Tri minuta pre ponoći 14. septembra 2018. godine, mobilni telefon Andreja Averjanova počeo je da zvoni. Iako je bilo kasno, general-major Averjanov, zapovednik GRU-ove jedinice za tajne operacije 29155, još uvek je bio u svojoj kancelariji u sedištu ruske vojne obaveštajne službe u Moskvi.
Istog dana, sajtovi Belingket i Insajder, objavili su istragu o prikrivenim identitetima "Ruslana Boširova" i "Aleksandra Petrova", dvojice tajnih agenata GRU-a koji su bili umešani u trovanje novičokom Sergeja i Julije Skripalj u Salsburiju u Engleskoj.
Istraga je razotkrila aktivnosti GRU-a. Gotovo čitavu deceniju ova agencija snabdevala je svoje špijune uzastopno numerisanim pasošima, omogućivši tako istraživačkim novinarima, koji su do podataka o tome došli na ruskom crnom tržištu, da otkriju druge agente jednostavnim praćenjem serija brojeva.
Nekoliko sati nakon objave Belngketa, Averjanov je primio nekoliko telefonskih poziva od svog šefa - direktora GRU-a Igora Kostjukova. Sam Averjanov kontaktirao je mnoge svoje podređene koji su koristili spomenute pasoše, uključujući dvojicu agenata umešanih u neuspeli puč u Crnoj Gori 2016. godine, navodi Belingket.
Ponoćni pozivatelj bio je šef GRU-ovog Odeljenja 5 - malo poznatog odeljenja koji je pod lažnim identitetom slao vojne špijune širom sveta. Dva zvaničnika GRU-a razgovarala su nešto duže od dva minuta.
Sledećeg dana žena sa dugačkim imenom koje zvuči latinoamerički kupila je kartu u jednom smeru od Napulja do Moskve. Otprilike deceniju ova osoba je putovala svetom kao pripadnica visokog društva i kreatorka nakita rođena u Peruu.
Kasnije iste večeri sletela je u Moskvu i nije poznato da je od tada napustila Rusiju. Putovala je sa pasošem koji se samo u jednoj brojki razlikovao od pasoša kojim je šef GRU-a stigao u Veliku Britaniju samo šest meseci ranije.
Ko je Marija Adela Kuhfelt Rivera?
Ime u pasošu bilo je Marija Adela Kuhfelt Rivera. Prema pisanju Belingketa, u pitanju je tajni agent GRU-a za koju su njeni prijatelji iz NATO-ovih kancelarija u Napulju godinama verovali da je uspešna dizajnerka nakita sa živopisnim nasleđem i haotičnim ličnim životom.
Dana 8. avgusta 2005. godine, kancelarija za opštu upravu okruga Independencija u Limi u Peruu primila je zahtev za upis nove peruanske državljanke u nacionalnu bazu podataka građana. Izjavila je da se zove Marija Adela Kuhfelt Rivera, a njeni advokati su pokazali list iz matične knjige rođenih u primorskom gradu Kalao.
Prema pismu iz kancelarije za opštu upravu, službenik koji je vodio slučaj stavio je zahtev na čekanje i zatražio dodatne dokaze. Potom su njeni advokati predali dodatni dokument: potvrdu o krštenju iz župe u Kalau.
Službenik u Limi i dalje nije bio uveren i obratio se za proveru župniku u biskupiji Hrista Spasitelja, Hoseu Enrikeu Hereri Kuirogi. Na nesreću po Mariju Adelu, sveštenik nije čak morao da proveri crkvene zapise kako bi prijavio da je dokument lažan. Bio je osnivač i inauguracijski sveštenik u ovoj crkvi koja je osnovana 1987, devet godina nakon navodnog krštenja Marije Adele.
Iako je odobrenje peruanskog državljanstva Marije Adele propalo, njeni nadređeni iz GRU-a, verovatno nesvesni da će peruanska vlada objaviti ceo slučaj, odlučili su da nastave da koriste ovaj "identitet"svoje špijunke.
Prvi ruski pasoš
Marija Adela dobila je svoj prvi ruski pasoš 2006. godine, koristeći potpuno isto ime i datum rođenja. Prema identitetu koji je za nju kreiran, radila je na Moskovskom državnom univerzitetu i živela je na jednoj moskovskoj adresi. Ljudi koji tamo sada žive rekli su Belingketu da nikada nisu čuli za nju.
