Najava je došla iznenada, iznenadivši čak i stručne analitičare poput Sema Bendeta koji su pažljivo pratili ruske sisteme bez posade – „Nisam video da ovo dolazi“, napisao je Bendet na Tviteru.
Iran ima mnogo modela dronova i već decenijama je glavni korisnik i dobavljač dronova. Ovo je uglavnom izazvano sankcijama: nesposoban da uvozi vojne avione ili bespilotne letelice, i nesposoban da pravi velike borbene avione, Iran je postao specijalista za borbene bespilotne letelice za različite svrhe. Još 2014. godine, na blogu VarIsBoring je navedeno da je „Sviđalo se to vama ili ne, Iran ima moćne dronova.“
Iran obično izvozi svoje dronove saveznicima kao što su Hezbolah i Huti u Jemenu, koji ih koriste za napad na ciljeve u Izraelu, odnosno u Saudijskoj Arabiji. Ali takođe ih na komercijalnijoj osnovi snabdeva kupcima u Venecueli i Ekvadoru, kao i prijateljskim državama u Africi.
Ova napredna industrija proizvodi desetine različitih tipova bespilotnih letelica, od velikih aviona sa dometom hiljadama kilometara do ručno lansiranih taktičkih modela i municije za lutanje sa eksplozivnim bojevim glavama. Ovaj opsežni Orik katalog uključuje preko 200 modela, iako su mnogi prototipovi koji nisu ušli u proizvodnju ili su poznati samo iz opisa. Da bismo tačno razumeli šta Rusi dobijaju, moramo pažljivo pogledati tačnu formulaciju iz Bele kuće.
„Naše informacije ukazuju na to da se iranska vlada sprema da Rusiji dostavi do nekoliko stotina bespilotnih letelica [bespilotnih letelica], uključujući bespilotne letelice sposobne za oružje“, rekao je novinarima u ponedeljak savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Salivan.
Mnogi komentatori su pretpostavili na osnovu brojki da se radi o malim bespilotnim letelicama. Međutim, postoji nekoliko problema sa ovom teorijom.
Jedna je da Rusija već ima dosta malih dronova. Orlan-10 („Orao“) je glavna letelica ruske flote dronova. Sa rasponom krila od 10 metara i vremenom leta do 16 sati sa klipnim motorom koji zvuči kao motorni skuter, efikasno locira ciljeve ruske artiljerije i raketa i usmerava vatru na njih – vatra usmerena dronom obično pogađa u roku od tri minuta, u poređenju sa pola sata uzetih drugim metodama. Iako je Rusija do sada izgubila najmanje 70 Orlana, možda ih ima i do 2.000 u službi i malo je verovatno da će biti hitna potreba još dronova.
Termin „UAV sposoban za nosi oružje“ je takođe indikacija. Bela kuća poznaje termin „municija za lutanje“ za bespilotne letelice opremljene bojevim glavama za napade u stilu kamikaze, kao što su američki Svitchblades isporučeni Ukrajini, i nije ga koristila u izjavi. „UAV sposoban za oružje“ se koristi za veće dronove koji mogu da nose bombe, projektile ili rakete. Pored toga, iako Rusija možda postaje opreznija u pogledu trošenja svojih zaliha balističkih projektila Kalibr, ona nastavlja da ih svakodnevno koristi na civilnim ciljevima u Ukrajini, a ne na vojnim lokacijama visoke vrednosti. Ovo sugeriše da nema neposredne potrebe za onom vrstom municije koju Iran proizvodi, a koja je takođe namenjena za upotrebu protiv statičnih ciljeva, a ne protiv tenkova ili drugih vozila.
Rusiji, međutim, očajnički nedostaje naoružanih dronova koji su ekvivalentni uspešnoj ukrajinskoj floti Bairaktar TB2. Najbliži mu je Orion-E; U martu je objavljen video snimak kako jedan izvodi napad na „vojni objekat“ (drugim rečima, zgradu) u Ukrajini, ali od tada izgleda da ga nema u akciji. Nejasno je koliko Oriona-E je zapravo u upotrebi ili operativno.
