik. Avganistanski veteran. Borbeno iskusan. Pre tri dana sam bio u rovu i slušao artiljeriju. Morao sam da razmišljam o perspektivi neprijatelja. Samo nekoliko stotina metara dalje su Rusi. Žive u istom sranju kao i ja... Video sam mrtva tela ranije. Mrtve talibane. Mrtve avganistanske civile. Ali ta kultura je bila toliko udaljena i drugačija od naše da se nisam mogao poistovetiti sa njom. Video sam nekoliko mrtvih Rusa poredanih pored puta i bio sam šokiran. Pomislio sam: 'Ovi momci mogu biti ja'“.
Moralna povreda nastaje kada pojedinac doživi ili bude svedok događaja koji je u suprotnosti sa njihovim osnovnim moralnim vrednostima ili verovanjima. Moralna povreda, poput PTSP-a, može ostaviti trajne emocionalne ožiljke. U situaciji kada borci nisu u stanju da se psihički odvoje od neprijatelja (na primer, Amerikanci koji se bore protiv Rusa), verovatnoća da će doživeti moralnu povredu može biti veća.
Većina veterana se oslanja na bolnice za veterane za medicinske i psihološke usluge. PTSP vezan za službu može dovesti do invaliditeta od 10-70%, u zavisnosti od težine. Ako veteran ima PTSP toliko ozbiljan da ometa njegovu radnu sposobnost, može imati pravo na 100% invalidsku penziju. Ne postoji ocena za moralnu povredu, jer trenutno nije formalna dijagnoza. Pošto moralna povreda i PTSP imaju simptome koji se preklapaju, neki pojedinci mogu dobiti dijagnozu PTSP-a kao rezultat moralne povrede.
Od onih koji žele da dobiju dijagnozu PTSP-a često se traži da napišu "izjavu o stresu“ koja detaljno opisuje događaje za koje veruju da su doveli do PTSP-a. Važno je da PTSP mora biti povezan sa službom – nastao kao direktna posledica vojne službe ili nastao tokom služenja vojnog roka. Volonteri koji se vrate iz Ukrajine možda neće moći da koriste beneficije za psihološke poremećaje (ili fizičke povrede) nastale ili zadobijene dok su delovali kao strani dobrovoljci jer njihovi stresni događaji nisu povezani sa njihovom služenjem vojnog roka.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