Ruski pasoš izdat Mariji Adeli pripadao je seriji koju je GRU izdao za najmanje šest drugih špijuna, uključujući oficira optuženog za trovanje bugarskog proizvođača oružja Emiliana Gebreva i još jednog, umešanog u trovanje Sergeja Skripalja.
Na osnovu serije brojeva pasoša i poznatog datuma izdavanja ostalih pasoša, može se proceniti da je Maria Adela dobila svoje ruske isprave u novembru ili decembru 2006. godine - neposredno pre nego što će peruansko Ministarstvo pravosuđa javno srušiti njen identitet, doduše na malo posećenoj veb stranici.
Na osnovu intervjua sa četiri osobe sa kojima se Marija Adela sprijateljila u narednoj deceniji, ona je navodno bila dete ljubavi oca Nemca i majke Peruanke, a rođena je u Peruu.
Njena samohrana majka putovala je sa malom Marijom Adelom u Sovjetski Savez 1980. godine kako bi prisustvovala Olimpijskim igrama u Moskvi. Međutim, majka je dobila poruku da se hitno vrati kući, pa je ostavila malu Mariju Adelu na brigu sovjetskoj porodici s kojom se bila sprijateljila.
Majka se nikada nije vratila, a Maria Adela je odrasla u Rusiji. Imala je teško detinjstvo, bila je čak i zlostavljana. To je bio razlog zbog kojeg nije želela da živi u Rusiji niti da se uda za Rusa, nego je želela da se skrasi u zapadnoj Evropi. Na društvenim mrežama mnoštvo je fotografija koje je prikazuju na Malti i u Rimu u razdoblju između 2009. i 2011. godine.
Italija
Marsel D'Argi Smit, bivša urednica britanskog izdanja časopisa Kosmopoliten postala je bliska prijateljica s Marijom Adelom koju je upoznala na piću na Malti u leto 2010.
Marija Adela je živela na Malti sa svojim tadašnjim dečkom, ali u jednom trenutku preselila se u Ostiju blizu Rima, kako bi pohađala kurseve gemologije.
Pasoš sa kojim je tada putovala izdat je u avgustu 2011. i imao je broj 643258050 - samo nekoliko brojeva "udaljen" od pasoša Sergeja Fedotova, jednog od viših oficira GRU-ove jedinice za tajne operacije 29155.
Marija Adela se u julu 2012. godine udala za čoveka koga je prijateljima predstavljala kao Italijana. Zapravo, uz italijanski pasoš, njen suprug je imao ekvadorsko i rusko državljanstvo i rođen je u Moskvi od majke Ruskinje i oca Ekvadorca.
Otkriveni podaci, mahom sa suprugovih profila na društvenim mrežama, pokazuju da je u aprilu 2012. godine, neposredno pre njihovog venčanja, dobio ruski pasoš od ambasade Rusije u Ekvadoru. Nakon što je brak registrovan u Rimu, Adelin suprug otputovao je u Moskvu gde je u septembru 2012. dobio ruski poreski broj.
Godinu dana kasnije ponovno je otputovao u Moskvu, ovaj put bez Marije Adele. Preminuo je u Moskvi 13. jula 2013. u dobi od 30 godina, a u umrlici je kao uzrok smrti navedeno "dvostruka upala pluća i sistemski lupus". Marija Adela nije bila u Rusiji u vreme smrti svog supruga, a u Moskvu je stigla tek mesec dana kasnije.
Firma
Njegov blizak prijatelj, koji je pristao da razgovara sa novinarima ruskog Insajdera pod uslovom da ostane anoniman zbog brige za svoju bezbednost, bio je iznenađen kada je saznao da se oženio. Naime, o tome nije rekao ništa svojim prijateljima, pa je pretpostavio da je možda pristao na brak iz interesa kako bi nekome pomogao da dobije evropski pasoš.
Nakon udaje, početkom 2013. godine Marija Adela registrovala je svoju firmu u Italiji - Serein SRL, koja se bavila proizvodnjom i trgovinom nakita i luksuznim predmetima. Kako se vidi iz boravišne dozvole koju je izdala napuljska policija, najkasnije u oktobru 2015. preselila se u elegantnu četvrt Posilipo s pogledom na Napuljski zaliv.
U Napulju je karijera Marije Adele kao ruske špijunke doživela vrhunac. U sledeće tri godine postala je poznata na lokalnoj društvenoj sceni. Otvorila je butik sa nakitom i luksuznim predmetima, kasnije ga pretvorila u trendi klub, a na kraju je postala sekretar dobrotvorne organizacije u kojoj su učestvovali i pripadnici NATO-ovog komandnog centra u Napulju.
