Najmanje jednom mesečno, u proseku, u malom škotskom okrugu Fajf, zavisniku od heroina ili drugih droga moraće da se amputira noga – rezultat ubrizgavanja ilegalne supstance direktno u prepone.
„[Prepone] je veoma teško mesto za bezbedno i čisto ubrizgavanje“, objašnjava Garet Balmer, koji upravlja službama za smanjenje štete u Fife za dobrotvornu organizaciju za narkomane Vit Ju.
"Ako su prepušteni sami sebi, mogu dobiti teške bakterijske infekcije mekog tkiva, koje mogu završiti amputacijom. Svakodnevno ubrizgavaju svoje prepone i nanose mnogo i mnogo štete."
Primer je jedan od mnogih mračnih — i, tvrde aktivisti, nepotrebnih — nusproizvoda rastuće krize droga u Škotskoj.
Fajf teško da je najteže pogođena oblast, nalazi se na nižem rangu sumornog grafikona koji prikazuje smrtnost od droge širom Škotske i daleko zaostaje za kriznim epicentrima Glazgova i Dandija. U Glazgovu, aktivisti kampanje i drugi dobrotvorni radnici pričaju slične priče o zavisnicima koji rizikuju svoje živote dele igle u pustošima ili daju injekcije u uličicama prepunim pacova.
Prema novim godišnjim podacima objavljenim u četvrtak, 1.330 ljudi izgubilo je život od zloupotrebe droga u Škotskoj 2021. To znači da je Škotska zadržala neželjenu titulu evropske prestonice smrti od droge, sa stopom smrtnosti skoro četiri puta većom od njenog najbližeg konkurenta, Norveške.
Nova cifra je skoro identična onoj iz prethodne godine, kada je zabeležen rekord od 1.339 smrtnih slučajeva širom Škotske. To je bila sedma rekordna godišnja cifra zaredom.
Stopa smrtnosti u Škotskoj je takođe oko 3,7 puta veća od one u Velikoj Britaniji u celini, što stručnjaci pripisuju kombinaciji deprivacije, manjih razlika u zdravstvenoj zaštiti i povećane prevalencije benzodiazepinske klase lekova.
„Svaka smrt od droge je gubitak pojedinca koji je bio voljen i cijenjen. Dakle, iako je dobrodošlo da je broj smrtnih slučajeva u 2021. bio neznatno manji u odnosu na prethodnu godinu — a taj porast iz godine u godinu od 2013. je zaustavljen — znamo da ima mnogo više da uradimo za rešavanje ove neprihvatljive krize“, napisala je premijerka Škotske Nikola Stardžon na Tviteru u odgovoru na brojke od četvrtka.
Lider škotskih torijevaca Daglas Ros je u više navrata kritikovao Sterdžon zbog njenog rešavanja krize i u četvrtak je opisao njenu upotrebu reči „dobrodošli“ kao „sraman politički spin“, s obzirom da je umrlo samo devet ljudi manje nego prethodne godine.
Drugi opozicioni poslanici dovode u pitanje njenu odluku da posveti toliko vremena i energije vlade pripremama za drugi referendum o nezavisnosti – nešto što je Vestminster već isključio – umesto da se fokusira na društvene i ekonomske probleme Škotske. Zaista, Stardžon, koja predvodi Škotsku nacionalnu partiju koja se zalaže za nezavisnost, i sama je priznala 2020. da je njena vlada „ne prati važna dešavanja”.
Ipak, aktivisti oprezno pozdravljaju povećan fokus u poslednje vreme. U januaru 2021. godine izdvojeno je dodatnih 250 miliona funti za rešavanje ovog pitanja u narednih pet godina. Sterdžonovo imenovanje Anđele Konstans za ministra sa isključivom odgovornošću za politiku narkotika izazvalo je pohvale.
Ipak, sve više ljudi umire.
Kao i kod svake političke debate u Škotskoj, naizgled beskrajna svađa oko decentralizovanih ovlašćenja i nezavisnosti od Vestminstera je velika.
