Iranka osuđena na vešanje doživela je srčani udar i umrla nakon što je gledala pogubljenje 16 muškaraca pre nje - ali su stražari ipak izvršili kaznu nad njenim lešom.
Zahra Esmaili i njeno dvoje dece navodno su bili podvrgnuti okrutnosti od strane njenog nasilnog muža i na kraju su ga ubili 16. jula 2017. godine. On je, navodno, bio viši zvaničnik Ministarstva obaveštajnih službi.
Njena deca - koja su tvrdila da su u to vreme spavala u svojim sobama - uhapšena su kao njeni saučesnici, njena ćerka je osuđena na pet godina, a sin oslobođen i pušten.
Iranske organizacije za ljudska prava potvrdile su Zahrinu smrt u februaru prošle godine.
Nekoliko dana kasnije njen advokat Omid Moradi izjavio je da je Zahra doživela srčani udar čekajući vešanje.
Moradi je rekao da je umrla „nakon što je videla da je 16 muškaraca pogubljeno pre nje“.
Okrutni čuvari su zaključili da njena smrt nije dovoljna, pa su njen leš obesili - dok je majka njenog muža šutnula stolicu ispod nje.
Iran osudio dve aktivistkinje za prava homoseksualaca na smrt zbog 'promovisanja homoseksualizma'
Pokušavajući da prikriju redosled događaja, zvaničnici su objavili izveštaj u kojem poriču da je umrla od srčanog udara, za koji je Moradi tvrdio da je ubeležen u njenoj umrlici.
Zvaničnici su dodali zastrašujući detalj, tvrdeći da je njen sin pomagao svekrvi da izvrši smrtnu kaznu.
U razgovoru za Miror, iranski direktor ljudskih resursa Mahmud Amiri-Mogadam objasnio je kako režim koristi ideju pogubljenja da ulije strah u opštu populaciju.
"A ovo je efekat koji traže. I u svakom slučaju je isti: 'Poštujte naša pravila. Ovo vam se može dogoditi'. To je poruka“, dodao je on.
Odluka zvaničnika da objave slučaj Esmaili i da podele činjenicu da je njen sin saučesnik u njenom ubistvu bila je retka jer se većina ubistava dešava iza zatvorenih vrata, dodao je Mahmud.
On je takođe upitao zašto iranski lideri zabranjuju većinu građanskih sloboda, dok dozvoljavaju svakodnevnim građanima da odlučuju između života i smrti.
"Pa kako je moguće da odgovornost za oduzimanje života daju običnom građaninu? Oni čine obične građane saučesnicima u onome što zapravo rade", pita se on.
U oktobru je ekspert UN-a za ljudska prava upozorio Bi-Bi-Si da su skoro sva pogubljenja u Iranu „proizvoljno lišavanje života“.
Prema iranskom krivičnom zakonu, građani mogu biti pogubljeni za zločine koji se prema međunarodnom pravu ne smatraju "najozbiljnijim", kao što je trgovina drogom.
U mesecu koji je prethodio pobedi predsednika Raisija na izborima, zabeleženo je najviše pogubljenja, 51.
Građani su pozvali zapadne sile da se pozabave smrtnom kaznom u Iranu i drugim kršenjima ljudskih prava u okviru svojih pregovora o iranskom nuklearnom sporazumu iz 2015. godine.
„Ne možemo žrtvovati ljudska prava u okviru nuklearnih pregovora sa Islamskom Republikom“, rekao je Hadi Gemi, izvršni direktor Centra za ljudska prava Iran.
„Iranske vlasti su insistirale da ljudska prava ne budu deo nuklearnih pregovora od prvog dana; za njih je van licemerja da sada insistiraju da sankcije za ljudska prava treba da budu ukinute kako bi se nastavio iranski nuklearni sporazum", tvrdi on.
Kurir.rs/Mirror
NE PROPUSTITE
