Nakon što ruska vojska nije uspela da zauzme Kijev u prvim nedeljama svoje potpune invazije na Ukrajinu i ponovo se fokusirala, barem za sada, na istočnu Ukrajinu, ostvarile su skromne rezultate, dok su se sve više širili izveštaji o ukrajinskim žrtvama i navodnom lošem moralu, prenosi portal Bulvark.
Neki su čak zaključili da su Rusi konačno dobili zamah. Deset nedelja kasnije, ponovo je očigledno da zamah ide u prilog Ukrajincima — a očajnički pokušaji Rusa da ublaže problem samo će ga pogoršati.
Britanski obaveštajci veruju da je Rusija izgubila preko 50.000 ljudi, više od četvrtine prvobitne invazione snage, a ruska vojska (ili, tačnije, njeni plaćenici, Vagner grupa) navodno angažuje zatvorenike za pojačanje. Ovo nije originalan gambit, zbog čega bi ruska vrhovna komanda trebalo da zna da će se to odbiti.
Nacistička Nemačka je eksperimentisala sa kaznenim jedinicama počevši od 1941. Rat u to vreme nije izgledao loše za Nemačku spolja, ali ovaj očajnički potez nagovestio je unutrašnje probleme. Zaista, to je bio rani pokazatelj zamaha koji će Saveznici dobiti u roku od nekoliko meseci. Drugo, jedna stvar zajednička zločincima je nepoštovanje pravila, autoriteta i discipline – kardinalni vojni porok. Nečija intuicija može sugerisati da su zatvorenici slobodni i potrošni vojnici. Ali oni su postali dodatni teret, neto negativan, za Vermaht. Umesto da se bore da zasluže svoju slobodu, oni su se oglušili na naređenja i pokušali da pobegnu. Umesto da se fokusiraju na angažovanje svojih snaga protiv neprijatelja, komandanti jedinica su imali pune ruke posla pokušavajući da spreče masovno dezerterstvo (često bezuspešno).
Rusija će se verovatno suočiti sa sličnim problemima — a njihovi komandanti su manje vešti nego što su bili Nemci. Do sada se Vagner grupa sastojala od potrošnih gubitnika, ali ipak efikasnih. Sa novim dodacima, grupa će ostati isto tako potrošna, ali manje efikasna, što ne sluti dobro za očekivani životni vek njihovih vojnika. Dalje, zločinci bez zakona koji bi počinili zverstva nad ukrajinskim civilima inspirisaće otpor i pobunu. To nisu tajne i ruska vojska ih je svesna. Dakle, preuzimanje ovog rizika sugeriše očaj, i možemo samo da zaključimo da su problemi ruske ljudstva mnogo gori nego što se čini.
Porast kvaliteta ukrajinskog naoružanja takođe se poklapa sa padom kvaliteta ruskog naoružanja. Ukrajinska vojska je operacionalizovala svoj novi HIMARS — a putanja (namera igre reči) razgovora u Sjedinjenim Državama sugeriše da će uskoro stići još. Pentagon je ranije ove nedelje najavio isporuku još četiri. Kongres uskoro treba da odobri program obuke ukrajinskih pilota za avione F-15 i F-16. Iako će do prisvajanja ovog novca verovatno doći tek sledeće godine, to će administraciji dati Kongres da kupi – i podstakne – za transfer vojnih aviona u Ukrajinu, što bi administracija mogla da uradi u bilo kom trenutku.
Sa druge strane linije fronta, američka i saveznička kontrola izvoza u prometu robe vojne i dvostruke namene sprečavaju Rusiju da proizvodi naprednije oružje, a Ukrajinci se pokazuju veštima u dizanju u vazduh onog koje Rusi trenutno koriste. Kao posledica ukrajinske sposobnosti da diže u vazduh visokotehnološko rusko oružje, ruska vojska reciklira staro oružje poput tenkova T-62, koje je uvedeno pre kubanske raketne krize i koje je Irak razmestio sa sramotnim rezultatima tokom rata u Persijskom zalivu i Rusija tokom rusko-gruzijskog rata.