Jedna od predloženih intervencija je uvođenje prostorija za konzumiranje droga, inače poznatih kao objekti za nadziranu konzumaciju ili centri za prevenciju predoziranja. U takvim ustanovama, korisnicima je dozvoljeno da ubrizgavaju sopstvene lekove — ili lekove koje su legalno obezbeđeni od strane zdravstvenih radnika — u čistom okruženju, pod nadzorom.
Škotska vlada veruje da bi takvi objekti dramatično smanjili do nebo visoke stope smrtnosti i amputacija. Oni i drugi zagovornici tvrde da sobe za konzumaciju uklanjaju mnoge neposredne zdravstvene rizike povezane sa ubrizgavanjem droga i da bi sprečile smrtonosno predoziranje. Protivnici kažu da bi mogli da podstaknu uzimanje droga koje inače ne bi bilo.
„Ljudi ne umiru u ovim ustanovama. Ako bi neko doživeo predoziranje u ovoj službi, postojalo bi kvalifikovano ili odgovarajuće obučeno osoblje da upravlja takvom situacijom“, rekla je Kirsten Horsburg, operativni direktor Škotskog foruma za droge.
Konstans, ministarka škotske vlade za politiku droga, rekla je za POLITICO: „One su prilika da se spasu životi, ali su i prilika da se angažuju sa ljudima tamo gde se nalaze i da ih povežu sa drugim službama i podrškom“.
Rizik od amputacije, takođe, može biti značajno smanjen, prema Balmeru iz dobrotvorne organizacije Vit Ju, pošto zdravstveni radnici pokazuju korisnicima sigurnije delove tela za ubrizgavanje droge.
„Moramo da budemo hrabri i smeli i da sledimo dokaze“, rekla je Konstans.
Ali decentralizovana škotska vlada se bori protiv granica svojih ovlašćenja, a Vesmtminster odbija da ublaži zakon koji sprečava Škotsku da odmah otvori prostorije za potrošnju.
Stardžen vlada u stvari ima posebna ovlašćenja da uvede mere intervencije u vezi sa drogom, pošto je sva zdravstvena politika prepuštena Škotskoj. Međutim, vlada Vestminstera tvrdi da bi postavljanje objekata za potrošnju prekršilo postojeći zakon, a posebno Zakon o zloupotrebi droga - deo zakona koji je rezervisan za Ujedinjeno Kraljevstvo.
Implikacija je da bi svaki Škot koji radi u ili koristi prostoriju za konzumaciju mogao biti uhapšen i krivično gonjen.
„Ne planiramo da uvodimo sobe za konzumiranje droge, a svako ko ih vodi počinio bi niz krivičnih dela, uključujući posedovanje kontrolisane droge i zabrinutost za snabdevanje kontrolisanom drogom“, rekao je portparol britanskog Ministarstva unutrašnjih poslova.
„Zakon o zloupotrebi droga je star skoro koliko i ja, i potrebna mu je reforma i revizija“, uzvratila je Konstans, koja ima 52 godine.
S obzirom da je malo verovatno da će se takva reforma desiti, bez obzira na to ko će naslediti Borisa Džonsona na mestu premijera Ujedinjenog Kraljevstva, Konstans i škotska vlada se sada nadaju da će to pitanje forsirati pod sopstvenim uslovima.
Nakon detaljnog rada na predloženom pilotu konzumne sobe u Glazgovu, škotska vlada je zatražila od svog glavnog pravnika da razmotri da li ima moć da nastavi dalje bez saglasnosti Vestminstera.
Predlog zakona koji je podneo poslanik škotskih laburista Pol Svini kojim se poziva na stvaranje takvih objekata već je u fazi konsultacija. Zaista, sve glavne političke stranke Škotske efektivno podržavaju uvođenje soba za konzumaciju, a čak su se i škotski torijevci sukobili sa svojim kolegama iz Vestminstera navodeći da neće stati na put zakonskom predlogu.
