Dok traju raketni napadi na energetsku, saobraćajnu i industrijsku infrastrukturu Ukrajine, svi postavljaju glavno pitanje, da li će beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko ući u rat na strani Rusije?
O tome se dosta spekuliše posebno od prošle nedelje kada je uočeno pomeranje beloruske teške borbene tehnike prema granici sa Ukrajinom, dolazak tenkova, takitičkih balističkih raketa Iskander, artiljerije, lovačke avijacije na aerodorme u Belorusiji.
To je još više podgrejano najavom formiranja zajedničkih snaga Rusije i Belorusije. O tome kakva je uloga Aleksandra Lukašenka za Kurir je govorio magistar Boško Jovanović, magistar međunarodnih odnosa.
"Pozicija beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka oko situacije u Ukrajini je sledeća, on treba samo da privuče ukrajinske snage na ukrajinsko-belorusko granice. To treba da bude samo demonstracija sile, ne i upotreba beloruskih oružanih snaga, jer za to nema potrebe. Tako se ukrajinske snage razvlače i vrši psihološki pritisak da Ukrajina bude presečena iz pravca Belorusije i samim tim zapadni deo Ukrajine Ljvov, Ivano Frankivski budu odsečeni od Kijeva, a samim tim vojna i vojno tehnička pomoć Ukrajini neće moći da stiže iz pravca Poljske.
Što se tiče upotrebe vazdušnog prostora Belorusije, tu nije potrebna saglasnost Lukašenka, jer oni imaju sporazum o zajedničkoj odbrani i sporazum o zajedničkoj zaštiti vazdušnog prostora i Rusi mogu bez problema da koriste ukrajinski vazdušni prostor za šta im treba.
Ukrajinci nikako da ukrapiraju da treba da rasporede PVO u pravcu Belorusije, jer napadi krstarećim raketama iz pravca Belorusije su za Moskvu vrlo, vrlo uspešni.
Ulazak Belorusije u rat bi bio definitivni poraz stategije EU, jer da EU nije htela da skine nasilno Lukašenka sa vlasti, on je bio spreman za dogovor kako sa Moskvom, tako i sa Brieslom.
Lepo je to što EU to nije razumela, nego je davala podršku beloruskoj opoziciji to naprosto je doveleo do toga da se Lukašenko uplaši revolucije, da poptuno bez razmišljanja ispunjava obaveze prema Moskvi, a svega toga ne bi bilo da neke ćate u Parizu ili Berlinu nisu pomislili da treba da se igraju smene vlada.
Zašto to kažem, pa Amerika tada baš nije bila zainteresovana za Belorusiju zbog svojih unutrašnjih problema, pa je bavljenje Belorusijom pripalo pre svega Poljskoj, Nemačkoj i Francuskoj.
Tako da, ako Belorusija uđe u sukob, EU treba da se zapita šta hoće da uradi, ali to je malo verovatno, nije moguće da ljudi u Briselu priznaju svoje greške, nalaze se u svojoj realnosti i paralenog svemira.", kaže Jovanović.
Kurir.rs/A.Mlakar/B.Jovanović
NE PROPUSTITE
