Vreli talasi izazivaju suše, šumske požare, dovode do nestašica vode... I to su posledice o kojima se relativno često govori. Međutim, mnogo ređe se govori o tome da su vreli talasi ogroman problem i za fizičko i mentalno zdravlje ljudi.
Koliko je to veliki problem, možda najbolje ilustruju podaci da su ekstremne vrućine u julu i avgustu 2003. odnele 70.000 života širom Evrope ili da su vrelina i prateći požari u Sibiru 2010. ubili više od 55.000 ljudi.
MANIČNE EPIZODE
- Vreli talasi imaju ogromne posledice po naše fizičko i mentalno zdravlje. Doktori ih se užasavaju jer se urgentni centri ekspresno pune pacijentima koji pate od dehidracije, delirijuma, nesvestica... Najnovija istraživanja ukazuju da su u danima kada je temperatura pet odsto viša nego što je najviša normalna temperatura za datu lokacija urgentni centri puniji čak 10 odsto. Temperature koje divljaju pogoršavaju simptome kod ljudi koji pate od mentalnih oboljenja - navode za Konverzejšn Lorens Vejnrajt, predavač sa Oksforda, i Ajlin Njuman, istraživač sa Univerziteta u Cirihu.
Kako navode, vreli talasi, slično kao i drugi ekstremni događaji poput poplava i požara, povezani su sa povećanjem simptoma depresije kod depresivnih ljudi i simptoma anksioznosti kod onih koji pate od tog poremećaja.
- Postoji veza između visokih temperatura i samoubistava. Grubo govoreći, za svaki stepen povećane prosečne mesečne temperature, broj smrti povezanih sa mentalnim poremećajima skače za 2,2 odsto. Do češćih samoubistava dovodi i skok u vlažnosti vazduha. Vlaga i temperatura, obe uzrokovane klimatskim promenama do kojih je doveo čovek, povezane su sa skokom broja maničnih epizoda kod ljudi sa bipolarnim poremećajima. Dalji problem predstavlja činjenica da efikasnost nekih važnih lekova za psihičke poremećaje visoka temperatura umanjuje. Neki lekovi, antipsihotici na primer, mogu da dovedu do smrti kada je ekstremno vruće jer poništavaju osećaj žeđi kod ljudi čak i kada dehidriraju. Neki lekovi, poput litijuma, deluju potpuno drugačije tokom vrelih dana - navode istraživači.
USPORENO RAZMIŠLJANJE
Vejnrajtt i Njumanova navode da vrelina može da utiče na mentalno zdravlje i sposobnost razmišljanja i kod ljudi koji nemaju problema sa mentalnim zdravljem.
- Istraživanja pokazuju da delovi mozga zaduženi za rešavanje kompleksnih kognitivnih zadataka sporije funkcionišu kada su temperature previsoke. Studije sprovedene na univerzitetima u Bostonu pokazuju da su ljudi koji uče u neklimatizovanim prostorijama imali 13 odsto lošije rezultate na testovima od kolega u klimatizovanim prostorijama, a reagovali su 13 odsto sporije. Kada ljudi ne razmišljaju jasno zbog vrućine, postaju frustrirani i to vodi u agresiju. Postoje jaki dokazi da ekstremne vrućine dovode do porasta nasilnih zločina. Procenjuje se da će do 2090. klimatske promene biti odgovorne za skok kriminalnih dela do pet odsto - tvrde istraživači.
S druge strane, tim stručnjaka sa Državnog univerziteta Pensilvanije ustanovio je da, kada je toliko vruće, ni zdravi i mladi ljudi ne mogu normalno da funkcionišu.
- Odgovor na ovo pitanje nije samo temperatura na termometru već mnogo toga zavisi i od vlažnosti vazduha, to jest kombinacije ove dve stvari. Prema studiji iz 2010. veruje se da je takozvana temperatura vlažne sijalice od 35 stepeni, što znači 35 stepeni na vlažnosti vazduha od 100 odsto ili 46,1 stepen na vlažnosti od 50 odsto, gornja granica nakon koje ljudsko telo više ne može da se ohladi znojenjem, niti da održava stabilnu temperaturu tela. Ali tek nedavno je to ispitano u laboratorijskim uslovima i rezultati su zabrinjavajući. Gornja granica "temperature vlažne sijalice" posle koje ljudsko telo ne može da funkcioniše je 31 stepen (31 stepen na vlažnosti od 100 odsto ili 38 stepeni na vlažnosti 60 odsto) - navodi se u istraživanju V. Larija Kenija, Danijela Večelija, Rejčel Kotl i S. Tonija Vulfa.
UTICAJ PROMENE KLIME NA MIGRACIJE I KONFLIKTE: SUŠA DOVODI I DO RATOVA
Velike klimatske promene, koje hektare plodne zemlje mogu za nekoliko godina da pretvore u potpuno neplodnu pustaru, smatraju se krivim i za oružane konflikte širom sveta. Najpoznatiji primer toga, a o tome je svojevremeno pričao i princ Čarls, britanski prestolonaslednik, jeste rat u Siriji. Jedan od bitnih razloga izbijanja ovog sukoba je promena klime zbog koje su ljudi napuštali svoja sada neplodna imanja i odlazili u Damask i druge velike gradove, gde nisu imali od čega da žive, pa je to dovelo do nereda, a onda i krvavog građanskog rata, koji i danas traje. Prema jednom istraživanju Univerziteta Džordžtaun, posebno je rizična situacija u Africi, gde bi do sredine veka suše mogle biti odgovorne za više od 50 odsto građanskih sukoba.
Kurir.rs/Andrija Ivanović
NE PROPUSTITE
