Najvažniji fokus američke vojske trebalo bi da bude razumevanje kako će se najverovatnije koristiti oružje i u kojim okruženjima. Tokom svoje istorije, vojska je redovno učestvovala u malim ratovima i verovatno će to nastaviti da čini.
Dejvid Kilkalen nudi uverljiv argument da će se većina sukoba dogoditi u visoko umreženim mega-gradovima koji se nalaze na primorju, od kojih će mnogi biti „divlji gradovi“. Intervencija u ovim prostorima može biti preduzeta iz različitih razloga, od humanitarne pomoći preko očuvanja mira do borbe protiv pobunjenika, i uključuje sukobe niskog do srednjeg intenziteta. Vojska se stoga mora pripremiti za ono što je bivši komandant marinaca general Čarls C. Krulak opisao kao scenario „rata od tri bloka“.
Borbe na otvorenom terenu su istorijska anomalija uobičajena samo u proteklih nekoliko vekova; umesto toga, opsadni rat i ratovi u gradovima bili su norma, kojoj se savremeni rat možda vraća. Pre nego što je postao predsednik Združenog načelnika štabova, general Mark Mili je predvideo da će vojska verovatno morati da se bori u urbanim sredinama. Kao rezultat toga, trebalo je da promeni način na koji se organizuje, obuči i opremi, jer nije bio postavljen za ovu misiju.
Vojska će možda morati da preuzme značajnu ulogu u policijskim i ekspedicionim operacijama u budućnosti, imajući u vidu napore komandanta mornaričkog korpusa generala Dejvida Bergera da preorijentiše marince kroz Force Design 2030 kako bi se prvenstveno fokusirali na suprotstavljanje Kini. Mnoštvo bivših viših oficira kritikovalo je ovaj pristup, tvrdeći u najmanju ruku da deo oduzimanja opreme i promene strukture snaga suštinski menjaju sposobnost Korpusa da služi kao stalna snaga u pripravnosti. Ako vojska postane ekspeditivnija, mora biti spremna za protivnike koji su naučili važnost asimetrične borbe protiv američkih snaga. Vojska se takođe mora pripremiti da se suoči sa nedržavnim akterima sa tako ogromnim bogatstvom, resursima i nemilosrdnošću da nadmaši mogućnosti nacionalnih država. Na primer, meksičke organizacije za trgovinu drogom često su nadjačavale savezne trupe u uličnim bitkama.
Kao što pokazuju rat u Ukrajini i rat u Nagorno-Karabahu 2020. godine, u modernom ratu svi mogu biti mete (azerbejdžansko-jermenski sukob je takođe demonstrirao kontinuiranu važnost urbanog ratovanja). Sirijske snage otpora i borci ISIS-a pronašli su niskotehnološka rešenja za borbu protiv ISR-a i snajperista, kao što je okačenje plastične folije preko uličica. Slično tome, moderne vojske, poput Izraela i Rusije, istražuju načine da smanje potpise vojnika i vozila. Izraelci su se fokusirali na blokiranje termalnog prisustva pojedinca.
Rusi razvijaju kamuflažu „kameleon“ – elektrohromatsko „staklo“ koje varira u boji i providnosti za vozila. Britanski odbrambeni izvođač BAE radi na infracrvenom „ogrtaču nevidljivosti“ da bi prikrio vozila i uklopio ih u njihovo okruženje. Drugi istraživači stvaraju još egzotičnije „prikrivajuće uređaje“ (neki su proizvedeni od metamaterijala proizvedenih putem nanotehnologije) da bi sakrili predmete velike poput zgrada u vidljivom svetlu.
Ruski logistički neuspesi u Ukrajini pokazuju važnost skraćenih (i multimodalnih) linija snabdevanja. Kritična ranjivost koju je sukob razotkrio je zavisnost od fosilnih goriva. Vozila na vodonik su jedan od načina za rešavanje ove slabosti u logistici vojske i takođe doprinose preživljavanju posade kroz smanjeni potpis. U saradnji sa Dženeral motorsom, vojska je dizajnirala testnu ploču poznatu kao ZH2, modifikovani Chevi Colorado. Vozilo je tajnije od tradicionalnih kamiona jer ima manji termički otisak, a njegov motor ne proizvodi buku, dim ili miris. Mnogi ljudi pogrešno povezuju vodonik sa Hindenburgovom eksplozijom. U stvarnosti, automobili na vodonik su bezbedniji od automobila na benzin, jer savremeni rezervoari vodonika ne eksplodiraju. Gas vodonik se ne skuplja kao tečni benzol i ne zapali. Umesto toga, raspršuje se u vazduh.
Iako je kontroverzna, vojska bi ipak trebalo da istražuje biohakovanje. Kao što pokazuju široko rasprostranjeni doping programi premijernih timova na Tur de Fransu (nedavno na turneji 2021.), državni doping ruskih olimpijskih sportista i „steroidna era“ lekova za poboljšanje performansi u Major ligi bejzbola često nude konkurentska prednost, omogućavajući korisnicima da duže treniraju, brže se oporavljaju i fizički se odlikuju. Kina sprovodi program za sticanje vojne prednosti povećanjem ljudskih performansi, nastojeći da spoji nauku o mozgu, veštačku inteligenciju i biotehnologiju (kao primer, eksperimentišu sa lekom Modafinil za povećanje mentalne oštrine). Narodnooslobodilačka armija priznaje biologiju „kao novi domen ratovanja“. Komercijalna tehnologija već omogućava stalno praćenje fiziologije pojedinca. Implantirajuće pumpe za izdavanje lekova su tridesetogodišnja tehnologija. Razvijanje sistema koji će nadgledati vojnike, mikrodozirati im hormone kako bi poboljšali performanse e, pa čak i davati lekove ako pretrpe ranu, traumatsku povredu mozga, šok ili drugu povredu je u domenu mogućeg.
Vojska bi trebalo da se fokusira na poboljšanje doktrine i obuku za urbano ratovanje u divljim mega-gradovima. Ona mora da razvije suprotstavljanje proliferaciji sistema naoružanja protiv platforme koji daju asimetričnu prednost odbrambenim snagama. Minimiziranje potpisa pojedinačnih vojnika i vozila, poboljšanje njihove preživljavanja i smanjenje logističkog repa predstavljaju metode za održavanje kritične prednosti u ovom novom okruženju. Konačno, poboljšanje performansi vojnika, pa čak i lečenje povreda putem biotehnologije je oblast koju treba istražiti. Ulaganje u ove kritične tehnologije poboljšaće sposobnosti vojske u čitavom spektru sukoba.
Kurir.rs/National Interest
NE PROPUSTITE
