Najnovije vesti

VOJNI EKSPERTI DEŠIFROVALI PUTINOV GOVOR: Spomenuo je tri teme, ali je naročito vodio računa o jednoj stvari
Foto: EPA-EFE/SERGEI ILNITSKY

isw

VOJNI EKSPERTI DEŠIFROVALI PUTINOV GOVOR: Spomenuo je tri teme, ali je naročito vodio računa o jednoj stvari

Planeta

Najava ruskog predsednika Vladimira Putina o "delimičnoj mobilizaciji“ 21. septembra odražava mnoge probleme sa kojima se Rusija suočava u svojoj posrnuloj invaziji na Ukrajinu, a koje Moskva verovatno neće moći da reši u narednim mesecima, ocenjuju eksperti Instituta za proučavanje rata (ISW).

Putinovo naređenje da se mobiliše deo "obučene“ ruske rezerve, odnosno pojedinci koji su završili obaveznu obuku, mesecima neće generisati značajnu upotrebnu rusku borbenu moć a možda će biti dovoljno da se održi trenutni nivo ruske vojne snage tokom 2023. godine, mada ni to nije sigurno.

I priliv rezervista će se, prema rečima ministra odbrane Sergeja Šojguja, odvijati u fazama, što znači, procenjuje ISW, da delimična mobilizacija Rusije stoga neće lišiti Ukrajinu mogućnosti da oslobodi veći deo svoje okupirane teritorije tokom i tokom zime.

Putin i Šojgu su odlučno rekli da će biti mobilisani samo rezervisti koji su prošli početnu vojnu službu, jasno stavljajući do znanja da Rusija neće širiti regrutaciju. Šojgu je takođe izjavio da to neće uticati na studente i rekao im da bez brige nastave da studiraju. Ovi komentari su očigledno imali za cilj da ublaže strahove među ruskom populacijom da je "delimična mobilizacija“ šifra za opštu regrutaciju.

Nije jasno koliki je deo ruske rezerve već raspoređen za borbu u Ukrajini. Zapadni obaveštajni zvaničnici su navodno u novembru 2021. rekli da je Rusija pozvala "desetine hiljada rezervista“ kao deo svoje predratne mobilizacije. Ukrajinski vojni zvaničnici su u junu 2022. izvestili da su ruske snage angažovale 80.000 pripadnika mobilisanog rezervnog sastava da se bore u Ukrajini.

Ruska vojska je verovatno pozvala najspremnije rezerve u tim predratnim naporima za mobilizaciju, što sugeriše da će trenutna delimična mobilizacija početi tako što će se od samog početka angažovati manje spremni za borbu, navodi ISW.

Ruski rezervisti su slabo obučeni i ne prolaze ponovo obuku kada im se završi regrutacija. Vojni rok u Rusiji traje samo godinu dana, što regrutima daje malo vremena da nauče kako da budu vojnici, smatraju eksperti. Odsustvo ponovne obuke ubrzava degradaciju naučenih vojničkih veština tokom vremena. Šojgu se osvrnuo na nameru pozivanja rezervista sa "borbenim iskustvom“, ali vrlo mali broj ruskih rezervista osim onih koji sada služe u Ukrajini ima bilo kakvo borbeno iskustvo.

Nije jasno koliko će obuke mobilisani rezervisti dobiti. Šojgu je opisao detaljan proces obuke koji bi mobilisane rezerviste upoznao ili ponovo upoznao sa operacijama posade, tima, odreda, a zatim i na nivou voda pre nego što bi ih rasporedili u borbu. Taj proces bi trebalo da traje nedeljama, ako ne i mesecima - da se rezervisti dovedu iz civilnog života u ratnu pripravnost.

Predsednik Komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost Viktor Bondarev je navodno rekao da će mobilisani rezervisti trenirati više od mesec dana pre nego što budu raspoređeni.Vojni komesarijat u Kurskoj oblasti je, s druge strane, navodno najavio da će se rezervisti mlađi od 30 godina odmah rasporediti bez dodatne obuke.

Putin izričito nije rekao da će ruski nuklearni kišobran pokriti pripojene oblasti Ukrajine niti je mobilizaciju povezao sa aneksijom. On se u svom govoru osvrnuo na delimičnu mobilizaciju, referendume o aneksiji u ruskim oblastima Ukrajine i mogućnost nuklearnog rata — ali ih je predstavio kao zasebne teme, a ne kao koherentnu celinu. Činjenica da je pomenuo sve tri teme u jednom govoru je jasno trebalo da sugeriše vezu, ali se potrudio da izbegne bilo kakvu takvu vezu eksplicitno.

nuklearni rat, simulacija, NATO, SAD, EU, Rusija
foto: Printscreen/YouTube

Putin je svoje komentare o mogućnosti upotrebe ruskog nuklearnog oružja stavio u kontekst navodnih zapadnih pretnji da će upotrebiti nuklearno oružje protiv Rusije. Tvrdio je da zapadni zvaničnici govore o "mogućnosti i dozvoljenosti upotrebe oružja za masovno uništenje — nuklearnog oružja — protiv Rusije“.

"Želim da podsetim one koji sebi dozvoljavaju ovakve izjave o Rusiji da i naša zemlja ima razna sredstva za napad...“, poručio je.

Njegov komentar na ovu temu zaključuje se napomenom da će Rusija upotrebiti sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju kao odgovor na pretnju "teritorijalnom integritetu naše zemlje, za odbranu Rusije i našeg naroda“.

Taj komentar bi se mogao protumačiti kao da se unapred odnosi na područja okupirane Ukrajine koja će uskoro biti pripojena, ali njegovo stavljanje u govor i kontekst nikako ne čini takvo tumačenje očiglednim. Niti se Putinov jezik kada je dao ovaj komentar razlikuje od formalne politike Kremlja ili od prethodnih izjava ruskih zvaničnika.

Putinov govor ne treba čitati kao eksplicitnu pretnju da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje protiv Ukrajine ako Ukrajina nakon aneksije nastavi kontraofanzivu na okupirane teritorije, ocenjuju iz Instituta za proučavanje rata.

Putin nije povezao aneksiju ni sa delimičnom mobilizacijom već sa potrebom da se obrani linija fronta na kojoj se sada ruske snage bore. On je napomenuo da se linije fronta sada protežu na više od hiljadu kilometara da bi objasnio zašto je potrebno više ruskih snaga.

On i Šojgu su takođe snažno isticali lažni narativ da se Rusija ne bori protiv Ukrajine, već protiv NATO-a i Zapada. Ovaj narativ nije nov. To se čak ni značajno ne razlikuje od početnih lažnih opravdanja koje je Putin ponudio pre nego što je naredio invaziju u februaru, navodi ISW.

Zvanični stav Kremlja dugo je bio da je NATO gurao Ukrajinu u rat sa Rusijom, da se NATO spremao da Ukrajini da nuklearno oružje i da NATO snage zauzimaju ili se spremaju da zauzmu položaje u Ukrajini. Putinovo i Šojguovo ponavljanje te priče ne odražavaju eskalaciju u njihovoj retorici.

Delimična mobilizacija Rusije neće transformisati rat ove godine i može, ali ne mora, imati značajan uticaj na sposobnost Rusije da nastavi operacije na svom sadašnjem nivou sledeće godine. Ukrajina i Zapad to ne treba ni da odbacuju, niti da preuveličavaju, zaključuju analitičari ISW.

Kurir.rs/ISW

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja