Tog 14. februara 2019. godine oko 40 indijskih vojnika i policajaca poginulo je u napadu bombaša samoubice, koji se u vozilu punom eksploziva zakucao u autobus koji je prevozio vojnike i policajce do obližnje baze. Napad se dogodio nadomak grada Sringar u Kašmiru spornom regionu oko koga se sukobljavaju Indija s jedne i Pakistan sa druge strane. Ovaj teroristički napad bio je povod za vazdušni obračun dve nuklearne sile i prvo obaranje aviona posle 1971. godine koje su vodile ove dve zemlje.
Odgovornost za napad preuzeola je teroristička organizacija Džaiš -e Muhamed. Indijska javnost bila duboko potresena ovim napadaom da je tražila od vojske srazmeran odgovor, odnosno da se izvrši odmazda po ovoj terorističkoj organizaciji koja je delovala i sa pakistanske teritorije.
Indijsko rukovodstvo naredilo je ratnom vazduhoplovstvu da otpočne pripreme za eventualni odgovor.
Naređenje je izdato vazduhoplovnom maršalu Hari Kumaru komandantu Zapadne vazduhoplovne komande, koji je krenuo u realizaciju plana odmazde.
Za akciju određena je eskadrila borbenih aviona tipa Miraž 2000H. Na ovaj lovački avion izvršena ranije je bila uspešno integracija precizno vođenih sredstava izraelske proizvodnje AGM-142 Popaye i SPICE 2000, koji su omogućili precizne pogotke stacionarnih objekata u dejstvu sa distance, kako bi se izbegla evenutalno dejstvo PVO u zoni ciljeva koji se gađaju.
Meta indijskih pilota bio je kamp organizacije Džaiš e Muhamed na lokaciji Balakot koja se nalazila na 50 kilometara od linije razgraničenja Indije i Pakistana na spornoj teritoriji Kašmira, ali sa pakistanske strane.
Za izvršenje zadatka formirano je bilo nekoliko avio odeljenja koji su trebali da upadnu u pakistanski vazdušni prostor, da lanisraju precizna ubojna sredstva na kamp i što pre napuste Pakistansku teritoriju.
Operacija počinje
Operacija je započela 26. februara u 1.15 časova izjutra po lokalnom vremenu kada je sa aerodroma "Gavlior" koji se nalazio duboku unutar indijske teritorije, kada je poletela formacija od 20 lovaca tipa "Miraž 2000H" . Lovcima su se ubrzo u vazduhu pridružile i avio cisterne za snabdevanje gorivom, tokom leta ka cilju kao i posle izvršenja zadatka.
Kamp terorističke grupe Džaiš -e Muhamed napadnut je tačno u 3.45 časova. Od 20 miraža njih 16 prešlo je granicu sa Pakistanom i napalo odabrane ciljeve, dok su četiri lovca ostali kao zaštita i nastavili su da lete u indijskom vazdušnom prostoru i da reaguju po pozivu u slučaju da se pakistanski F-16 pojave na nebu i pokušaju da ugroze operaciju. Zbog složenosti same operacije Indijici su angažovali i svoje lovce Suhoj Su-30MKI, kao i leteća komandna mesta A-50 i embraer 145, kao i bespilotne letelice.. Kao mamci koji bi odvukli pakistanske pilote od letelica koje su napale kamp angažovano je osam aviona tipa jaguar.
Pakistanci su na radarima otkrili drugu grupu aviona koje su činili avioni jaguar na koje su oni podigli svoje lovce F-16, sa čime je omogućeno da miraži nesmetano napadnu kamp za obuku grupe Džaiš -e Muhamed. Inače valja dodati da su Pakistanci smatrali da će Indijci sigurno vršiti odmazdu po ovoj organizaciji, a njihove procene su govorile da će štab ove militantne organizacije biti meta, a ne kamp za obuku. Predviđanje je bilo pogrešno.
Indijski miraži su sa aviona lansirali projektile SPICE 200. Za samo nekoliko minuta kamp za obuku militanata završio je u plamenu. Šest projektila SPICE 2000 uništilo je kompleni kamp.
Indijski miraži su se posle uspešnog dejstva okrenuli i izašli iz pakistanskog vazdušnog prostora i vratili se na matični aerodrom bez ikakvog problema.
