Predviđeno je da će ruska ekonomija propasti nakon što su zapadne zemlje uvele neviđene sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini. Ali ove nedelje, ruski statistički biro Rosstat je saopštio da je bruto domaći proizvod (BDP) u prvih šest meseci ove godine pao za samo 0,4%.
Kapitalne investicije su porasle, rublja se oporavila i inflacija — koja je porasla kada je počeo rat — počela je da jenjava, prema zvaničnim podacima. Ove nedelje, visoki zvaničnik ruske vlade predvideo je da će BDP za celu godinu biti manji za samo 3 odsto, a ne za trećinu. Pa šta se dešava?
Kao što se očekivalo, prihodi od nafte i gasa, posebno iz Evropske unije, nastavljaju da podržavaju finansije zemlje, uprkos tome što Nemačka i Italija smanjuju oslanjanje na rusku energiju. Državni energetski gigant Gasprom upravo je objavio rekordnu dobit u prvom polugodištu od 2,5 biliona rubalja (41,36 milijardi dolara, 41,41 milijardu evra), što je izazvalo rast cene akcija za 30 odsto.
„Čak i ako ruska ekonomija ima lošije rezultate nego pre šest meseci, to nije dovoljno da spreči [ruskog predsednika Vladimira] Putina da finansira rat“, kaže za DV Maksim Mironov, profesor finansija na IE Business School u Madridu.
Nema sumnje da su sankcije Zapada počele da imaju efekta. Prošlog meseca, studija Univerziteta Jejl pokazala je da je uvoz u Rusiju pao i da se proizvođači bore da nabave komponente, uključujući poluprovodnike i druge delove visoke tehnologije.
Pozicija Rusije kao izvoznika robe je nepovratno narušena, navodi se u izveštaju, pošto je Moskva bila primorana da prodaje više svoje nafte i gasa Aziji uz velike popuste.
Jedan od koautora izveštaja, profesor menadžmenta Džefri Sonenfeld, nedavno je za britanski Tajms radio rekao da ruska ekonomija može samo „preživeti sa ogromnim teškoćama dve godine ili tako nešto“, sve dok Zapad ostane čvrst u sankcijama. Drugi trgovinski stručnjaci smatraju da će potpuni ekonomski kolaps potrajati mnogo duže.
„Dugoročno, Rusija neće biti ništa više od benzinske pumpe za Kinu...ali ja ne prihvatam ovaj argument da će ekonomija propasti za dve godine“, Rolf J. Langhammer, nemački stručnjak za trgovinu i bivši potpredsednik predsednik Kil instituta za svetsku ekonomiju (IfV-Kiel), rekao je za DV. On je rekao da je Rusija provela nekoliko godina u izgradnji svog ratnog sanduka i napomenuo kako međunarodni finansijski stručnjaci misle da je zemlja dobro pripremljena za bilo kakvo ekonomsko odvajanje od Zapada.
„Međunarodni monetarni fond (MMF) je prošle godine pisao da je Rusija gomilala gotovinu od sukoba u istočnoj Ukrajini 2014. i aneksije Krima i da je spremna za rat na iscrpljivanje.
Langhamer je primetio kako je Nemačka platila 20 milijardi evra (19,97 milijardi dolara) Rusiji za uvoz energenata u prvoj polovini 2022, što je porast od 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine. „Čak i ako obim padne, sa rastućim cenama i dalje ćemo im plaćati otprilike 3 milijarde evra svakog meseca, ili 15 milijardi evra svakih šest meseci.
Ali uprkos ekonomskoj slici boljoj nego što se očekivalo, Kremlj je prestao da objavljuje niz ekonomskih podataka ubrzo nakon što su ruski tenkovi ušli u Ukrajinu.
Istraživači sa Jejla su primetili kako je Rusija povlačila 600 milijardi dolara u deviznim rezervama koje su delovale kao jastuk za Putina u prvim mesecima rata. Rekli su da je već iskorišćeno 80 milijardi dolara, dok je Zapad zamrznuo drugu polovinu rezervi.
Aleksandar Mihailov, vanredni profesor ekonomije na britanskom Univerzitetu Reding, veruje da će Putinu nedostajati novca za rat tek kada Zapad bude mogao u potpunosti da smanji svoje oslanjanje na rusku energiju, za šta će, kako je rekao, verovatno trebati još 2-3 godine.
Ako Putinove opcije postanu ograničene, Rusija bi mogla da počne da štampa novac kako bi pokrila vrtoglave vojne troškove, što bi Mihailov rekao da bi bilo „ludilo“ jer bi „dovelo do ogromne depresijacije rublje, hiperinflacije i socijalnih nemira“.
Mironov je u međuvremenu za DV rekao da su Rusi imali velike teškoće u komunizmu i 1990-ih, nakon raspada Sovjetskog Saveza, i upozorio je da se ne precenjuje kada će javnost ustati protiv Putina.
„Na Zapadu imate inflaciju od 10 odsto i ljudi su zaista uplašeni i zahtevaju da političari nešto urade. Rusko društvo ne funkcioniše tako, pa Putin ima više prostora da životni standard padne za 20-30 odsto bez rizik od velikog otpora“.
Mnoge zemlje u Aziji, Latinskoj Americi i Africi nisu uvele sankcije Rusiji, a neke imaju koristi od povlačenja Zapada. Izveštaji ove nedelje sugerišu da Kina tiho prodaje svoj višak ruskog gasa nazad Evropi.
Sada se jača pritisak na Zapad da uvede takozvane sekundarne sankcije gde strani državljani mogu biti odsečeni od međunarodnog finansijskog sistema ako oni hej posluje sa Rusijom. Vašington je te mere iskoristio sa velikim efektom protiv trećih strana da izoluje iranski izvoz nafte i nuklearne ambicije.
„Kina je glavna zemlja koja ignoriše zapadne sankcije, zajedno sa Turskom i Indijom. Langhammer je rekao za DV. „Odustajanje Kine od podrške Putinu [kao rezultat sekundarnih sankcija] bio bi glavni vetar u leđa za efikasnost sankcija.
Vašington je ranije rekao da su sekundarne sankcije opcija, ali stručnjaci pozivaju na strpljenje jer bi, ako bi se sada uvele, mogle dodatno da povećaju potražnju za naftom i gasom, a cene bi još više porasle.
Kurir.rs/DW