Neizbežno, spor povlači jasne paralele sa dugotrajnom borbom SNP-a za drugi referendum o nezavisnosti, koji bi trebalo da ide na Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva da donese odluku kasnije ove godine o tome da li Sturgeon ima moć da nastavi dalje bez dozvole Vestminstera .
Dokazi iz inostranstva u korist soba za konzumaciju su sve snažniji, sa brojnim studijama koje ukazuju da objekti smanjuju rizik od predoziranja i mogu imati druge socijalne koristi.
Takve usluge postoje u legalnoj formi u najmanje 13 zemalja širom sveta, uključujući Nemačku i delove SAD. Nema poznatih slučajeva fatalnog predoziranja u prostoriji za konzumaciju.
„Postoje usluge u različitim delovima sveta koje se veoma pažljivo pružaju, finansiraju od strane države i kao rezultat imaju zaista pozitivne rezultate“, rekao je aktivista Dejvid Badkok, koji vodi dobrotvornu organizaciju za reformu lekova Drug Science, prenosi Politiko.
"Ono što znamo da to ne čini je povećanje količine upotrebe droga", dodao je on. „Nema dokaza koji bi sugerisali da je to slučaj.
Neočekivano, škotski zagovornici čak imaju praktičan primer na koji mogu ukazati kao dokaz verovatnog uspeha šeme.
Frustriran neradom vlada u Edinburgu i Vestminsteru, jedan aktivista i bivši zavisnik od heroina uzeo je stvari u svoje ruke tokom izolacije zbog korona virusa 2020. godine i osnovao sopstveni centar za prevenciju predoziranja u Glazgovu.
Piter Krikant je 10 meseci vodio operaciju iz polovnog kombija koja je omogućila korisnicima droga iz Glasvežana da ubrizgavaju sopstvene droge u čistom okruženju pod nadzorom. Privremeni objekat je u proseku imao oko 30 injekcija dnevno.
„To je bila politička izjava za pravu reformu“, kaže Krikant, koji je ranije verovao da se konzumna soba može legalno uspostaviti bez promene zakona iz Vestminstera.
Pokazalo se da je delimično u pravu. Osim određenog nadzora od strane policajaca i jedne optužbe za opstrukciju koja je kasnije odbačena, zakon je uglavnom ostavio Krikanta na miru.
„Sve što škotska vlada može [oni] na neki način pretvore u Vestminsterov problem, ili [tvrde] 'Vestminster nam to neće dozvoliti'“, rekao je on. "Mislim, šta će Engleska učiniti - poslati tenkove?"
Studija Kaledonskog univerziteta u Glazgovu je zaključila da Krikantov nedozvoljeni objekat pokazuje da je moguće voditi takvu uslugu bez da ga policija zatvori.
Škotska vlada se nada da će njihov najviši pravni službenik sada odobriti predlog za pilot sobu za konzumiranje iz Glazgova, posebno nakon što je službenik prošle godine najavio da policija više ne bi trebalo da goni ljude uhvaćene u posedu droge klase A.
U međuvremenu, s obzirom da druge intervencije nisu uspele da smanje uporno visoku stopu smrtnosti u Škotskoj, aktivisti poput Krikanta osećaju se da moraju da pribegnu očajničkim merama.
Svaki stručnjak intervjuisan za ovaj članak spomenuo je strašne rizike za one koji injektiraju drogu na otvorenim ulicama, od zaraze koja dovodi do amputacije, do širenja bolesti koje se prenose krvlju kao što je HIV kroz odbačene igle, i kroz mnogo veću verovatnoću fatalnog predoziranja.
"Bila je jedna mlada osoba, 20-godišnjakinja, koja se dva puta predozirala, ali je održala u životu. Sada se bavi lečenjem, dobro joj je i zdrava je", rekao je Krikant. „Ona potencijalno možda ne bi bila ovde da nije bila u centru koji smo vodili.
Kurir.rs/Politiko
NE PROPUSTITE
