Bolnice u Buenos Ajresu su početkom februara ove godine za kratko vreme primile veliki broj pacijenata koji su bili u životnoj opasnosti. 24 osobe su, kako se ispostavilo, umrle nakon konzumiranja falsifikovanog kokaina.
Argentinske vlasti su bile prinuđene da se obrate lokalnim medijima kako bi obavestile i pozvale stanovnike da ne koriste nedavno kupljeni kokain. Kasnije se ispostavilo da je kokain obogaćen karfentanilom (Carfentanil). Derivat opioida fentanil (Fentanil) se obično koristi za uspavljivanje divljih životinja, kao što su slonovi. Samo dva miligrama – što je nekoliko zrna – kobna su za ljude, piše Dojče vele.
Fentanil je 50 puta jači od heroina i 100 puta jači od morfijuma. Pa ipak, ova sintetička droga se poslednjih godina razvila u izvozni hit za meksičke narko kartele.
Jedan od razloga je niža cena proizvodnje u poređenju sa tradicionalnim lekovima. Prema izveštajima meksičkih medija, čini se da zloglasni meksički narko kartel Sinaloa zarađuje više novca od fentanila nego od kokaina ili bilo koje druge droge.
Početkom jula meksički vojnici zaplenili su rekordnih 543 kilograma fentanila u gradu Kulijakan. „Ovo je najveća količina ove smrtonosne droge otkrivena i zaplenjena u istoriji Meksika“, ponosno je rekao zamenik ministra bezbednosti Rikardo Mehija.
U maju je ministar Mehia na konferenciji za novinare objasnio zašto je fentanil tako unosan za meksičke narko kartele. Prema njegovim rečima, za proizvodnju jednog kilograma potrebno je samo dva sata. Prosečna cena kilograma fentanila u Meksiku je 5.000 dolara. U američkim gradovima poput Los Anđelesa, isti iznos se prodaje za 200.000 dolara.
Zbog krize sa opioidima u SAD sa više od 107.000 smrtnih slučajeva samo 2021. godine, predsednici Meksika i SAD, Manuel Lopez Obrador i Džo Bajden, razgovarali su o problemu. Tokom sastanka, održanog 13. jula u Vašingtonu, dogovoreno je da ulože veće napore i više sarađuju u borbi protiv sintetičkih droga, prenosi Poslovni.hr.
Meksiko se od tranzitne zemlje za drogu, koja stiže iz andskih zemalja Latinske Amerike, razvija u rastuće potrošačko tržište. Prema najnovijem izveštaju UN, koji se objavljuje svake godine na Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe droga 26. juna, broj ljudi koji se leče od sintetičkih droga u Meksiku se povećao za 218 odsto između 2013. i 2020. godine.
„Meksiko je jedina država u Americi u kojoj su stimulansi tipa amfetamina postali glavni uzrok ozbiljnih zdravstvenih stanja kod korisnika, koji zahtevaju bolničko lečenje“, rekla je Sofija Dijaz. Ovaj nacionalni koordinator za Meksiko u Kancelariji Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC) istakao je tokom predstavljanja Svetskog izveštaja o drogama 2022 da, pored fentanila, stimulansi amfetamina uključuju i sintetičke droge poput ekstazija i kristalnog meta.
Prodor sintetičkih droga u Meksiku značajan je za kontinent koji, prema UNODC-u, karakteriše upotreba kanabisa i kokaina. U Argentini, Kolumbiji, Peruu, Venecueli i većem delu Centralne Amerike, prvenstveno konzumacija marihuane bila je i ostaje glavni razlog bolničkog lečenja. S druge strane, kokain igra vodeću ulogu u Kanadi, Čileu, Urugvaju i Paragvaju.
Proizvodnja i promet sintetičkih droga u Latinskoj Americi "raste mnogo brže" od trgovine prirodnim drogama, upozorava koordinator Diaz. Ovu procenu potvrđuje i izveštaj meksičkog Ministarstva zdravlja iz januara 2022. godine. U njemu se navodi da je upotreba droga u Meksiku porasla za 22 procenta između 2010. i 2019. godine. Nedavna pandemija COVID-a dodatno je povećala potrošnju droga u Meksiku.
Opsežna studija „VoCes-19“, sprovedena u Meksiku i zasnovana na anketi od 55.000 mladih u jesen 2021. godine, zaključila je da su pandemija COVID-19 i povezana depresija i anksioznost među mladima povećali upotrebu droga. Shodno tome, upotreba opioida i marihuane među mladim Meksikancima porasla je između 18 i 21 odsto u mesecima pandemije.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
