Sada ona želi da i sa drugima podeli svoje iskustvo.
Bilo je to pre otprilike godinu dana kada je mama La Kiša Brinson dobila poziv koji nijedna majka ne želi da primi: Njen 15-godišnji sin, Torianto „Junior“ Brinson, doživeo je užasnu saobraćajnu nesreću u blizini njihove kuće u gradu Misuriju u Teksasu.
Do tog trenutka, porodica je imala dobar život. Preselili su se u novi dom, a Torianto je bio odličan u školu, sportu i muzici.
Ali to se sve promenilo u trenutku.
„Jedan minut nakon što se to dogodilo, ćerka me je pozvala i bila je histerična“, ispričala je La Kiša o saobraćajnoj nesreći za KSAZ-TV.
Tinejdžer je ispao iz smrskanog vozila i nije davao znake života.
„Radnici iz četvoro kola hitne pomoći su pokušali da ga ožive, a on nije reagovao, nije disao, nije se kretao. Samo je ležao tamo“, rekla je La Kiša.
Prebačen je u Teksaški medicinski centar, ali porodici su rekli da ima malo nade. Lekari su ga proglasili mrtvim, preneo je KSAZ.
„Rekli su nam da je otišao, da ne mogu ništa da urade, i sećam se da sam ih pitala: 'Samo ćeš pustiti moju bebu da samo sedi ovde?', a oni su rekli: 'Ne možemo ništa da uradimo'", rekla je La Kiša.
Ali nešto se moglo učiniti: La Kiša je zamolila svoju porodicu da se moli, a ona je počela da se moli za svog sina.
„Držala sam ga za ruku, molila sam se i rekao mu: ’Juniore, potreban si mi!’ Minut kasnije, videla sam kako mu se ruka pomera“, priseća se La Kiša.
Bio je to dovoljan znak da ga odvedu na hitnu operaciju, ali to je bio samo početak dugog, mukotrpnog puta ka oporavku jer je tinejdžer imao teško oštećenje mozga koje je zahtevalo stalno i pažljivo praćenje.
Torianto je proveo mesece u polukomi, konačno se oporavio dovoljno da se preseli u drugu bolnicu, navodi KSAZ.
„I dalje je imao problema da se stalno kreće u krevetu“, rekla je Liz Larkin, fizioterapeut iz TIRR Memorial Hermann. „Ustajanje i hodanje bilo je veoma teško. Trebalo je dvoje ljudi da mu pomognu.
„Takođe se borio - a to je prilično uobičajeno nakon povrede poput njegove traumatske povrede mozga - da primeti promene u ponašanju, što smo očekivali. To je zapravo dobar znak! To znači da mu je sve bolje, ali (imao je) trenutke poteškoća da reguliše impulse, prenosi portal.
La’Kiša, učiteljica, koristila je svoje veštine kako bi pomogla svom sinu da se poboljša. I on je to uradio - polako ali sigurno.
I ne seća se nijedne traume koju je doživeo. Ne udes, ne polukoma, ne rehabilitacija. Za njega je sve to prazno, a sve što sada postoji je svetla budućnost koja se nekada činila nemogućom.
Zbog svog posla koji je Torianto radio u školi - čak i kada je završio srednju školu - i dalje će diplomirati na vreme uprkos tome što je bio odsutan godinu dana. Čak ponovo igra košarku.
„Svaka majka, svaki otac, svaka osoba. NIJE važno šta čovek kaže, sve što treba da znate je šta BOG kaže. Jer on ima poslednju reč", kaže ona.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
