Na ruskoj strani granice s Kazahstanom su kilometarske kolone automobila. Najveće gužve su na graničnim prelazima koji vode prema kazahstanskim gradovima Petropavlovsk i Uralsk, prenosi DW.
U koloni srećemo dva muškarca od oko 40 i 18 godina. Umorni su od čekanja, ali i zadovoljni što su došli do granice. Uzbuđeno pričaju kako su nakon proglašenja mobilizacije sve avionske karte za letove iz Rusije, uprkos naglom poskupljenju, brzo rasprodate.
Karte su sa 100.000 poskupele na 300.000 rubalja (sa 1.800 na 5.400 evra). Pričaju nam i da ih na drugoj strani granice čekaju dvojica prijatelja. Svi oni prvi put idu u Uralsk. Odatle žele da nastave ka Evropi. Neki tamo imaju rođake, a neki čak imaju i šengensku vizu koja im omogućava ulazak u većinu zemalja EU.
Programer Igor je iz Samare, mesta koje je od granice udaljeno 200 kilometara. Pešice je prešao granicu s Kazahstanom. Kaže da je kod kuće ostavio ženu i dvoje dece. Za ulazak u Kazahstan čekao je u redu 12 sati.
Igor, programer iz Samare
„Idem u Uralsk kako bi pobegao od onoga što mi preti u mom rodnom gradu. Moji prijatelji su već mobilisani. Ne želim da se borim, ne želim da ubijam ili da budem ubijen“, kaže Igor. Na pitanje da li podržava akcije Kremlja protiv Ukrajine, Igor odbija da odgovori. Sada želi da radi u Uralsku i prati situaciju u Rusiji. „Vratiću se ako se situacija promeni“, kaže i odlazi do taksija.
Sanija sa svojim momkom napušta Rusiju jer, kako kaže „želi da bude sigurna“. „Bežimo zbog mobilizacije. Nas lično to još ne pogađa, jer je moj momak student. Čim se sve smiri, vraćamo se. Ali, za sada ostajemo ovde. Ukupno nas je sedmoro, svi smo mladi. Ali, ne pričamo o politici Kremlja“, kaže Sanija.
Sanija iz Kazanja prati svog momka
Ispred jednog hotela srećemo grupu mladića, uglavnom informatičara. Dvojica čak imaju i sopstvene firme. Na pitanje da li žele da ostanu u Kazahstanu, jedan odgovara: „Ne znam. Pratićemo političku situaciju. Kod kuće u Rusiji imam porodicu.“ Drugi kaže da još ne zna kako je s boravišnom dozvolom, ali želi da registruje firmu na prijatelja koji živi u Kazahstanu.
Trenutno u Kazahstanu ima mnogo mladih iz Rusije. Neki dolaze s porodicama, drugi sami. I ne žele svi tu da ostanu. „Video sam na Telegramu da su Kirgistan i Uzbekistan pokrenuli projekte za ljude iz IT-sektora, nešto kao tehnološke parkove. Postoje razni programi podrške. Možda i odem tamo“, kaže jedan od mladića.
Društvene mreže pune su ponuda za posao i saveta za pokretanje posla ili dobijanje boravišne dozvole. Postoje i oni koji pokušavaju da ostanu u Kazahstanu kroz brak. Gotovo svi se sada prvenstveno bave pronalaženjem posla. „Voleo bih da se preselim u Kazahstan, ali brine me da neću naći posao, a onda mi neće biti dozvoljeno da ostanem. Još sam student i želim da postanem programer“, piše na Telegramu jedan korisnik koji sebe naziva Ivan Frolov.
Da li im preti prisilni povratak?
Većina Rusa koji dolaze u Kazahstan su mladi. Oni bi potpali pod drugi i treći talas mobilizacije u Rusiji. Neki od njih strahuju da bi ruska vlada mogla da donese zakon o potrazi za ljudima koji će biti pozvani na vojnu službu. Za njih se postavlja pitanje dali će ih kazahstanske vlasti u tom slučaju deportovati u Rusiju?
Kazahstanski zakoni ne predviđaju deportaciju stranaca kojima preti mobilizacija u drugoj državi. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Kazahstana, u zemlju je od januara 2022. godine ušlo 1,66 miliona ruskih državljana, a 1,64 miliona je izašlo. Od tog broja je 3.200 ljudi, odnosno 0,2 odsto, prekršilo zakon o migracijama, što može da rezultira deportacijom.
U Kazahstanu trenutno živi 20.000 ruskih državljana. Kazahstanske vlasti tvrde da su svi stranci prilikom ulaska u zemlju u potpunosti registrovani. Ministarstvo spoljnih poslova Kazahstana ističe da strani državljani nemaju pravo na stalni boravak. Državljani država Carinske unije, koju čine Rusija, Belorusija, Armenija, Kazahstan i Kirgistan, takođe u roku od 30 dana nakon ulaska u zemlju moraju da se prijave policiji. Boravak ne sme biti duži od 90 dana od dana ulaska u zemlju.
Kurir.rs/DW