U butiku se prodavao brendirani nakit iz linije Serein za koji je tvrdila da ga je sama dizajnirala. Zapravo, čini se da je bila reč o jeftinom nakitu kupljenom od kineskih internet veleprodavaca.
Humkanitarka
Međutim, društveni doseg Marije Adele nije bio ograničen samo na napuljsku publiku. U nekom trenutku 2015. godine postala je sekretar i jedna od najaktivnijih članica lokalne dobrotvorne organizacije Lions Club Napoli Monte Nuovo.
Ovo nije bio samo obični ogranak Lajons kluba, organizacije koja posluje širom sveta i bavi se dobrotvornim i humanitarnim radom u lokalnim zajednicama. Ovaj ogranak osnovao je zvaničnik NATO-a sa sedištem u Napulju.
Prema oficiru nemačkog Bundesvera Torstenu, koji je 2015. bio blagajnik ovog ogranka, članstvo kluba je oslabilo prethodnih godina i izvršni direktor najvećeg Lajons kluba u u Napulju preporučio je Mariju Adelu zbog njenih međunarodnih veza.
Seća se da je Maria Adela bila vrlo aktivna u pokušajima oživljavanja aktivnosti kluba, posećivala je sva događanja, a u jednom trenutku 2018. godine, kad se članstvo osipalo i ponovno se pojavila mogućnost zatvaranja kluba, čak se dobrovoljno javila da će svima platiti članarinu.
Često je komunicirala s osobljem NATO-a i sprijateljila se s brojnim oficirima. Jedan zaposleni u NATO-u priznao je kratku ljubavnu vezu s Marijom Adelom. Ali nisu sve veze koje je uspostavila bile romantične prirode.
Uvukla se među visoke članove NATO-a
Jedna od osoba za koju se smatralo da je prijateljica s Marijom Adelom bila je pukovnica Šelia Brajant, tadašnja glavna inspektorka američkih pomorskih snaga u Evropi i Africi.
Brajant je napustila Napulj u maju 2018. i potom se kandidovala za Kongres kao demokratska kandidatkinja. Kaže da je životnu priču Marije Adele smatrala zbunjujućom i neuverljivom ("Zašto bi iko napustio svoje dete u Sovjetskom Savezu?"), a njen stalni izvor prihoda teško objašnjivim ("Otvorila je butik i često menjala stanove u bogatim delovima grada bez verodostojnih izvora prihoda").
Brajant kaže da su ona i njen suprug pokušali da pomognu Mariji Adeli da prebrodi ono što se činilo kao emocionalni problemi s muškarcima. Ovu su percepciju isticali i Smit i još jedan poznanik Marije Adele. Brajant kaže da s Marijom Adelom nisu razgovarali o politici i da je ona sama imala ograničen pristup poverljivim vojnim informacijama.
Prema njenom sećanju, Marija Adela je komunicirala ne samo s američkim, već i s belgijskim, italijanskim i nemačkim osobljem i oficirima NATO-a.
Iako je Marija Adela zasigurno imala lični pristup mnogim oficirima NATO-a i američke mornarice u Napulju, nije jasno je li ikada imala fizički pristup NATO-ovoj bazi.
Na osnovu raznih digitalnih tragova i sećanja poznanika, utvrđeno je da je prisustvovala mnogim događajima koje su organizovali NATO ili američka vojska, uključujući godišnje balove NATO-a, razne večere za prikupljanje sredstava i godišnje balove američkih marinaca.
Sećanja Smitove i objave na društvenim mrežama pokazuju da je Maria Adela od 2013. redovno putovala u Bahrein, pod izgovorom da prisustvuje godišnjem sajmu luksuzne robe i nakita - Jewellery Arabia.
Nakon putovanja 2013. Maria Adela poslala je mejl Smitovoj.
- U Bahreinu je sve prošlo dobro, osim što nismo ništa prodali. Ali sajam je bio odličan, volim tu zemlju i ljude koje sam upoznala. Nakon što sam se vratila, morala sam da odletim za Moskvu jer se moja majka nije osećala dobro. Ostala sam tamo nedelju dana i onda sam se vratila u Italiju. Sada radim na katalogu i usavršavanju nakita. Oko Božića moram ponovno da odem u Moskvu jer moja majka još nije dobro, napisala je.
U decembru 2014. na Fejsbuku njene firme objavljena je fotografija na kojoj se vidi kako poklanja Serein manžetne tadašnjem premijeru Bahreina, princu Kalifi bin Salmanu Al Kalifi.
