Godine 1989, butna kost i deo lobanje pronađeni su u pećini u kineskoj provinciji Junan u jugozapadnom delu zemlje.Radiokarbonsko datiranje obavljeno 2008. na sedimentima u kojima su pronađeni fosili pokazalo je da su stari oko 14.000 godina - što bi značilo da su iz perioda kada je Homo sapiens (savremeni ljudi) migrirao u mnoge delove sveta.
Međutim, primitivne karakteristike kostiju zabrinule su naučnike, koji su nisu mogli da utvrde kojoj vrsti ljudi pripadaju fosili.
Oblik lobanje je podsećao na neandertalce - arhaičnu ljudsku populaciju koja je nestala pre oko 40.000 godina - i činilo se da im je mozak bio manji od mozga modernih ljudi.
Kao rezultat toga, neki stručnjaci za ljudsku evoluciju mislili su da lobanja verovatno pripada hibridnoj populaciji arhaičnih i modernih ljudi ili možda ranije nepoznatoj ljudskoj vrsti koja je postojala pored naše. Istraživači su grupi dali ime Ljudi crvenih jelena po imenu pećine u kojoj su pronađeni ostaci.
Sada su kineski naučnici izvukli genetski materijal iz kapice lobanje i sekvencionirali DNK. Otkrili su da je lobanja pripadala ženskoj individui, koja je najverovatnije bila direktni ljudski predak - član Homo sapiensa - a ne ranije nepoznat tip čoveka.
"Drevna DNK tehnika je zaista moćno sredstvo“, rekao je Bing Su, profesor na Institutu za zoologiju Kunming pri Kineskoj akademiji nauka u Junanu, koji je bio uključen u istraživanje. "To nam sasvim definitivno govori da su Ljudi crvenih jelena bili moderni ljudi umesto arhaične vrste, kao što su neandertalci ili denisovci, uprkos njihovim neobičnim morfološkim karakteristikama".
Su i njegove kolege su podelili svoje nalaze u studiji koja je objavljena u časopisu Current Biology. Njihova analiza genoma otkrila je da je osoba kojoj su kosti pripadale imala nivoe neandertalskog i denisovskog porekla koji su bili slični onima kod savremenih ljudi - što sugeriše da nije bila deo hibridne populacije koja se ukrštala jedni s drugima.
DNK denisovaca, malo poznate grupe arhaičnih ljudi, i neandertalaca danas postoji u nekim ljudima. To je zato što su se davno naši preci susreli sa ovim grupama dok su se širile po svetu i razmnožavale se sa njima.
Prvi Amerikanci?
Istraživači su uporedili genom izvađen iz drevne DNK sa genomima drugih ljudi iz celog sveta - i modernih i drevnih.
Otkrili su da su kosti pripadale osobi koji je bila duboko povezana sa istočnoazijskim poreklom Indijanaca. Istraživači veruju da je ova grupa ljudi otputovala na sever u Sibir, a zatim prešla Beringov moreuz da bi postala prvih Amerikanaci, ili makar jedni od prvih.
"Njen genom ispunjava zaista važan deo koji nedostaje u celokupnoj priči o tome kako su ljudi stigli do Amerike. Dosta rada je bilo usmereno na drugu granu porekla Indijanaca – Sibirce – ali se nije mnogo znalo sve do ovog rada o istočnoazijskim precima Indijanaca. Zaista je važno razumeti ovu granu, jer ona čini većinu porekla Indijanaca!" rekla je CNN Dženifer Raf, genetičarka i antropolog sa Univerziteta u Kanzasu.
"Smatram njihove rezultate uverljivim i veoma interesantnim. Još uvek pokušavamo da otkrijemo geografsku lokaciju populacije koja je neposredni predak Prvih naroda, ali ovaj rad nam daje neke dodatne naznake“, dodala je Raf, koji nije bila uključena u istraživanje.
Robusne crte lica
Ali šta bi moglo da objasni neobične morfološke karakteristike ostataka?
Istraživači su genom opisali kao "nisku pokrivenost", što znači da ne sadrži dovoljno detalja da ponudi objašnjenje zašto su kosti izgledale drugačije od modernih ljudskih skeleta. Kiselo tlo i topli, vlažni uslovi gde je lobanja pronađena značili su da su naučnici uspeli da povrate samo 11,3% genoma. To je bio prvi put da je DNK sekvencioniran iz ljudskog fosila pronađenog u južnoj Kini.
U studiji se navodi da je osoba kojoj su kosti pripadale imala veliku genetsku raznolikost, što ukazuje na to da su brojne različite loze ranih modernih ljudi morale koegzistirati u južnoj istočnoj Aziji tokom kasnog kamenog doba.
Možda je, prema studiji, region bio utočište tokom vrhunca ledenog doba.
Daren Kurno, istraživač-saradnik u Australijskom muzejskom istraživačkom institutu u Sidneju, rekao je da je 2012. objavio prvi međunarodni naučni rad o fosilima, za koje je opisao da imaju "veoma grubu anatomiju".
"Poznajem ove fosile bolje od bilo koga. Anatomski su veoma zbunjujući, čak i ako su moderni ljudi, kao što DNK sugeriše", rekao je Kurno, koji nije bio uključen u najnoviju studiju.
"Kako da to objasnimo? Možda je anatomski oblik ljudi u prošlosti - tokom dugih vremenskih perioda - bio veoma 'plastičan' i odgovarao je okruženju i načinu života ovih ranih ljudi. Ovo bi moglo biti nešto što smo izgubili otkako smo počeli da se bavimo poljoprivredom".
Analiza genoma iz Pećine crvenog jelena takođe može pomoći u stvaranju potpunije slike drevnih ljudi u istočnoj i jugoistočnoj Aziji - uzbudljivom mestu za paleoantropologe.
Tu su pronađene neke od najstarijih pećinskih umetnosti na svetu i otkriveni su ostaci zbunjujućih arhaičnih ljudi, kao što su Hobiti sa Floresa u Indoneziji i Čovek zmaja u severnoj Kini. Drugi nalazi bacaju svetlo na zagonetne denisovce.
Kineski tim se nada da će pronaći dodatnu podršku za svoja otkrića sekvenciranjem drevnije ljudske DNK koristeći fosile iz južne istočne Azije, posebno one koji su prethodili Ljudima crvenog jelena.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