Iran ima nekoliko tipova dokazanih u borbi dronova sposobnih za lansiranje projektila, kao što su Mohadžer-6 izvezeni u Etiopiju i Šahed-129 uspešno postavljeni u Siriji i Iraku.
Šahed-129 ima raspon krila od 15 metara i motor Rotak 914 austrijskog dizajna (koji se koristi u američkom Predatoru), što mu daje brzinu krstarenja od oko 100 mph i vreme leta od preko 20 sati. 129 nosi četiri pametne bombe Sadid-345 sa preciznim navođenjem (laserskim, infracrvenim ili optičkim) koje mogu da pogode pokretne mete.
Ovaj tip drona mogao bi da bude visoko na listi za kupovinu u Moskvi zbog svog potencijala za misije dugog dometa za pronalaženje i uništavanje mobilnih raketnih bacača HIMARS koje su isporučili SAD, a koji trenutno uništavaju ruska skladišta municije i komandne centre, kao i uništavanje ukrajinskog vazduha odbrane koje su se pokazale tako problematičnim.
Rusko vazduhoplovstvo ima samo ograničen broj letova i do sada se pokazalo nesposobnim da pogodi takve ciljeve, verovatno zbog ozbiljnog nedostatka vođenog oružja. Ovo može biti iza fijaska ove nedelje kada su dva ruska Su-27 pokušali da bombarduju mete na Zmijskom ostrvu i promašile su ne samo svoje mete već i samo ostrvo. Rusi su takođe izgubili najmanje 34 borbena aviona iz, kako se čini, male operativne flote i izgleda nerado da ih dalje rizikuju.
Dronovi koji vrše misije iznad ukrajinskih linija bili bi izloženi protivvazdušnoj odbrani i verovatno bi pretrpeli velike gubitke. Ali bespilotne letelice su relativno jeftine i potrošne kao što avioni sa posadom nisu, a ciljevi visoke vrednosti bi rizike učinili vrednim truda.
Iran bi čak mogao da isporučuje Rusiji stelt bespilotne letelice, pošto je razvio čitav niz bez posade kopiranih sa prikrivenog američkog RK-170 Sentinel koji se srušio u Iranu 2011. Oni su poznati kao klasa Simorg i dele karakterističan oblik letećih krila. Dva od njih, Shahed-181 i -191, prikazana su tokom vežbe „Veliki prorok 14“ 2020. godine; 191 može da nosi dva Sadida-345, a veći 181 može da nosi četiri. Teoretski ih je teže otkriti protivvazdušnoj odbrani, ali izgleda da je Izrael oborio nekoliko iranskih bespilotnih letelica ovog tipa bez očiglednih poteškoća, tako da stelt sa obrnutim inženjeringom možda nije baš efikasan.
Međutim, takvi dronovi se proizvode u desetinama, a ne stotinama, što dovodi do pitanja šta će još Rusi kupiti. Jedna od mogućnosti je da bi Iran mogao da isporuči novorazvijene bespilotne letelice Mass Flight. Oni mogu delovati kao mamci, dobiti obaveštajne podatke i zbuniti i nadvladati ukrajinsku odbranu dok veći naoružani dronovi obavljaju svoj posao.
Nije jasno koliko američke obaveštajne službe znaju o sporazumu, da li će Iran biti u stanju da ispuni ono što je obećao ili da li će ruske snage moći efikasno da iskoriste sve što bude isporučeno. Njihovi dosadašnji rezultati u ovom ratu bili su loši. Pribegavanje iranskim bespilotnim letelicama ukazuje na izvestan očaj Rusije, ali takođe naglašava koliko su sistemi bez posade važni u savremenom ratovanju. Očekujte da ćete videti veliki napor protiv bespilotnih letelica iz Ukrajine kada stigne iranski hardver.
Kurir.rs/Forbes
NE PROPUSTITE
