Svi svetski stručnjaci danas govore da je nemoguće upotrebiti nuklearno oružje jer bi u roku od 45 minuta došlo do svetskog nuklearnog holokausta i uništenja ljudske civilizacije.
Ali to nije tačno. Oni koji imaju takve stavove, baziraju svoja predviđanja na zastarelim podacima i starim više od pola veka. Tada su nuklearna oružja bila glomazna, velika, neprecizna a imale su ih samo SAD i SSSR. Ravnoteža straha govorila je – ako jednu bombu bacite na nas, mi ćemo tri na vas, pa onda vi pet na nas i sve tako dok ljudski rod ne nestane.
Ali – postoje nekoliko aspekata koji prevazilaze problem nuklearnog holokausta.
Tada su nuklearna oružja nosili bombarderi, spori i tromi. Bilo je moguće gađati isključivo velike ciljeve poput gradova, dok su manje instalacije bile van meta zbog udaljenosti, ,neprijateljske PVO i procenjenih gubitaka bombardera koje lovci nisu mogli da štite duboko u neprijateljskoj teritoriji.
– Ali i tada smo kao ljudska rasa ipak bacili dve nuklearna bombe na neprijatelja
Tada na scenu stupaju interkontinentalne rakete – koje je praktično nemoguće zaustaviti. Ali i one su relativno neprecizne – od 500 do 900 metara odstupanja od krajnjeg cilja, ali postaje moguće gađati i neprijateljske rakete koje su još uvek u silosima, pa onda sa podmornica koje su neotkrivene gadjati neprijateljske gradove i instalacije.
Ovo su aspekti totalnog nuklearnog rata u jednom obliku ili drugom. Neprijatelj će svakako videti lansiranje aviona i raketa i onda možeš da uzvratiš udar. Ali tehnologija je znatno napredovala. Nuklearne glave su manje, a sredstva dostavljanja su preciznija – ukratko to su krstareće rakete. Izrazito brze, eskiviraju neprijateljsku odbranu, teško se otkrivaju skoro do samog udara.
Isto važi iza rakete srednjeg i kratkog dometa. Iz tog straha SAD i SSSR su donele sporazume da krstareće rakete lansirane sa kopna ne smeju imati domet veći od 500 km, a sve rakete kratkog i srednjeg dometa moraju se uništiti.
Ne zato što je nemoguće da dođe do nuklearnog rata – već baš zato što je uz njih bilo vrlo moguće.
Kubanska kriza nije bila problem zbog raketa sa bojevim glavama dometa 4.000 kilometara. Problem su bile rakete “Luna” koje su imale nuklearne bojeve glave i koje su bile na plažama Kube – pod komandom lokalnih vojnih komandanata SSSR – čak ne ni Kremlja! A ta zastrašujuća činenica je skoro nepoznata. Bilo je uz klasične rakete za “Lunu” – tačno 12 raketa za nju, svaka po 2 kilotona bojeva glava.
Dakle ideja da neće doći do upotrebe nuklearnog oružja jer ćemo svi izginuti, zastarela je i anahrona, vezana za period velikih bojevih glava teških bombardera i velikih raketa.
Ali moramo se setiti da je ljudska rasa već upotrebljavala i to masovno sredstva masovnog uništenja, ali ona jesu pravila masakr i užas na frontu, ali nisu korištena protiv civila i gradova – reč je o bojnim otrovima u prvom svetskom ratu koji su masovno puštani na neprijatejske vojnike, ali iz nepisanog pravila nisu dirali civilno stanovništvo jedni drugima.
Dakle upotreba oružja za masovno uništenje ne samo da je moguća već se i desila, i nije izazvala masovne pokolje stanovništva (izuzev u loaknim ratovima). Na to treba dodati masakr sobodno rečeno ratni zločin nad Hirošimom i Nagasakijem – upravo od nuklearnog oružja.
Dakle – već smo to koristili i nemamo problema da to ponovo uradimo.
