Energetski rat Kremlja gura Evropu i Veliku ka ekonomskom krahu – i socijalizmu.
Ovako za britanski “Telegraf” piše novinar i autor Alister Hit, navodeći da je Ujedinjeno Kraljevstvo sada u velikoj opasnosti da upadne u zamku ruskog predsednika Vladimira Putina.
Putinov samoubilački ekonomski rat protiv Zapada na kraju će uništiti njegovu “odvratnu grupicu” ratnih zločinaca, ali u međuvremenu počinje da nanosi ogromnu, trajnu štetu zapadnom načinu života, na veliko oduševljenje moskovskih moćnika, navodi Hit u autorskom članku pod naslovom “Putin je izveo šokantnu pobedu koja bi mogla da uništi slobodni svet”.
Rizikujemo, nastavio je on, da do sledeće godine završimo u katastrofalnom siromaštvu, uz građansku neposlušnost i sa novim, socijalističkim vladama, raspadom Velike Britanije, nacionalizacijama, politikama cena i prihoda, kaznenim porezima na bogatstvo i na kraju potpunim ekonomskim i finansijskim slomom i finansijskom podrškom MMF-a. Situacija u Evropskoj uniji je, ako ništa drugo, gora, dodao je Hit.
On je ukazao da ovo “nije molba za pacifizam, već za ekonomsku kontraofanzivu, upućena Liz Tras, sledećoj premijerki, da se direktno uhvati u koštac sa Putinovim ekonomskim i energetskim ratom”.
Masovna, neposredna intervencija je neizbežna, ali ona mora da bude osmišljena tako da se izbegne ubrzavanje britanskog zaokreta ka demagogiji i socijalističkom centralnom planiranju, naveo je Hit i upozorio da bi “pogrešan odgovor samo unapredio Putinov glavni plan da osakati Zapad”.
Istakao je da je “jeftina i bogata energija neophodna za naša potrošačka društva” i da “ne možemo da gajimo iluzije u vezi razmera razvijajuće katastrofe”. Hit je ukazao na povećanje troškova života.
Energija po domaćinstvima i gorivo za vozila skočiće sa 4,5 odsto po domaćinstvu sa početka 2021. na 13,4% do sledećeg aprila što je znatno više od bilo kog vremena u proteklih pola veka uključujući ’70-te godine, prema “Karbon brifu”. Takođe, domaćinstva bi mogla da se se suoče sa povećanjem troškova energije od 167 milijardi funti, ili sedam odsto BDP-a, čime bi ukupni rashodi dostigli 231 milijardu funti što je više od državne potrošnje na zdravstvo i to pre nego što se uzme u obzir šteta za poslovanje, naveo je Hit i istakao da je “samo porast za potrošače veći od kombinovanih budžeta za odbranu i obrazovanje”.
Ovo je, kako je rekao, ekvivalentno šoku poput Velike depresije tridesetih godina. Hit je ukazao da država može da pozajmicama da ublaži udarac, smanjujući buduću potrošnju kako bi podržala sadašnji životni standard, ali da se “naše siromašenje ne može otkloniti magičnim putem”.
“Putin je pogodio u pravo vreme: zombifikovana zapadna ekonomija je bila u stagnaciji”, istakao je Hit, ukazujući na katastrofu koju je donela pandemija u povećanju dugova i inflaciji. Ali, kako je ocenio, “najlukaviji potez ruskog tiranina bio je da shvati koliko je naša energetska politika postala samoubilačka”.
Hit je zaključio da postoje četiri široke opcije za vanredne slučajeve.
Prva je ciljana pomoć – svako sa određeim primanjima dobija gotovinu od države, plaćenu pozajmicama. Druga je zamrzavanje cena energije za sve, pri čemu država subvencioniše nabavku gasa što, kako je ukazao “deluje ‘besplatno’ ali u stvari masovno povećava državni dug kao u Francuskoj”. Treća opcija su dramatični poreski rezovi – što je levica kako navodi uvek odbijala kao “regresivno”, a četvrta pomoć nekim ili svim firmama.
“Gde god je moguće Tras mora da smanji poreze i usmeri pomoć na porodice i kompanije kojima je potrebna”, naveo je on, dodajući da ona “mora da pokrene najveći, najhitniji energetski infrastrukturni program u istoriji suspendujući što je moguće više zelenih pravila”, naveo je Hit.
Ipak, pored dodatnog zaduživanja sve pomenute opcije povlače za sobom određene posledice.
“Sve četiri opcije levica počinje da koristi kao oružje da trajno pomeri politiku u svom pravcu. Za mnoge aktiviste, ovo je korisna kriza”, naveo je Hit dodajući da oni pozivaju na poreze na bogatstvo i dodatne na prihode i traže “socijalne tarife” gde bogati plaćaju ogromne doplate.
Hit je ukazao da u Francuskoj levica poziva na zabranu privatnih bazena, aviona i čak odvojenih kuća, da Nemci smanjuju troškove javnog prevoza navodno da uštede energiju ali u stvari da potkopaju privatne automobile, te da u Britaniji postoji velika podrška nacionalizacijama, iako one ne bi povećale snabdevanje energijom ili smanjile njenu cenu.
- Ograničenja cena, koja su postala mejnstrim zahvaljujući (bivšoj premijerki Britanije) Terezi Mej, sada su norma – sve više plata i cena određuju državni službenici. Da li će supermarket biti sledeći? - upitao je Hit.
On je takođe ukazao da je “jedan paradoks Putinovog neosovjetskog revanšizma to što jača poziciju Amerike kao lidera Zapada”.
- SAD su izašle bolje iz (pandemije) kovida. Njene kamatne stope su rasle brže, jačajući dolar. Njihov zdravstveni sistem nije pao kao NHS (britanski Nacionalni zdravstveni sistem). Ali njena energetska politika bila je pravi trijumf - istakao je Hit, navodeći da je Tajler Kouen, učenjak sa Univerziteta Džordž Mejson u članku za “Blumberg” ocenio da bi “2022. mogla da bude zapamćena kao godina kad se životni standard u SAD zaista odvojio od onog u Zapadnoj Evropi”.
- Zašto, o zašto su Britanija i Evropa dozvolile sebi da postanu Putinovi taoci? - zavapio je Hit.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
