Ove nedelje se navršava šest meseci od početka ruske invazije na Ukrajinu, a takođe ta zemlja i obeležava 31 godinu od nezavisnosti.
Rat koji već mesecima dominira na naslovnim stranama svetskih medija, poremetio je globalne lance snabdevanja i podstakao novi duh solidarnosti na Zapadu, piše Vašington post.
Za mnoge Evropljane ovaj trenutak je označio ''prekretnicu u istoriji'', kako je nemački kancelar Olaf Šolc izjavio u prvim nedeljama sukoba.
Razmere onoga što je pokrenuto nisu viđeni u srcu Evrope već decenijama.
''Gusta magla rata i dalje nad Ukrajinom''
Nad Ukrajinom se još uvek nadvija gusta ratna magla. Izvan pejzaža zemlje posutih rovovima i blokiranih, pohabanih primorskih gradova, sukob ideologija, čak i vizija istorije, još uvek se odigrava.
Ukrajinci, kako piše Vašington post, sebe vide na prvoj liniji globalnog rata između demokratije i autokratije. To je vizija koju su osnažili oni koji ih podržavaju sa Zapada, uključujući i predsednika SAD Džoa Bajdena, koji je u martu izjavio da Ukrajina vodi "veliku bitku za slobodu protiv represije, između poretka temeljenog na pravu i onog kojim upravlja gruba sila".
Upozorenje od Zelenskog
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je na potencijalno ozbiljne napade uoči 31. godišnjice nezavisnosti Kijeva, 24. avgusta.
Zelenski je pozvao na oprez, rekavši da bi Moskva mogla da pokuša nešto "izuzetno prljavo" uoči srede, kada Ukrajina obeležava Dan nezavisnosti.
Ukrajinski predsednik je rekao da je razgovarao sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom o "svim pretnjama", a poruka je poslata i turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu i generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu.
- Svi ukrajinski partneri su informisani o tome šta ta teroristička država može da spremi ove nedelje, rekao je Zelenski, aludirajući na Rusiju.
Vlasti u Kijevu su zabranile velika javna događanja u okupljanja uoči 31. godišnjice pada SSSR-a i proglašenja ukrajinske nezavisnosti koja se obeležava u sredu.
Koliko bi dugo rat mogao da traje?
Obe strane pretrpele su velike gubitke u ljudstvu i opremi, ali ni jedna i ne pomišlja na prekid vatre.
Ukrajinci veruju da vode egzistencijalnu bitku za odbranu svoje nacije koju Putin ne priznaje smatrajući je istorijskom greškom.
-U takvim okolnostima nitko ne može da pobedi, rekao je Konstantin Kalašev, politički analitičar iz Moskve.
-Ova ‘specijalna vojna operacija‘ mogla bi da traje godinama. Rusija se nada pobedi iscrpljivanjem protivnika... Vreme nije na strani Ukrajine i njena ekonomija bi mogla da se slomi, rekao je za AFP.
Mari Dumolin, direktorka Evropskog saveta za spoljne odnose, rekla je da bi za obe strane sada bilo teže da povuku se zbog snažne podrške zapadnih saveznika.
-Svaka strana misli da još može prevagnuti vojnim putem pa nije verovatno da će rat završiti tako skoro, rekla je.
Putin takođe stavlja sukob u kontekst ruskog otpora ekspanzionističkom NATO-u, smatrajući bilo kakvu sugestiju ''poraza'' neprihvatljivom.
Mogao bi da kazni ukrajinsku želju za tesnijom integracijom sa EU napredujući prema ključnoj luci Odesa, čime bi u suštini Ukrajinu odsekao od mora i ugušio joj izvoz.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski istovremeno bi mogao više da teži taktičkim uspesima, poput potapanja ruske raketne krstarice Moskva u aprilu ili čak da pokuša kontraofanzivu kako bi oslobodio neka područja.
-To bi mu omogućilo da dodatno motiviše ukrajinske trupe i društvo i opravda svoje zaheve za većom pomoći evropskih partnera, rekla je Dumulin.
Može li Ukrajina da nastavi da pruža otpor?
Vojna oprema i obaveštajni podaci dobijeni iz Evrope i SAD-a omogućili su ukrajinskim snagama da uspore, ali ne i da zaustave ruske snage u Donbasu i duž crnomorske obale.
Ali to takođe omogućuje Rusiji da konsoliduje svoje pozicije, s obzirom na to da je već uspostavila vojno prisustvo na Krimu osam godina od aneksije.
Pozivi Zelenskog za naprednijim i moćnijim oružjem zasad nisu urodili plodom.
-Ukrajinski narod je ujedinjen i podržava vladu, ali ta stabilnost se takođe snažno oslanja na ideju da Zapad pomaže Ukrajini u ovom ratu, rekao je Dimitri Minic, naučnik Francuskog instituta za međunarodne odnose u Parizu.
Hoće li ruska ekonomija da izdržati?
Uprkos tome što je Moskva pogrešno procenila ukrajinsku sposobnost pružanja otpora, izgleda da je Rusija spremna da plati cenu dugotrajnog rata iscrpljivanja.
Ukrajinski saveznici pokušali su da uguše rusku ekonomiju i privredu pritiskom na izvoz nafte i gasa, namećući istovremeno sankcije koje ograničavaju uvoz i prisilivši mnoge zapadne kompanije da odu iz zemlje.
Međutim, ''računi od izvoza, većinom nafte, gasa, uglja i druge robe, ne samo da su nastavili da pristižu nego su i premašili očekivanja, rekao je Kris Vifer, dugogodišnji analitičar za Rusiju pri konsultantskoj kompaniji Macro-Advisory.
Obični Rusi doživeli su već sankcije nakon aneksije Krima, a vlada je ubrzo pronašla nove izvore za industrijske komponente i druge materijale iz Turske i Azije.
- Ekonomija, industrija i ljudi imali su osam godina da se prilagode sankcijama kako bi zemlja i narod danas bili bolje pripremljeni, barem kada je reč o osnovama, rekao je Vifer.
Kakvi su mogući rezultati?
Ako se sukob pogorša tokom zime i u 2023., puno toga će zavisisti od toga hoće li Zapad da nastavi da pomaže, posebno ako budu birači smatrali da cena rata, pre svega u smislu rasta cena goriva i hrane, postaje previsoka.
-Verovatno će doći vreme kada će Putin računati na zamor Zapada i ponuditi određene ustupke... ne bi li podstakao zapadne zvaničnike da izvrše pritisak na Ukrajinu da prekine sukob pod ruskim uslovima, rekla je Dumolin.
Osim ako se ne dogodi neka katastrofalna vojna pogrešna procena, nije isključeno da će se ukrajinska vojska potpuno urušiti i retki očekuju da će Zelenski pristati na bilo kakve pregovore koji ne predviđaju povrat celokupne izgubljene ukrajinske teritorije, uključujući Krim.
A ako njegovi saveznici nastave da mu pomažu i šalju oružje, ruska vojna prednost mogla bi da se potpuno smanji.
To bi moglo takođe da ugrozi Putinovu podršku kod kuće i možda da katalizira opozicione snage pred predsedničke izbore u martu 2024. godine.
-Napetosti između Kremlja i onoga što je ostalo od civilnog društva pogoršali bi proglašenje rata, ratnog stanja i opšta mobilizacija, rekao je Minic.
* Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs/Vašington post/Jutarnji
NE PROPUSTITE