Zamislimo sukob Rusije ili Kine, sa nekom zemljom članicom NATO pakta ili pak Tajvanom. Tu se postavljaju pitanja:
– Teritoriju Rusije napadne neka država članica NATO pakta, ili pak dozvoli da se sa njene teritorije napadne teritorija Rusije, možda i Kine ili Indije
To Rusiji (Kini, indiji….) daje za pravo da izvrši udare na teritoriju te države. Recimo da se – u ovom primeru – Rusija opredeli za ograničeni nuklearni udar po čisto vojoj strukturi te zemlje a ta infrastruktura je legitimni vojni cilj.
– Za takav udar Rusija bi upotrebila krstareće rakete sa nuklearnim bojevim glavama. Brze su, mala šansa da budu oborene, izbegavaju neprijateljku PVO – i pogode zadate ciljeve.
Nuklearna radijacija je relativno mala i podnošljiva, nema velkih civinih gubitaka, ciljevi su sasvim razoreni.
Sada se postavlja pitanje:
Čak i da ta zemlja ima nekoliko nuklearnih glava – da li sme da ih upotrebi za odmazdu na teritoriji Rusije – znajući da Rusija ima dovoljno moći da u tom slučaju da tu zemlju izbriše sa lica zemlje. Da li bi ta zemlja se usudila da izvrši odmazdu znajući da će imati strahodne gubitke.
Pa i da se odluči na zvrati udar skromnim sretstvima koje ima – da li će joj susedi to dozvoliti, a posebno da li će joj dozvoliti SAD, Francuska i drugi znajući da će doći do eskalacije – miliona i miliona izbeglica, kraha ekonomija i moćene same stvetske berze?
NATO je garant svojim zemljama članicama. Da li će NATO zemlje sa nuklearnim oružjem za čast i slavu NATO pakta izvršiti svojim oružjem napad na Rusiju – znajući da time apsolutno daju Rusiji za pravo da nuklearnim oružjem tuče njhove lične nacionalne teritorije? Da li će SAD, Francuska ili Britanija žrtvovati sebe?
Ostaje samo mogućnost da se ili ne upotrebi nuklearno oružje protiv Rusije ili pak da se upotrebi protiv nekog njenog saveznika – a to je ejedino Belorusija – čiji pak avioni se već opremaju da nose nuklearne bombe.
Naposletku, Rusija je uvek smatrala da su Hirošima i Nagasaki ratni zločini – bačene su bombe kada se već znalo da je rat gotov pod izgovorom da se smanje ljudski gubitci u zadnjim danima rata. Međutim, Rusi ne bi smatrali zločinom da oni upotrebe nuklearno oružje na početku rata, kako bi se veliki rat – i sprečio.
Tako da je ne samo zastarela tvrdnja da u nuklearnom sukobu će doći do uništenja ljudske rase nego je vrlo moguće da se nuklearno oružje upotrebi u klasičnom vojnom sukobu – ponovo, naglašavam jer je upotrebljeno 1945.
Pa čak da dođe do napada Rusije na zemlju sa manjim nuklearnim oružjem – Da li će ona smeti da uzvrati znajući da je ruski arsenal daleko veći od njenog i još da će i njeni susedi stradati od posledica tih bombi, pošto su evropske zemlje teritorijalno izuzetno male – da li će pritisak suseda možda čak pretnja blokadama i sankcijama toj zemlji – da bi je sprečili da uđe u dublji nuklearni sukob sa Rusijom?
Jedine tri zemlje sveta koje ovakvo što mogu izvesti su SAD, Rusija i Kina. Sve druge manje zemlje, pa bile one članice NATO ne mogu se suprtotstaviti ograničenim nuklearnim udarima po vojnim ciljevima – niti vojno niti politički, i ne mogu niti se smeju oslanjati na to da će SAD ili druge NATO zemlje sa nuklearnim oružjem stati na njihovu stranu i same sebe izložiti stradanju.
Što se same Rusije tiče – ne treba imati ni trunku sumnje da će upotrebiti nuklearno oružje da zađtiti sebe i teritoriju čak i u koliko ne bude napadnuta nuklearnim sredstvima, i sasvim sigurno u koliko buse napadnuta sa teritorije neke od članica NATO.
Kurir.rs/Aleksandar Kiš
NE PROPUSTITE
