Zapadni zvaničnici su "sve više uznemireni“ što Turska, članica NATO i potencijalna članica EU, produbljuje svoju saradnju sa Rusijom, piše Fajnenšl tajms.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nedavno se vratio iz Sočija obećavajući da će pojačati trgovinu nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. List, pozivajući se na neimenovane izvore, napominje da EU "sve pažljivije prati tursko-rusku saradnju", izražavajući zabrinutost da se Turska "pretvara u platformu za trgovinu sa Rusijom".
Šest neimenovanih zapadnih zvaničnika reklo je listu da ih "brinu" planovi Rusije i Turske da sarađuju u trgovini i energetici, prenosi Raša tudej pisanje FT.
Nakon četvorosatnog sastanka sa Putinom u petak, Redžep Tajio Erdogan je pozdravio ulogu Rusije u izgradnji nuklearne elektrane u Turskoj. Dve zemlje imaju za cilj bilateralni trgovinski promet od 100 milijardi dolara i sarađuju protiv terorizma i za mir u Libiji i Siriji.
Vladimir Putin je obećao da će Rusija snabdevati Tursku naftom, gasom i ugljem "bez ikakvih prekida“, nakon što su se dvojica lidera dogovorila da će Ankara platiti deo tog gasa u rubljama.
Drugi neimenovani zvaničnik je za FT rekao da je Erdoganovo ponašanje "veoma oportunističko“, dodajući: "Pokušavamo da nateramo Turke da obrate pažnju na našu zabrinutost“.
Iako je članica NATO-a od 1952. i kandidat za EU od 1987. godine, Turska je raskidala sa oba bloka u nekoliko navrata, poslednji put zbog rata u Ukrajini.
Erdogan je opisao svoju diplomatiju sa Kijevom i Moskvom kao "uravnoteženu“ i odbio je da sankcioniše Rusiju zbog njene "vojne operacije". Turska je jedina zemlja NATO koja nije uvela sankcije Moskvi.
Erdogan je takođe iskoristio priliku da u martu bude domaćin mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine, koji na kraju nisu urodili plodom. Međutim, uspeo je da posreduje u pregovorima koji su doveli do nastavka isporuke žitarica preko Crnog mora iz ukrajinskih luka.
Zvaničnici koji su govorili za Fajnenšel tajms rekli su da u Briselu nije bilo razgovora o mogućim sankcijama Turskoj, ali da bi pojedine članice mogle da smanje svoju finansijsku ili trgovinsku saradnju sa zemljom. Iako je Vašington upozorio da će zemlje koje izbegavaju da sankcionišu Rusiju biti kažnjene "sekundarnim sankcijama“, nema naznaka da će SAD ili EU preduzeti ovaj korak protiv Turske.
Konačno, Turska ima dovoljno uticaja da povremeno raskine sa svojim zapadnim saveznicima. Njena odluka da prihvati oko 3,7 miliona migranata od 2015. koji bi inače otputovali u Evropu omogućila joj je da izdejstvuje neke ustupke od EU, dok joj je njena strateški vitalna lokacija – vazduhoplovna baza Indžirlik u Adani daje uticaj nad NATO saveznicima.
Uprkos intenzivnom pritisku Sjedinjenih Država, Turska je integrisala ruski sistem protivvazdušne odbrane S-400 u svoju vojsku i ometala pristupanje Finske i Švedske NATO zbog njihovog odnosa prema Kurdima.
U ovom trenutku, jedine konkretne posledice koje predlažu zapadni zvaničnici bile bi da pojedine zemlje pozivaju svoje banke i korporacije da se povuku iz Turske, ali to se verovatno neće dogoditi, navodi FT.
"Postoje veoma značajni ekonomski interesi koji bi se verovatno žestoko borili protiv takvih negativnih akcija“, rekao je jedan evropski zvaničnik, koji je ipak dodao da "neće isključiti bilo kakve negativne akcije [ako] se Turska previše približi Rusiji“.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
