Završetkom Drugog svetskog rata počeo je novi rat. Ovaj put nije bio direktan pa je nazavan i Hladni rat. Upravo on je omogućio da špijunu ZAPADA i ISTOKA krenu u međusobni obračun, gde su bila dozvoljena sva sredstva. Nadmetanja dva bloka bila su svakodnevna, a mediji su svoje rubrike punili skadalima i talasom suđenja špijunima, izdajnicima i aferama koje su poljuljale poverene u strukturu NATO, za koju se stekao utisak da je nebezbedna.
Međutim, kad se pogleda statistika videlo se da na svakog otkrivenog izdajnika i špijuna na Zapadu dolaze i dva begunca iz Sovjetskog Saveza i drugih istočnoevropskih zemalja. Onog trenutka kada su Rusi saznali za njihovu izdaju pokretali su niz kontramera kako bi poništili sve one informacije koje je prebeg otkirvao zapadnim službama posebno CIA, Mi6, BND.
Interesantno je da svi ti ljudi koji su odlučili da prebegnu do raspada Sovjetskog Saveza živeli su u konstantnom strahu od pravde koja će ih stići i izreći im sud, ali ne u sudnici već metak ili oštica hladnokrvnog ubice.
Interesantno je da kada se pogleda istorijat prebega uglavnom su to bili agenti koji su imali minornu važnost. Informacije koje su donosili zapadnim službama imale su ograničenu vrednost za obaveštajce Zapada. Međutim, svaka informacija koju su oni doneli bila je deo u džinovskoj slagalici o tome kako je funkcionisao KGB. Podaci od prebega obično su upoređivani sa informacijama iz druge ruke i time su utvrđivala njihova tačnost.
Veliku vrednost davali su oficir sovjetske obaveštajne službe, koji su prelazili u suprotni tabor. Takve informacije su često remetile ravnotežu u međusobnom nadmetanju.
Slučaj Popov
Godine 1953. CIA je uspela u Moskvi da zavrbuje potpukovnika Jurija Popova, visokog oficira GRU sovjetske vojne obaveštajne službe. Popov je punih pet godina sve dok nije ubijen zahvaljujući izdaji Džordža Blejka, Amerikancima predavao šifre i ieman 400 svojetskih agenata na Zapadu. Veliki broj njih je identifikovan i uhvaćen.
Slučaj Penkovski
Još jedna ličnost se 1960. našla na Zapadu. Pukovnik Oleg Penkovski koji je svoj prelazak u sprotivnički tabor objasnio strahom da će tadašnji sovjetski lider Nikita Sergejevič Hruščov uvući svet u nuklearni rat. Razotkrio je na stotine sovjetskih agenata i obaveštajaca u inostranstvu. Među viđenijim agentima koje je razotkrio bio je i Evgeniji Ivanov špijun iz afere "Profjumo". Predao je preko 5.000 dokumenata o sovjetskim vojnim planovima i naoružanju, posebno o raketama.
Prvo upozorenje da će se izgraditi Berlinski zid na Zapad stiglo je od njega. Njegov najveći doprinos bio je u informacijama koje su poslužile kao osnov Kenediju za zauzimanje stava u vezi "Kubanske raketne krize".. Ono što Sovjeti nisu znali bilo je da je Penkovski od aprila 1961. izveštavao Vašington o raketnim planovima i sovjetskim odlukama povodom krize. Nekoliko nedelja kasnije Penkovski i njegova britanska veza Grevil Vin su uhapšeni. Na suđenju u Moskvi 1963, Penkovski je osuđen na smrt, a Britanac na osam godina zatvora.
U zatvoru je proveo samo 18 meseci i onda je zamenjne za gorodona Londsdejla, vođu Portlandskog špijunskog kruga. Tokom suđenja Vin he uporno ponavljao da je on samo nedužni biznismen, ali čim se domogao Britanije objavio je čak dve knjige u kojima je sa velikom hvalisavošću opisao svoje špijunske podvige. U jednoj od svojih knjiga Vin je o Penkovskom opisao neke njegove sulude zahteve kad je ovaj dolazio u Britaniju. Jedni od bizarnih detalja bili su da je Penkovski želeo da upozna kraljicu i da prodefiluje u vojnoj uniformi po Londonu.
Tražio je takođe i 1.000 funti da kupi poklon prijatelju u Moskvi.. Upravo ovi detalji doveli su do toga da se stvori sumnja u uspešnost Penkovskog kao obaveštajca, kao i u Vina.
U svojoj knjzi "Gledano iznutra" objavljenoj 1978. u kojoj Pičer Čepmen piše da je on učinio više za Zapad nego Kim Filbi za Moskvu. Međutim kad je 1981. objavljena knjiga "Njihov zanat je izdaja" obaveštajci Mi5 smatrali su da je on zapravo ubačeni sovjetski agent i ključna figura u širenju dezinformacija na Zapadu. Naime sumnjalo se da je knjiga Penkovskog izmišljena, da on nikada nije bio streljan niti je izvršio samoubistvo u ćeliji kao što je Vin tvrdio. Penkovski je zapravo živeo u podmoskovlju u dubokoj ilegali, u pneziji zadovoljna što je obmanuo Zapad.
Cilj obmane sa instalacijom balističkih raketa na Kubi je bila maska da se Kuba sačuva od američke invazije i da to ostrvo postane centar ideološke usbverzije za područje Južne Amerike..
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