Pakistanski mediji ujutro 27. februara sjatili su se u kamp i počeli da snimaju kratere, uništene objekte. Pakistanci su uglavnom prikazivali kratere izrovane zemlje, i tvrdili da Indijci nisu ništa uništili, dok je s druge strane reagovala indijska vojska i tvrdila da su udari 100 postotno bili precizni..
Situacija je toliko bila uzavrela da su mnogi mislili da će rat između komšija koji su raspolagali sa balističkim raketama i nuklearnim naoružanjem svakog trenutka da izbije.
Pakistanski odgovor
Pakistanci su rešili da ne sede skrštenih ruku, nego da reaguju i izvrše odmazdu na indijske ciljeve. Indijski osmatrački radari oko 10 sati ujutro 27.februara uočili su veliku formaciju pakistanskih borebnih aviona. Udarnu grupu činila su 24 aviona tipa F-16, JF-17 i "miraž 3". Dežurnim lovačkim avionima naređeno je poletanje. Usledio je okršaj i prvi vazdušni rat posle 1971.
Kasnije se ispostavilo da su se Pakistanci odlučili da izvrše odmazdu po indijskim ciljevima na sličan način. U susret pakistanskim avionima poleteli su indijski Su-30MKI i miraž 2000H. Međutim sticajem okolnosti prvi koji su se susreli sa pakistanskim lovcima bili su indijski MiG-21-93 koji su bili modernizovani pre više od 25 godina. Indijske dvadesetjedinice bile su naoružane IC vođenim raketma R-73. Indijski pilot je prvi uočio pakistanski F-16 i kad je planirao da lanisra raketu R-73 pogodila ga je raketa AIM-120 lanisrana sa pakistanskog F-16. Ispostavilo se da su pakistanski piloti nišanili indijski Su -30 MKI, ali je raketa zapravo zakačila MiG -21. Pakistanci su se udaljili a pilot indijskog MiG-21 se padobarnom spustio na pakistansku teritoriju gde su ga dočekali lokalni meštani i isprebijali. Od linča su ga spasli pakistanski vojnici.
O ovom vazdušnom okršaju izvestio je čitav svet. Prikazana je olupina aviona za koju su Indijci tvrdili da je F-16, a Pakistanci indijski MiG-21. Usledile su montaže snimaka i fotošop slika pa se ovaj vazdušni incident u prvim satima posle vazdušnog dvoboja pretvorio u medijski rat.
Dodatnu konfuziju unelo je i obaranje indijskog helikoptera Mi-17 za koji se tvrdilo da su ga Pakistanci oborili. Detaljnom analizom ispostavilo se da je helikopter zapravo oborio indijski PVO sistem Spajder. Za ovo obaranje krivično je ogovoaralo nekoliko indijskih oficira, koji su se branili da je u pitanju bilo elektronsko ometanje ovog PVO sistema.
Dodatnu konfuziju u celu priču oko obaranja aviona uneli su i Pakistanci koji su tvrdili da je njihov lovac tipa JF-17 koji su razvijali zajednom sa Kinezima bio taj koji je oborio indijski MiG-21, a ne F-16. Indijci su kao kontrameru pokazali snimak ostataka rakete AIM-120 AMRAAM tvrdeći da ovaj tip aviona ne može da nosi američke rakete. Nastao je opšti haos i na društveni mrežama gde se razbuktao medijski rat o tome koji je avion zapravo oboren, kojim tipom rakete i koliko je uopšte pakistanskih aviona učestvovalo. Razne slike su još više podgrejavale sukob.
Dilema je rešena par dana kasnije kada je Pakistan u znak dobre volje i simirivanja tenzija između dve zemlje predao indijskog pilota...
Ovaj vazdušni sukob ubrzo je postao predmet analize jer su se sukobila dva moderna vazduhoplovstva. Obe strane lanisrale su na protivničke avione rakete vazduh- vazduh van vizuelnog dometa. Međutim sve to ubrzo je palo u senku jer potpuni primat je dobio medijski rat u kome je imperativ postalo dati što bolju dezinformaciju. Od ovog sukoba prošlo je dve godine, a on i dalje budi razne kontroverze.
Kurir.rs/A. Mlakar
NE PROPUSTITE
