OTKRIVAMO: Da li su Ukrajinci zaista uspeli da integrišu protivradarsku raketu HARM na lovac MiG-29! Šta krije objavljeni snimak!

Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo u svom izveštaju saopštilo je da su njeni borbeni avioni MiG-29 2. i 3. septembra ove godine dejstovvali sa protivradarskim raketama tipa HARM po ruskim ciljevima u Dnjepropetrovskoj i Hersonskoj oblasti.

Dejstovovanje ukrajinskih migova 29 sa američkim protivradarskim raketama AGM-88 Har i dalje pokreće veliko intersovanje u vezi toka koliko su Ukrajinci uspeli da integrišu američke rakete i sovjetske borbene avione u ovo slučaju MiG-29.

Za dublju analizu koliko je to moguće obratili smo se autoru knjige "MiG-29 Naša priča" koja je jedini na srpskom jeziku detaljno opisao ovaj borbeni avion, kome ratna sreća i nije bila baš naklonjena.

Koliko su zaista Ukrajinci zajedno sa Amerikancima uspeli da integrišu raketu AGM-88 HARM sa lovcem MiG-29?

"Počećemo od priče Mig -29 Snajper, modernizacije rumunskih MiG-29. U pitanju su bili i stari poljski borbeni avioni MiG-29. Inače izraelci su radili modernizaciju rumunskih verzija MiG-21 na standard lanser. Verzija Lanser 3 imala je izraelski radar i elektorniku. Međutim, to što su pokušali da urade sa rumunskim MiG-29 nije uspelo. Računar koji podržava sistem naoružanja, nije jedonstavno dozvolio integraciju zapadnog naporužanja u MiG 29. Zbog toga su Izraelci odustali, jer radar i upravljačka grupa nisu dozvoli integraciju, a falile su i šifre. Kod nas, daću primer pre početka rata mi smo, a imamo i danas višak lansera UB -55 za nevođene rakete S-3 kalibra 57 mm. To stanrdardni Mig- 29 nema u svom naoružanju, ali ima S-8. Mi to nismo mogli da integrišemo jer računar to nije prepoznavao. Mogli smo da postavimo nominalno lanser na avion, ali računar to ne prepoznaje. Onda su Rusi poslali svog tehničara, koji je došao sa šifrom napisanom na papiriću, ušao u kopkit aviona i otkucao šifru, i onda je računar prepoznao lanser za rakete S-5. Zašto sam ovo ispričao, sa ovako dužim uvodom, jer je kod Ukrajinaca ista priča.

I u ovom slučaju računar MiG-29 ne prepoznaje protivradarsku raketu AGM-88 HARM, ma koliko god je ukrajinska vazduhoplovna industrija bil sovjetska. Integraciju i intervenciju u računaru može samo da izvede proizvođač u ovom slučaju to je Rusija. Jednostavno oni mogu na MiG-29 da nakače šta hoće, postoji mogućnost da se HARM lansira, pa i ostale rakete, šta hoćeš, ali efekat dejstva nećeš moći da vidiš. To je domet 2-2,5 kilometara, a maksimalni domet HARM rakete je 25 km. To znači da Ukrajinci kada lansiraju raketu HARM imaju samo 10 posto dometa HARM-a da se lansira sa pravog lasnera. Radar i računar MiG-29 ne podržavaju i ne prepoznaju zapadno naoružanje bez otkucavanje šifre. To je ista priča, onaj što ne zna ništa o računara, ubaci komponente u račanar grafička, memorija, napajanje sve što ide i uključi i misli da radi, a u stvari ne radi. Sistem ne preoznaje. Ako Izraelci nisu uspeli neće ni Amerikanci. Amerikanci su imali MiG-29 ali nisu niša na njima budžili. Odavno bi to uradaili da su mogli. Postoji sistem zaštite. Tako su Rusi prodali S-400 Turcima, ali osiromašen, izvoznu varijantu da mogu da ga isključe ako padne stani, pani kao što rade sa ukrajinskim S-300. Mig 29 u verzijama 9.12 i 9.13 A i B prve verzije to treba da se zaboravi, kaže na kraju razgovora Borojević i dodaje još:

"U Ukrajini je posle raspada SSSR-a ostalo nekoliko hiljada borbenih aviona od MiG-21, 23,29, Su 24, 25, 27...Poznato je da su od početka 1990-tih to Ukrajinci sve prodavali. Oni su OEBS-u prijavili da imaju 200 operativnih borbenih aviona, ali oni su u ovom ratu uništeni. Ostaje pitanje pa šta je sa onih hiljadu-dve aviona koji su napušteni. Sad ih Ukrajinci vraćaju u operativnu funkciju i sad se neki pitaju kako ih nisu mogli da unište? Evo Ukrajinci ih vraćaju uoperativnu funkciju", dodaje on.

AGM-88 HARM

AGM-88 HARM je protivradarska raketa srednjeg dometa. HARM je skraćenica od High speed Anti Radar Missile, odnosno protivradarskoj raketi. Njen razvoj započeo je 1974. Raketa može da dejstvuje po radarima koji rade u režimima kontinuiranog ili impulsnog zračenja, koai i po onima koji menjaju frekvenciju u toku rada. Glava za samonavođenje rakete sposobna je da reaguje na na radarsko zračenje u talasnom opsegu 3,5,10 i 25 cm. U moemoriji računara se čuvaju se etaloni radarskih stanica protivnika. Primljeni signal se upoređuje sa etalonskim radom radi brze identifikacije. Za akriviranje bojeve glave se koristi laserski upaljač.

Krajem 1980 tih razvijena je nova varijanta nosila je oznaku AGM-88B koja je i ispiručena Ukrajini iz skladišta armije SAD. Bojeva glava ove rakete ima dvostruko veći radijus u poređenju sa verzijom AGM-88A. To je ostvareno novom konstrukcijom bojeve glave koja se izrađuje od legure volfarma.

Ubrzo je razvijena je i verzija AGM-88C, koja je izvršena modernizacija glave za samonavođenje rakete koja uključuje dvostruko povećanje radne frekvencije i računare sa povećanom brzinom rada.

Kako HARM napada radarsku stanicu?

Postoje tri načina, PRVI kada je odranije poznat tip radara i rejon razmneštaja radarske i raketne jedinice, tada pilot pomoću stanice za radiotehničko izviđanje ili prijemnika radarskog zračenja otkriva objekat dejstva, a posle zahvata sa glavom sa samonavođenje lansira raketu. Drugin način dejstva primenjuje se kad se radarske stanice slučajno otkriju u toku borbenog leta aviona.

Treći način dejstva se primenjuje u onim objektima dejstva gde je otkirven radiotehnički senzor za izviđanje, a glava za samonavođenje nije ostvarila zahvat..

Za potrebe OS SAD i saveznika prizvedeno je više od 17.500 primeraka ovih raketa koje se nalaze i u naoružanju RV Velike Britanije, Nemačke, Španije, italije, Australije i sad Ukrajine.

Kurir.rs/A.Mlakar