Istražitelji nisu mogli da utvrde kretanje i komunikacijske mreže Marije Adele unutar Bahreina, ali možda je važno naglasiti da je u toj zemlji logistička baza američke mornarice. U bazi se nalazi više od 7000 američkih oficira i vojnika.
Bahrein nije bio jedina destinacija izvan Napulja u koju je Marija Adela navodno putovala iz poslovnih razloga. Osim putovanja na izložbe nakita ili luksuzne robe u Švajcarsku i Nemačku, posetila je navodno i Tajland.
Let u Moskvu
Fiktivna Marija Adela poslednji put je odletela u Moskvu 2018. godine. Ovom prilikom je, međutim, putovala s novim, trećim ruskim pasošem.
Kao i prethodna dva, ovaj je imao isti broj iz serija koje je dodelio GRU.
Njen inače aktivan društveni život je nestao, a niko od poznanika s kojima su novinari razgovarali ne seća se da ga je obavestila o svojim planovima da zauvek napusti Italiju, kao ni o razlozima takve odluke. Jedina uspomena iz njenog ranije života, koju je donela kući sa sobom, bila je mačka. Marija Adela imala je crnu mačku Luizu, koju su dve njene poznanice opisale kao jedinu stabilnu stvar u njenom životu.
Međutim, dva meseca nakon odlaska, objavila je još jednu zagonetnu objavu na svom Fejsbuk profilu, aludirajući da je bolovala od raka. Piše o tome kako joj kosa ponovno raste nakon hemioterapije.
Zapravo, u trenutku kada je fiktivna osoba koju su njeni šokirani i zabrinuti prijatelji poznavali kao Mariju Adelu napisala ovu poruku, stvarna žena - službenica GRU-a po imenu Olga - provodila je vreme za volanom svog najnovijeg Audija i nadzirala useljenje u potpuno novi, luksuzni stan u otmenoj moskovskoj četvrti.
Nešto više od tri godine nakon nestanka iz Napulja, 4. decembra 2021. godine, Marija Adela poslala je još jednu zagonetnu poruku Marsel Smit: "Najdraža Marsel! Puno je stvari koje ne mogu (i nikada neću moći) objasniti! Ali nedostaješ mi mnogo..."
Povezanost Marije Adele sa GRU-om
Belingket i njegovi partneri utvrdili su očiglednu povezanost Marije Adele s GRU-om krajem 2021, na osnovu nekoliko pokazatelja koji su njen identitet i ponašanje činili kompatibilnim sa delovanjem ruske vojne obaveštajne službe. Prvo, osoba s takvim imenom i datumom rođenja nije postojala ni u jednoj ruskoj bazi podataka - uključujući službenu bazu podataka pasoša - ali njeno ime se pojavilo među podacima o pasošima i adresama iz 2007. godine, u kojima su prethodno pronađeni drugi oficiri GRU-a pod prikrivenim identitetom.
Njen lažni identitet bio je identitet osobe mešovitog porekla rođene u Južnoj Americi - što je bio omiljeni paravan ruske protivobaveštajne službe (SVR) i agenata GRU-a, kao što je nedavno dokazano hvatanjem i deportacijom oficira GRU-a koji je godinama živeo u SAD-u i Irskoj kao Brazilac nemačkog porekla.
Međutim, bilo je teško otkriti bilo kakav trag njenog pravog identiteta. Nije bilo fotografija ove osobe na ruskim društvenim mrežama. Ruski telefonski brojevi koji su bili navedeni kao kontakti za njen lažni identitet bili su registrovani na anonimne osobe. Bio je to još jedan pokazatelj njene povezanosti s tajnom službom, jer svi brojevi u Rusiji moraju biti registrovani na ime stvarne osobe.
Pretraga lica u ogromnoj ruskoj bazi podataka o pasošima nije dovela do uverljivih podudaranja, međutim, detaljna analiza jednog od približno sličnih lica na kraju je rezultirala identifikacijom stvarne osobe koja stoji iza Marije Adele.
Upoređivanje dve fotografije Marije Adele iz različitih godina sa starom fotografijom iz pasoša 40-godišnje ruske državljanke po imenu Olga Kolobova u Majkrosoftovom alatu Azur dala je rezultate.
Zaista, nevizualna kompatibilnost između dve osobe ubrzo je postala neverovatno intrigantna. Prvo, Olga Kolobova nije imala nikakav digitalni trag u Moskvi pre 2018. Niti jedna registracija adrese, saobraćajni prekršaj ili registracija telefonskog broja nisu otkriveni ni u jednoj od desetina moskovskih baza podataka.
