URSULA FON DER LAJEN: Moramo da prekinemo zavisnost od prljave ruske nafte i fosilnih goriva! Nanosimo štetu Putinu

Na Bledskom strateškom forumu fokus je na neizvesnosti zbog posledica rata u Ukrajini

"Ako želimo da sačuvamo fundamentalne principe kao što su pravo na samoopredeljenje i teritorijalni integritet, onda (ruski predsednik Vladimir) Putin ne sme da pobedi. Ukrajina mora da pobedi u ovom ratu", rekla je Ursula fon der Lajen na 17. Bledskom strateškom forumu.

Predsednica Evropske komisije je u uvodnom govoru rekla da je forum postao „neophodan sastanak međunarodne zajednice“. Crvena nit BSF-a „hoće li vladavina moći zameniti moć pravila?“ identifikovan kao ključno pitanje našeg vremena. "Odgovor zavisi samo od jedne linije. Sve zavisi od moći demokratije", naglasila je ona.

To je samo jedan od razloga zašto EU podržava Ukrajinu u ratu sa Rusijom. „Ako želimo da očuvamo fundamentalne principe kao što su pravo na samoopredeljenje i teritorijalni integritet, onda (ruski predsednik Vladimir) Putin ne sme da pobedi. Ukrajina mora da pobedi u ovom ratu“, rekla je ona, dodajući da je EU stoga „započela ekonomsku mašinu“ i uveo „najgore sankcije“ koje nanose „ekstremnu štetu“ Putinu, što je „i sam priznao“.

„Mi ćemo podržavati Ukrajinu dokle god bude potrebno. Ovo radimo za Ukrajinu. Radimo to da zaštitimo naše evropske vrednosti. Radimo to da pokažemo Rusiji i svetu da kršenje međunarodno prihvaćenih pravila šteti onima koji ih krše. rekla je.

Predsednik Evropske komisije je naglasio da ovi napori moraju biti praćeni i strateškim razmatranjima. Navela je tri ključne tačke.

"Ako želimo da zaštitimo međunarodna pravila o vladavini prava, moramo da neutrališemo mogućnost da nas Rusija ucenjuje. Moramo podržati demokratije koje su najizloženije stranom uticaju - uključujući i zemlje Zapadnog Balkana. Moramo gledati mnogo šire. i koriste ekonomsku moć za širenje međunarodnog poretka.“ navela ih je.

Prvi je da se onemogući mogućnost ucene Rusije.

„Moramo da okončamo našu zavisnost od prljave ruske nafte i fosilnih goriva“, rekla je ona i dodala da je EU na dobrom putu u pogledu energetske diversifikacije. "Resursi gasa iz drugih zemalja su od početka godine povećani za 31 milijardu kubnih metara", navela je ona i dodala da i zbog toga članice EU ove zime moraju da uštede 15 odsto energije.

Obnovljivi izvori energije će biti ključni u budućnosti. "Svaki kilovat-sat iz vetra, sunca, biomase, hidroenergije, biotermalne energije znači da smo manje zavisni od ruskih izvora energije. Današnja cena energije vetra i sunca je mnogo niža od cene energije iz fosilnih izvora", rekla je ona. konstatujući napore RePover EU inicijative i dodala da ona uskoro putuje u Dansku, gde će razgovarati o novom velikom vetroparku u Severnom moru.

Svaki kilovat sat od vetra, sunca, biomase, hidroenergije, biotermalne energije znači da smo manje zavisni od ruskih izvora energije. Danas je cena energije vetra i sunca mnogo niža od cene energije iz fosilnih izvora.

Osim energije, fon der Lajen je takođe pomenuo zelenu i digitalnu tranziciju, koja će uveliko povećati potrebu za sirovinama kao što su litijum za baterije i silicijum za elektronske čipove. Ona je naglasila da deset od 30 ključnih sirovina dolazi iz Kine. „Moramo da izbegnemo da se vratimo u zavisnost koju imamo sa fosilnim govorom“, rekla je fon der Lajen i najavila da će uskoro otputovati u Kanadu. „Gradimo jaka partnerstva za budućnost“, najavila je ona.

Gledajući u budućnost, Fon der Lajen je još jednom naglasila da EU mora da vodi računa o partnerima kao što je Ukrajina. „Nova Ukrajina će imati jake institucije, biće digitalnija, biće zelenija, ekonomija će biti otpornija“, rekla je ona, najavljujući konferenciju G7 u Berlinu u oktobru, na kojoj će se razgovarati o budućnosti Ukrajine.

Na kraju je dodala da za Ukrajinu važi isto što i za zemlje Zapadnog Balkana, za koje je dobila dug aplauz. "Naši prijatelji su takođe deo evropske porodice. Dunav, Jadran, Balkanske planine, sve nas to povezuje. To nisu granice, privrede su takođe snažno povezane posle vekova trgovine i putovanja", nastavila je ona i dodala da je pristupni proces sa Severnom Makedonijom počeo i Albanija veliki korak.

Predsednik Evropske komisije je potom govorio o ulozi EU u svetu. Najavila je ulaganja od 300 milijardi evra kao deo inicijative Global Gatevai za transformaciju infrastrukture za „održivi uticaj na lokalne zajednice“. Ona je napomenula da mnoge zemlje pišu o transparentnosti i ignorišu ekološke standarde. Sećanja je da su desetine zemalja na ivici bankrota zbog dugova prema Kini. Za Rusiju je rekla da „ne želi prijatelje, već vazale“.

„Takva partnerstva ne donose napredak. Postoji bolji način. Naš zadatak je da ideju boljeg puta prenesemo u svet. Reč je o budućnosti sveta zasnovanoj na pravilima. To je odgovornost našeg vremena. Volela bih da EU stane iza svojih reči“, zaključila je ona.

Kurir.rs/RTV Slo