Najveća briga Ukrajine, u sadašnjim okolnostima, nije isključivo vojna već ekonomska. Projekcije sugerišu da bi ove godine mogao izgubiti do 45 odsto svog BDP-a od 198 milijardi dolara. Nasuprot tome, najveća procena je da bi Rusija mogla izgubiti 15 odsto svog BDP-a od 1,4 triliona dolara. Ali za razliku od Rusije, Ukrajina je primila obaveze od slobodnog sveta u ukupnom iznosu od više od 65 milijardi dolara pomoći. Veliki deo pada ukrajinskog BDP-a je rezultat pada stanovništva od 20 odsto (što je užasno zamisliti) zbog žrtava, otmica i emigracije, dok BDP Rusije opada dok je njeno stanovništvo stabilno, što je kratkoročna prednost za Ukrajinu. Štaviše, Vladimir Putin nije u potpunosti mobilisao rusku privredu i ruski narod psihološki, što znači da je njegovo stanovništvo nespremno za teškoće koje će izdržati. Predsednik Zelenski može sebi da priušti, politički gledano, oštar pad životnog standarda Ukrajine sve dok se bori. Jednostavno rečeno, Ukrajinci imaju viši prag bola od Rusa jer je za Ukrajince ovo rat za opstanak, dok je za Ruse rat izbora. Ipak, ostaje potreba za stranim obavezama da bi se obnovila ukrajinska ekonomija Istovremeno dok se zemlja bori i uverava Vladimira i Vladimira da će pomoć stizati sve dok bude potrebna.
Ako bi Putin bio voljan da u potpunosti mobiliše rusku ekonomiju, Rusija bi mogla da osvoji Ukrajinu, barem na papiru. Ali za to bi bilo potrebno priznanje da je započeo „rat“, reč koju on nastavlja da zatvara ljude zbog upotrebe, umesto „specijalne vojne operacije“, što je učtivi mali eufemizam za nešto što se dešava veoma daleko i ne brini o tome. Ali ovaj tehnički eufemizam ima efekte u stvarnom svetu. Objava rata, prema ruskom zakonu, oslobodila bi ogromna sredstva, od ljudi (ne-osuđenih) koji podležu regrutaciji do industrijske mobilizacije. Ti resursi bi mogli biti dovoljni za pobedu u ratu. Ali otključavanje te imovine zahtevalo bi od vlade da se izjasni o razmerama rata. Pravna objava rata bi takođe dala izvanrednu ratnu moć ministarstvima bezbednosti u Rusiji, koja bi se mogla iskoristiti protiv Putina u državnom udaru. Za razliku od Volodimira, Vladimir nije previše siguran u to gde se nalazi u zemlji. On signalizira da će, ako uskoro ne okonča ovaj rat, rat završiti njega. Dakle, bar politički gledano, vreme nije na njegovoj strani.
Što nas dovodi do poslednje ukrajinske prednosti: presude. Užurbani i uspaničeni lideri, kao i svi drugi, greše. Iz straha, očaja ili nestrpljenja donose loše odluke. Posle katastrofe u Rusiji, očajni Napoleon je donosio svaku pogrešnu odluku, kršeći sopstvene vojne maksime. U škripcu i strahu da će izgubiti trenutak, Adolf Hitler je prerano napao Sovjetski Savez. Čak su i okrutni tirani i dalje ljudi, napravljeni od krvi i mesa, podložni svim ljudskim manama kao i mi ostali, skloni lošem prosuđivanju pod prinudom i stresom. Ako je tačno da je Putin na lečenju od raka i da je preživeo pokušaj ubistva, koliko onda energije i fokusa mora da ima da se usredsredi na preokret od vojne katastrofe? Čak i ako je zdrav, Putin ovog oktobra puni 70 godina i nedostaje mu fizička izdržljivost njegovog 44-godišnjeg ukrajinskog kolege da bi bio ratni lider koji je potreban ruskoj vojsci.
Predsednik Zelenski je obećao da će se njegova zemlja boriti dok se ne obnovi puna teritorijalna celovitost Ukrajine. Povratak Krima bi mogao biti previše ambiciozan. Ali što se tiče ostalog, zašto ne? Sve mu ide u prilog.
Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
