Nuklearna elektrana u Zaporožju i dalje je u svetskom fokusu kada je u pitanju rat u Ukrajini, najviše zbog međunarodnog prisustva, odnosno inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju UN (IAEA).
Bez obzira na njihovo prisustvo i na to što su im obe strane garantovale bezbednost, čini se da sukobi u blizini nuklearke ne prestaju, dok su stručnjaci zabrinuti zbog mogućih posledica koje bi mogle da budu izazavane oštećenjima na elektrani.
Da je situacija ozbiljna, pokazuje jučerašnji izveštaj IAEA u kojem agencija upozorava da postoji "hitna potreba za privremenim merama za sprečavanje nuklearne nesreće" u nuklearnoj elektrani, dodajući da je "ozbiljno zabrinuta" zbog situacije u postrojenju. U izveštaju stoji da je "situacija u Zaporožju bez presedana".
Direktor IAEA Rafael Grosi rekao je potom u intervjuu CNN da je situacija u Zaporožju "veoma zabrinjavajuća" i upozorio: "Igramo se sa vatrom!"
Kako borbe oko najveće evropske elektrane ne jenjavaju, a Ukrajina i Rusija se međusobno optužuju za granatiranje nuklearke, Evropa strahuje od eventualnih posledica velikog napada na elektranu, piše Juronjuz Srbija.
Eksplozija
Eksperti kažu da opasnost od eksplozije elektrane postoji ali naglašavaju da je teško tačno utvrditi kakve će posledice biti.
"Teško je reći da li će se to dogoditi i kakve bi bile eventualne posledice. Sve zavisi od same eksplozije", rekao je Al Džaziri Ros Pil, menadžer Centra za nauku i naučne studije Kings koledža u Londonu.
Strahuje se da bi granatiranja koja odjekuju preblizu elektrane mogla da oštete kritičnu infrastrukturu, uključujući reaktore.
Reaktori moraju stalno da se hlade vodom koja prolazi kroz njih, rekao je za Al Džaziru MV Ramana, profesor na Školi za javnu politiku i globalne poslove Univerziteta Britanske Kolumbije. "Ako se taj tok vode preseče na neki način, onda bi reaktor mogao da izgubi hlađenje, gorivo će početi da se topi. To će na neki način stvoriti visok pritisak i može doći do eksplozije", dodao je on.
Neposredno nakon eksplozije, stručnjaci kažu da bi verovatno došlo do široke evakuacije izazvane nevidljivim radioaktivnim oblakom. Međutim, upozoravaju oni, uticaj curenja radijacije će se verovatno osećati godinama.
"Verovatno ćete videti stotine hiljada ljudi koji pokušavaju da pobegnu iz tog područja“, rekao je Ramana. "Biće oblaka, ali nećete moći da ga vidite… U mogućnosti smo da pratimo oblak jer imamo osetljive instrumente koji mere nivoe radijacije“, dodao je on.
Neke od bolesti koje smo mogli da vidimo od eksplozije slične ovoj mogu biti akutno trovanje zračenjem ili kanceri koji bi se mogli videti kasnije.
"Tako, na primer, u Černobilju, ljudi koji su ulazili u reaktor da bi zapravo stali na vrh zgrade u plamenu i ugasili vatru bili su izloženi ogromnoj količini radijacije i pretrpeli su posledice toga u roku od nekoliko sati“, rekao je Ros. "Ljudi koji su izloženi ne baš velikim količinama mogu i dalje patiti od akutnog trovanja radijacijom i oporavljati se. Ovo se dešava danima do nedeljama, možda mesecima. Za ljude izložene nižim nivoima zračenja, može doći do većeg broja slučajeva raka koji će doći kasnije tokom narednih godina ili decenija“, dodao je on.
Simulacija
Stručnjaci su uglavnom saglasni sa ocenama da to ne bi baš bile katastrofe sa razmerama Černobilja, piše Juronjuz, a Ukrajinski hidrometeorološki centar napravio je detaljnu analizu, simulirajući katastrofu i predviđajući kuda bi zračenje sve moglo otići.
Prema istraživanju ovog centra, u slučaju velike nuklearne katastrofe, radijacija bi pre svega zahvatila jug Ukrajine (uključujući Krim), a zatim Tursku, Grčku, Bugarsku, Moldaviju i Rumuniju.
"Zaključci iz simulacije veštačke emisije zračenja koja bi trajala 15 sati pokazuju da bi se, kroz vazduh, radijacija iz NE Zaporožje prebacila prvo do Hersonske i Zaporoške oblasti, kao i iznad cele teoritorije trenutno okupiranog Krima. Nakon što pređe Crno more, vazdušna masa bi krenula na zapad, do teritorija Turske, Grčke, Bugarske, Moldavije i Rumunije", stoji u izveštaju.
Ova simulacija, naglašavaju istraživači, pravljena je na osnovu vremenske prognoze kakva je bila 4. septembra, a napravljeni su i slični modeli za katastrofe koje bi se mogle desiti u Južnoukrajinskoj nuklearnoj elektrani, NE Rivno, kao i u Hmeljničkoj nuklearnoj elektrani. Istraživači su, istovremeno, dodali i da je radijacija u NE Zaporožje izmerena od 4. avgusta do 5. septembra ostala "u stabilnoj zoni".
