Najnovije vesti

PARKINSON, RAK ILI NEŠTO TREĆE? Evo šta može da se zaključi o Putinovom zdravlju na osnovu snimaka
Foto: Shutterstock

GLASINE O zdravlju lidera Rusije

PARKINSON, RAK ILI NEŠTO TREĆE? Evo šta može da se zaključi o Putinovom zdravlju na osnovu snimaka

Planeta

Na video snimku iz aprila izgleda kao da se ruski predsednik desnom rukom drži za sto dok razgovara sa svojim ministrom odbrane. Snimak se brzo proširio svetom i pokrenuo nove glasine o navodno ugroženom zdravlju Vladimira Putina.

Već ranije je bilo raznih nagađanja jer je Putin pre ruskog napada na Ukrajinu krajem februara uvek držao strane goste poput kancelara Olafa Šolca (SPD) na maksimalnoj udaljenosti za šest metara dugim stolom.

Da li je hteo da izbegne da mu se izbliza gleda u lice, pitali su se već tada mnogi na društvenim mrežama?

Putin i Šolc
Putin i Šolcfoto: Mikhail Klimentyev / AFP / Profimedia

Nagađanja su se kretala od Parkinsonove bolesti, raka štitne žlezde, moždanog udara do demencije, čim bi se Putinovo lice činilo otečenim ili bi njegov hod bio nezgrapan ili ukočen, piše Dojče vele.

Šta se može zaključiti na osnovu onoga što vidimo?

Međutim može li fizički izgled osobe zaista da otkrije nešto o njenom zdravlju? Koje nam informacije daje koža kao najveći ljudski organ?

-Mali broj dijagnoza se može postaviti samo na temelju izgleda, kaže Kristijane Bajerl, direktorka klinike u Visbadenu i članica Dermatološkog društva.

- Ali razni klinički znakovi privlače pažnju, dodala je – ne uzimajući tu Putina za primer.

Počevši od spoljnih pokazatelja, dermatolozi u načelu sprovode testove tkiva, analiziraju briseve sa sluzokože ili koriste ultrazvuk kako bi videli dubinsku strukturu kože, napominje ona i dodaje kako je onima koji nisu stručni teško da donose neke zaključke.

-Nažalost, laici mnoge stvari krivo tumače, kaže ona.

Na primer, crvena boja lica može ukazivati ​​na visok krvni pritisak, ali može biti i potpuno nebitna. Određena raspodela crvenila bi pak mogla biti pokazatelj prilično raširene upalne kožne bolesti rozacea, objašnjava ona.

-Vrlo lep ten bronzane boje sa tamno pigmentisanim dlanovima ukazuje na poremećaj u radu kore nadbubrežne žlezde, napominje Bajerl i dodaje da se i anoreksija i neuhranjenost takođe mogu oslikavati kroz pojačanu pigmentaciju.

Prema Bajerl, kada je štitna žlezda premalo aktivna, koža je često suva ili se oko očiju javlja edem - nakupljanje tečnosti u tkivu. A primera radi, osobe alergične na polen često imaju problema sa crvenilom očiju, dodaje ova lekarka.

Tamni podočnjaci, kaže ona, mogu da se pojave bez da ukazuju na bilo kakvo oboljenje, sve dok nisu krvavo-braonkaste boje.

Zato, napominje Bajerl, obraćanje pažnje na spoljne karakteristike i promene na koži svakako može imati smisla i "svakodnevni je posao" dermatologa.

Demencija se ne može prepoznati po spoljnim znakovima

S druge strane kožne promene postoje i kod brojnih neuroloških bolesti, kaže Peter Berlit, glavni sekretar Društva za neurologiju.

-Ako se nečiji hod čini čudnim, to ponekad može "opravdati postavljanje barem neke privremene dijagnoze" - poput Parkinsonove bolesti.

Redukovana mimika može ukazivati ​​na uzimanje određenih lekova ili na psihičke bolesti, napominje Berlit, ali naglašava da se demencija ne može prepoznati po spoljnim karakteristikama.

Uz to "nekontrolisani pokreti ekstremiteta ili spontani trzaji mišića mogu biti važni simptomi bolesti", pojašnjava ovaj neurolog.

Lekar opšte prakse Manfred Imbert takođe kaže da se iz držanja tela, motorike, brzine pokreta ili izraza lica ponekad mogu izvoditi neki zaključci o mogućim oboljenjima, ali naglašava da tu "ništa nije sigurno, već se u početku radi samo o mogućnosti". A osim toga, potrebno je određeno iskustvo da bi se mogle klasifikovati spoljne abnormalnosti ili vidljive promene, što laicima po pravilu nedostaje, ističe ovaj lekar koji ima svoju privatnu ordinaciju.

- Kad se iz motora automobila dimi i čuje neko lupanje, čak i laik zna da nešto nije u redu, ali ne i tačno šta tu nije u redu, upozorava Imbert.

On kaže kako kod mnogih bolesti postoji čitav niz mogućih simptoma, koji, međutim, pristaju različitim poremećajima. Tako, primera radi, "nije svaka drhtavica znak Parkinsona", kaže Imbert.

S druge strane, dodaje, ukočen izraz lica, zakasnela reakcija ili vrtoglavica mogu vrlo dobro ukazivati ​​na Parkinsonovu bolest.

Isti simptomi - različita oboljenja

I kod moždanog udara spoljni znakovi znaju biti pomalo "kameleonski": zavisno od dužine poremećaja cirkulacije u mozgu i zavisno od zahvaćenog područja, ponekad se mogu javiti simptomi paralize, ponekad dolazi do emocionalnih poremećaja, a nekim slučajevima dolazi do poremećaja u govoru, objašnjava Imbert.

- Načelno, izuzetno je važno obratiti pažnju na spoljne karakteristike i promene na sebi, partneru i bliskim osobama. Samoposmatranje može biti važna preventivna mera, naglašava Imbert, na primer kod mladeža ili kvržica koje se stvaraju ispod kože.

Rak štitne žlezde, da se vratimo na glasine o Putinu, nije vidljiv spolja, osim ako na vratu nema debelih čvorova u poodmakloj fazi, naglašava lekar.

A donositi zaključke o nekakvom oboljenju na osnovu video snimaka Imbert smatra "nedopustivim".

- Možda se i može videti da nešto nije u redu, ali sve što ide dalje od toga je čisto nagađanje, naglašava Manfred Imbert.

Kurir.rs/DW

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja