Tri morske linije gasovodnog sistema Severni tok, koji snabdeva Nemačku ruskim gasom, pretrpele su u ponedeljak, kako se navodi, "neviđenu" štetu, što je izazvalo veliko curenje gasa pod vodom. Inače, curenje gasnih cevi u moru je retka pojava. Tri curenja u isto vreme snažno ukazuju na sabotažu, ali je pitanje kako izvršiti takvu sabotažu, prenosi The Telegraph.
Pošto je dubina svega oko 70 metara, tajni ulazak nuklearne podmornice u Baltičko more bio bi veoma težak zadatak, ako ne i nemoguć. Ronioci, s druge strane, mogu da rade na ovim dubinama, iako morske struje mogu biti veoma nezgodne, a bilo koji prateći brod, bilo podmornica ili površinski, verovatno bi bio primećen s obzirom na gustinu saobraćaja u tom području.
Vodeni stub – mešavina slatke i slane vode – takođe bi otežao podmornici da održi adekvatnu plovnost za takvu misiju. Pokušati nešto sa roniocima i eksplozivom u takvim uslovima bio bi izuzetno rizičan poduhvat.
Ruske podmornice su, inače, veoma dobro obučene za takve operacije, koje su decenijama brusile svoje veštine „istražujući” podvodne internet kablove preko severnog Atlantskog okeana.
Komandanti zapadnih mornarica su visoko cenili podmorničke snage Sovjetskog Saveza zbog njihove sposobnosti da plove po morskom dnu sa specijalno dizajniranim inženjerskim uređajima tokom 'Hladnog rata'.
Današnja ruska podmornička flota je modernizovana i ponovo se smatra moćnom silom.
Ovo je jedan od razloga zašto je britanski ministar odbrane Ben Volas naredio mornaričkim komandantima da izvrše inspekciju kako bi utvrdili da li Velika Britanija ima pravi balans površinskih i podvodnih sposobnosti.
Veruje se da je ruska špijunska podmornica Belgorod, modifikovani brod klase OSCAR III kojim upravlja Generalni direktorat za istraživanje dubokog mora (GUGI), sposoban da ometa podmorske komunikacije. A ako može kablove, postavlja se pitanje zašto ne i cevovode.
Upitno je, međutim, da li bi ruski predsednik Vladimir Putin rizikovao da upotrebi svoje podmorničke snage u takvom poslu i sa svim diplomatskim posledicama ako nešto krene naopako.
Postavlja se pitanje i o drugim mogućnostima – da li su možda korišćena autonomna podvodna vozila ili možda podvodni dronovi koji nose eksploziv. I to je moguće, ali oba bi morala da dođu sa broda domaćina, a kao što je već rečeno, područje je prilično plitko i prometno, pa bi neko nešto primetio. Pored toga, uvek postoji mogućnost da podvodni dron baci eksplozivno punjenje na pogrešno mesto.
Ako pretpostavimo da je korišćena neka vrsta bombe, eksplozivno punjenje ne bi moralo biti veliko jer cevi nisu oklopljene i debele su svega nekoliko centimetara. Takođe, eksplozija ne bi morala da se dogodi direktno na cevi, jer se eksplozija pojačava pod vodom, a za istu količinu punjenja može se postići mnogo veći efekat pod talasima nego na plaži.
Savremeni morski rudnici su različitih vrsta. Neki se mogu rasporediti u određenom području i unapred programirati sa akustičnim potpisom potencijalnih ciljeva - na primer, postoje mine u obliku torpeda koje se izdižu na površinu kada detektuju zvuk brodskih propelera iznad njih.
Postoji mina sa jednim oknom i sedam, ali i mina sa dva okna, od kojih svaka ima po sedam lopatica, a namenjena je za napade na nosače aviona.
Prednost prethodnog postavljanja takvih mina je u tome što se operacija može izvesti kada je pažnja sveta usmerena negde drugde i možda mesecima pre nego što se očekuje eksplozija.
Slično tome, ako je voda previše burna, bukvalno ili diplomatski, kada se planira misija postavljanja eksploziva, tim bi se mogao vratiti samo nedelju dana kasnije.
Uređaj koji je dovoljno mali da probuši rupu u tankoj metalnoj cevi ne mora biti veoma velik. Mogla je da je baci nekoliko meseci ranije od ruske podmornice klase Kilo, što bi bilo rizično, ili od ribarskog plovila sa registracijom u Sankt Peterburgu, što bi bilo sumnjivo, ili od jahte oligarha u prolazu.
Tri mala uređaja, 70 metara pod vodom, u blizini cevovoda mogla su da budu postavljena pre nekoliko meseci, možda dok je svet bio usredsređen na nuklearku u Zaporožju ili zločine otkrivene u Buči. I možda je misija ostvarena dok je pažnja bila usmerena na Zimske olimpijske igre u Kini.
Možda su uređaji bili tamo mesecima, osluškujući unapred programirani akustični potpis 'prijateljskog' broda koji prolazi blizu - ali dovoljno daleko od bilo kakve eksplozije.
Takođe, možda su slušali signal koji ju je davao šiljasti elektronski uređaj pao iz aviona koji prolazi iznad glave.
Poznato je da je ruska mornarica veoma zainteresovana za podvodnu infrastrukturu, obično u svrhu povezivanja internet kablova. Vrlo je verovatno da će zapadne mornarice nakon toga posetiti iste oblasti da vide da li iza njih ostaju neka 'iznenađenja'.
Postavljaju se i pitanja da li je to mesto izabrano kao 'linija razgraničenja' između dve nacije i ko je trebalo da bude odgovoran za proveru gasovoda Severni tok na nepoželjne goste na cevima, poput puževa i sličnih organizama.
Na kraju, navodi Telegraf, postavlja se pitanje da li je ruska podmornička flota još jednom pokazala koliko je sposobna i moćna.
Kurir.rs/Jutarnji.hr
NE PROPUSTITE