Curenje radijacije
Eksperti sa kojima je razgovarala Al Džazira navode da ih više od eksplozije brine šteta sistemima za hlađenje reaktora. Ako ti sistemi "odu", moglo bi da dođe do nekontrolisanog gomilanja vrečine, topljenja i požara koji bi proširio radijaciju.
"Uglavnom se plašimo oslobađanja radijacije, a ne nužno eksplozije“, rekla je Ameli Stocel, doktorant na Odseku za ratne studije na Kings koledžu u Londonu.
"Iako to izgleda zastrašujuće, oslobađanje radijacije bi u svakom slučaju bilo katastrofalno“, dodala je ona.
Nepredvidivo je, mi zapravo ne znamo gde bi pramen [koji sadrži radioaktivni materijal] otišao; zaista može ići bilo gde, u zavisnosti od vremenskih uslova, rekla je Stocel i dodala da bi zbog geografske lokacije elektrane, oslobađanje radijacije moglo da pogodi bilo koji deo evropskog kontinenta.
"Zaporožje je u sredini kontinenta. Dakle, bez obzira na to na koji način vetar duva, neko će se kontaminirati“, rekao je Ramana.
Sve u svemu, stručnjaci naglašavaju da je u ovoj fazi teško napraviti bilo kakvu vrstu predviđanja.
"Jedina sigurnost koju zaista imamo je da vojne aktivnosti oko nuklearne elektrane predstavljaju rizik za nju. A kako će se to tačno odigrati, veoma je teško predvideti“, rekao je Ros.
Ako dođe do curenja radijacije, šta onda?
Stručnjaci očekuju hitnu evakuaciju, ali i poteškoće u pristupu medicinskim ustanovama, jer će verovatno doći do porasta broja pacijenata.
"Kada je bilo incidenata radiacionih udesa, bilo je mnogo ljudi koji su se pojavili sa simptomima trovanja radijacijom, iako nisu bili izloženi, zbog straha i panike“, rekla je Stocel.
Stručnjaci su takođe rekli da će evakuacija u ratnoj zoni doći sa sopstvenim nizom komplikacija. "Mnogo ljudi je već napustilo to područje, ali je još mnogo ljudi ostalo iza“, rekla je ona. "Dakle, da, bilo bi mnogo ljudi koji bi žurili u bolnice i žurili da izađu iz tog područja, što bi bio problem... došlo bi do haosa. Sa ratom koji je u toku, evakuacija ljudi je izuzetno teška“, dodala je ona.
Prema mišljenju stručnjaka, za mnoge ljude strah od zračenja može biti opasniji od samog zračenja.
"Mogli smo da vidimo porast broja pacijenata zbog psiholoških simptoma koji su povezani sa saznanjem da je radijacija možda procurila iz nuklearne elektrane u blizini. Tako bi zapravo najproblematičnije pitanje za vladu bilo kako se nositi sa velikim brojem pacijenata“, dodala je Stocel.
U slučaju eksplozije ili požara, curenje radijacije može dovesti do "dugotrajne katastrofe“.
"To nije nešto u čemu će ljudi biti izloženi tome i odmah pasti i umreti… biće ogromnog, psihološkog danaka, povrh psihološkog danaka samog rata“, rekao je Ramana.
Nestranak struje opasniji od granatiranja reaktora
Vladimir Udovičić sa Instituta za fiziku u razgovoru za Juronjuz Srbija kaže da izveštaj IAEA prikazuje realnu situaciju na terenu, ali da ostaje pitanje koliko se on može sprovesti u praksi.
"U tom izveštaju je definisano nekih sedam tačaka koje se prate i moraju da se ispune da bi nukleara elektrana bila bezbedna za funkciju koja joj je namenjena. Logična preporuka je da se zona oko NE demilitarizuje", kaže on i nastavlja:
"Nijedan od šest reaktora nije direktno pogođen. Te granate su do sada padale na neke objekte i okolna postrojenja, koja su takođe jako važna sa stanovišta ispravnog rada nuklearne elektrane. Od šest reaktora, dva su operativna, ali sa manje-više prekida u samom radu. Ostali su isključeni sa mreže i ne daju električnu energiju. Sam taj scenario u kojem oni bivaju pogođeni ne bi možda izazvao neka oštećenja koja mogu dovesti do curenja radioaktivnosti"
Kako kaže, mnogo značajnije i važnije jeste da veću nuklearnu opasnost izaziva nedostatak redovnog napajanja.
"Napajanje obezbeuje da imamo permanentno hlađenje reaktora u njegovoj aktivnoj vazi. Recimo, oštećenja na tom sistemu napajanja eksternog, naročito ako bi još došlo i do oštećenja rezervnih sistema kao što su dizel agregati, značajno bi poremetilo sistem i moglo bi doći do neželjenih scenarija koji se pominju i u ovom IAEA izveštaju"
Dr Udovičić kaže da bi to najverovatnije izgledalo kao akcident u Černobilju, ali da je sada jako teško predivdeti razmere potencijalne katastrofe.
"Svakako bi došlo do oslobođanja radioaktivnih materija u atmoferu, širenja tog pojasa na samu nuklearnu elektranu, ta kotaminacija bi potom mogla zahvatiti neke delove Evrope, ali je trenutno nepredvidivo gde bi se taj radioaktivni oblak širio čak i u Evropi", zaključuje on u razgovoru za Euronews Srbija.
Kurir.rs/Juronjuz Srbija/Al Džazira
NE PROPUSTITE