Međutim, ta je osoba imala vrlo aktivno digitalno prisutvo od novembra 2018, otprilike u vreme kada se Maria Adela vratila u Moskvu.
Olga Kolobova
Koristeći stare baze podataka iz gradova izvan Moskve, Belingket je konačno uspeo da otkrije Olginu prethodnu digitalnu prisutnost u Rusiji do 2005, kada je u dobi od 23 godine registrovala firmu za trgovinu alkoholom u regiji Krasnodar u Rusiji.
Prateći njenu tadašnju prijavu adrese, uspeli su da uđu u trag i njenom ocu. Otkrili se da je do odlaska u penziju 2007. bio načelnik Vojnog fakulteta na Uralskom univerzitetu u Jekaterinburgu.
Još intrigantnije je da se na veb stranici njegove ustanove može pronaći kako je kao pukovnik ruskih oružanih snaga primio brojna odlikovanja i medalje "za svoje služenje domovini u inostranstvu, uključujući Angolu, Irak i Siriju".
Na osnovu saznanja iz prethodnih istraga da se špijuni GRU-a često regrutuju među decom visokih vojnih oficira, to je dodatno osnažilo mogućnost da su Marija Adela i Olga bile ista osoba.
Ovu hipotezu je takođe pojačala činjenica da je Olga Kolobova postala vlasnica dva stana u Moskvi u razdobljima kada je Marija Adela bila u Rusiji. U isto vreme, podaci o dostavi hranepokazali su da je Olga tokom radnog vremena naručivala hranu na adresu na kojoj se nalazi ruski penzioni fond.
Pod pretpostavkom da radi kao službenica u penzionom zavodu, poreklo značajnih sredstava za sticanje ovih stanova vrednih više od milijun evra pokazalo se vrlo nejasnim.
Vođen svim ovim tragovima, Belingket je od uzbunjivača, koji ima pristup ruskoj bazi podataka o vozačkim dozvolama, uspeo da dobije svežu fotografiju Olge Kolobove. Fotografija, za koju se čini da je iz 2021, pružila je uverljivu vezu između lica Marije Adele i Olge Kolobove.
Međutim, softver za prepoznavanje lica nije dovoljan da uverljivo dokaže kako se radi o istoj osobi. Novinari su zatim potražili Olgin telefonski broj na Vatsapu i pronašli čvrst dokaz da su Olga i Marija Adela zaista ista osoba.
Sliku koju je Marija Adela koristila za svoj Fejsbuk profil takođe je koristila Olga kao svoju profilnu sliku na VatsApu.
Marija Adela takođe je objavila istu sliku na svojoj Instagram stranici. Za dodatnu potvrdu, novinari su odlučili da pribave zapise telefonskih metapodataka za broj Olge Kolobove.
Decenija službe
Na Dan branioca domovine u Rusiji, 23. februara 2022, koji se masovno obeležava među vojnicima, Olga je nazvala broj koji je bio poznat Belingketovom istraživačkom timu. Bio je to broj istog zapovednika iz Odeljenja 5 GRU-a koji je uputio ponoćni poziv generalu Averjanovu četiri godine ranije.
Gotovo decenija službe Olge Kolobove kao agenta neobično je u poređenju s drugim poznatim slučajevima ruskih tajnih špijuna iz nekoliko razloga.
Jedan od njih je naprasni prekid njene aktivnosti, a da je pritom nije uhvatila strana protivobaveštajna služba. To ostavlja otvorenim pitanje je li GRU njen boravak u Evropi doživeo kao uspeh ili neuspeh.
U poređenju s drugim poznatim ruskim ilegalcima koji su decenijama živeli na Zapadu i uspeli da uspostave samo rubno zanimljive mreže kontakata, mreža poznanstava Marije Adele među oficirima NATO-a i američke mornarice izgleda impresivno. Tokom svog angažmana, Kolobova je zasta putovala pod maskom poseta izložbama i prijateljima širom Evrope, Bahreina, a možda i Tajlanda. Ova sposobnost je sama po sebi mogla biti korisna GRU-u.
Nema dokaza da su zapadne protivobaveštajne službe ili unutrašnja sigurnosna služba NATO-a bile svesne prisutnosti ruske špijunke strateški blizu NATO-ovog komandnog centra u Evropi. Nijednom od poznanika Marije Adele ni NATO niti policija nisu prišli kako bi razgovarali o njihovoj interakciji s ruskom agenticom.
Kurir.rs/Belingket
NE PROPUSTITE
