Decenije napretka u pogledu očekivanog životnog veka, obrazovanja i ekonomskog prosperiteta počele su da se krune od pandemije, navodi se u novom izveštaju UN.
Tokom protekle dve godine, devet od 10 zemalja je nazadovalo na UN-ovom Indeksu humanog razvoja.
Kovid-19, rat u Ukrajini i uticaj klimatskih promena glavni su krivci za preokret u globalnom razvoju.
Indeks ljudskog razvoja pokrenut je 1990. godine u nastojanju da se blagostanje posmatra mimo BDP-a.
Švajcarska je ove godine na vrhu Indeksa sa očekivanim životnim vekom od 84 godine, prosečno 16,5 godina provedenih u obrazovanju i srednjom platom od 66.000 dolara.
Na drugom kraju skale je Južni Sudan gde je očekivani životni vek 55, ljudi u proseku provedu samo 5,5 godina u školi i zarađuju 768 dolara godišnje.
Problemi u većini od 191 zemlje uključene u Indeks, posebno u očekivanom životnom veku, vratili su nivoe razvoja na one iz 2016. godine, preokrenuvši 30-godišnji trend.
U SAD, na primer, očekivani životni vek opao je za više od dve godine od 2019. U drugim zemljama taj pad je mnogo veći.
Tokom godina od kada je Indeks uveden, mnoge zemlje su se suočile sa krizama i klizile unazad, ali je globalni trend stalno išao na bolje. Prošle godine je bio prvi put da je Indeks u celini pao od početka računanja, a ovogodišnji rezultati su učvrstili taj trend pada.
Posledice su ipak bile neujednačene. Dve trećine bogatih zemalja oporavilo se prošle godine, dok je većina ostalih nastavila da klizi na dole.
Ovogodišnji Indeks je zasnovan na podacima iz 2021. "Ali izgledi za 2022. su mračni“, rekao je Akim Štajner, jedan od njegovih autora, koji ističe da se više od 80 zemalja suočava sa problemima otplate svog nacionalnog duga.
Kurir.rs/BBC
NE PROPUSTITE
