Romanopisac rođen u Indiji ser Salman Ruždi, koji je izboden u Njujorku, dobio je pretnje smrću zbog svog rada tokom pet decenija književne karijere.
Mnoge knjige ovog 75-godišnjaka bile su izuzetno uspešne, a njegov drugi roman, Ponoćna deca, osvojio je Bukerovu nagradu 1981.
Ali to je bio njegov četvrti roman, Satanistički stihovi, objavljen 1988. godine, koji je postao njegovo najkontroverznije delo – dovodeći do međunarodnih previranja bez presedana po svojim razmerama.
Pretnje smrću upućene su Ruždiju, koji je nakon objavljivanja bio primoran da se krije, a britanska vlada stavila je autora pod policijsku zaštitu.
Velika Britanija i Iran prekinuli su diplomatske odnose, ali širom zapadnog sveta autori i intelektualci osudili su prijetnju slobodi izražavanja koju predstavlja muslimanska reakcija na knjigu.
Ajatolah Ruholah Homeini, vrhovni vođa Irana, izdao je fetvu – ili dekret – kojim se poziva na ubistvo romanopisca 1989. godine – godinu dana nakon objavljivanja knjige.
Satanistički stihovi, objavljeni 1988. godine, doveli su do međunarodnog previranja bez presedana po svojim razmerama. Salman Ruždi je rođen u Bombaju dva meseca pre indijske nezavisnosti od Britanije.
Sa 14 godina poslat je u Englesku i školu ragbija, da bi kasnije stekao diplomu istorije na Kings koledžu u Kembridžu.
Postao je britanski državljanin i dozvolio da njegova muslimanska vera nestane. Kratko je radio kao glumac - bio je u Kembridž Footlights - a zatim kao reklamni tekstopisac, dok je pisao romane.
Njegova prva objavljena knjiga, Grimus, nije postigla ogroman uspeh, ali su ga neki kritičari videli kao autora sa značajnim potencijalom.
Ruždiju je trebalo pet godina da napiše svoju drugu knjigu, Ponoćna deca, koja je dobila Bukerovu nagradu 1981. godine, bila je nadaleko cenjena i prodata je u pola miliona primeraka.
Tamo gde su Ponoćna deca bila o Indiji, Ruždijev treći roman Sramota - objavljen 1983. - bio je o jedva prikrivenom Pakistanu. Četiri godine kasnije, Ruždi je napisao Osmeh Jaguara, prikaz putovanja u Nikaragvi.
Septembra 1988. objavljeno je delo koje bi mu ugrozilo život Satanistički stihovi. Nadrealistički, postmoderni roman izazvao je bes među nekim muslimanima, koji su smatrali da je njegov sadržaj bogohulni.
Indija je bila prva zemlja koja je to zabranila. Pakistan je sledio taj primer, kao i razne druge muslimanske zemlje i Južna Afrika.
Roman je bio hvaljen u mnogim krugovima i dobio je nagradu Vitbrid za romane. Ali reakcija na knjigu je porasla, a dva meseca kasnije, ulični protesti su dobili zamah.
Muslimani su to smatrali uvredom za islam. Oni su se protivili - između ostalog - da dve prostitutke u knjizi dobiju imena žena proroka Muhameda.
Naslov knjige odnosio se na dva stiha koje je Muhamed uklonio iz Kurana, jer je verovao da su inspirisani đavolom.
U januaru 1989. muslimani u Bredfordu su ritualno spalili primerak knjige, a kiosci VHSmith su prestali da je izlažu tamo. Ruždi je odbacio optužbe za bogohuljenje.
U februaru su ljudi ubijani u neredima protiv Rušdija na potkontinentu, kamenovana je britanska ambasada u Teheranu, a autoru je stavljena cena na glavu.
U međuvremenu u Velikoj Britaniji, neki muslimanski lideri su pozvali na umerenost, drugi su podržavali ajatolaha. SAD, Francuska i druge zapadne zemlje osudile su pretnju smrću.
Ruždi – koji se do sada krio sa svojom ženom pod policijskom stražom – izrazio je duboko žaljenje zbog nevolje koju je izazvao muslimanima, ali je ajatolah ponovo pozvao na smrt autora.
Londonske kancelarije izdavača Viking Penguin-a su piketirane, a u njujorškoj kancelariji su primljene pretnje smrću.
Ali knjiga je postala bestseler sa obe strane Atlantika. Proteste protiv ekstremne muslimanske reakcije podržale su zemlje EEZ, koje su sve privremeno opozvale svoje ambasadore iz Teherana.
Indijski musliman nosi masku indijskog pisca Salmana Ruždija dok pokazuje plakat koji osuđuje Ruždija tokom protesta u Bombaju, 12. januara 2004. Tokom protesta protiv Ruždijevog prisustva u gradu, koji je organizovalo nekoliko muslimanskih organizacija, nagrada od 100.000 Rs (2.199 USD) svakome ko ocrni lice Ruždija, koji je u svojoj knjizi Satanski stihovi navodno izneo primedbe protiv svetog islamskog proroka Muhameda.
Ali autor nije bio jedina osoba kojoj su pretili zbog sadržaja knjige.
Japanski prevodilac Satanskih stihova pronađen je ubijen na univerzitetu severoistočno od Tokija u julu 1991.
Policija je saopštila da je prevodilac Hitoši Igaraši, koji je radio kao asistent profesora komparativne kulture, nekoliko puta izboden i ostavljen u hodniku ispred svoje kancelarije na Univerzitetu Cukuba.
Ranije istog meseca, italijanski prevodilac Etore Kapriolo izboden je nožem u svom stanu u Milanu, iako je preživeo napad.
Smrtna presuda - fetva - protiv Ruždija je prestala da bude formalno podržana Iranom 1998.
Ruždijeve kasnije knjige uključuju roman za decu Harun i more priča (1990), knjigu eseja Imaginarne domovine (1991) i romane Istok, Zapad (1994), Mavrov poslednji uzdah (1995), Zemlja Beneath Her Feet (1999) i Furi (2001). Učestvovao je u scenskoj adaptaciji Ponoćne dece koja je premijerno izvedena u Londonu 2003. godine.
U poslednje dve decenije objavio je klovn Šalimar, Čarobnicu iz Firence, Dve godine osam meseci i Dvadeset osam noći, Zlatnu kuću i Kihot.
Ruždi se ženio četiri puta i ima dvoje dece. On sada živi u SAD, a proglašen je vitezom 2007. za svoje zasluge u književnosti.
Godine 2012. objavio je Džozef Anton: Memoare, prikaz njegovog života nakon kontroverze oko Satanskih stihova.
Kurir.rs/BBC
NE PROPUSTITE
