Tekst sam odlučio da napišem iz prostog razloga što se kod Srba koji imaju jednu karakternu crtu, a to je duboka površnost.
Lukašenko kreira mišljenje samo na osnovu toga što je za vreme bombardovanja bio u Srbiji, a on je bio u svojstvu emisara Jeljcina, znači došao je po zadatku, kao što je Černomirdin čovek zadatka, tako je bio i Aleksandar Lukašenko.
Aleksandar Lukašenko je osoba koja je bila duboko neIskrena prema Moskvi, recimo Belorusija je bila u mogućnosti da kupi nafte koliko god treba, koliko god želi po cenama koje se prodaje Ruskim rafinerijama. To je Belorusija iskoristila, pa je kupovala mnogo više nafte nego što joj treba, višak prerađivala i prodavala po svetskim cenama.
Belorusija je imala običaj da otkupljuje morske plodove od pri-Baltičkih zemalja, da ih prepakuje i da proba da ih proda kao svoje na ruskom tržištu. Zajednička država Rusije i Belorusije nije uspela zbog toga što je Aleksandar Lukašenko tražio za sebe pravo da štampa novac onoliko koliko mu je potrebno.
Aleksandar Lukašenko je u Rusiji uvek video kravu muzaru i uvek se neiskreno odnosio prema njoj.
Čitatelj koji sumnja u moje reči nek sam razmisli kad se Crnogorci sećaju da su Srbi… Samo kad im to koristi.
Putin je čovek od dogovora i reči, ali on nikako nije mogao da se dogovori sa Lukašenkom, jer je Lušenko uvek bio nezasit i uvek je tražio više.
Lukašenko se od pada Gadafija spremao da ode sa vlasti, ali je uputio poruku istoku i zapadu da će otići sa vlasti ukoliko mu se obezbedi boravak u trećoj zemlji i naravno određena količina novca.
Za demonstracije u Belorusiji Putin je poslao proverenog kadra KGB-a Babiča da bude ambasador u Belorusiji da bi kontrolisao dešavanja u Minsku i da bi sprečio ukrajinski scenario.
Lukašenko je od samog početka bio nezadovoljan ruskim ambasadorom i na kraju je ambasador povučen. Posle toga Lukašenku se desilo to što mu se desilo.
Da bi smo razumeli odnos prema Moskvi treba da se zna, da je Lukašenko prilikom posete papi Benediktu šesnaestom poklonio mošti pravoslavnog sveca, katoličkom papi i pravoslavnu ikonu.
Zašto to ima veze sa Rusijom?
Pa ima. Lukašenko voli da sedi na dve stolice, tad mu je najprijatnije. Njemu je jako nelagodno kad treba da sedi na jednoj stolici.
Aleksandar Grigorjevič je kvaran čovek, sam sebi najbitniji. On je svestan da Rusiju može da ucenjuje i to svaki put kad može i radi i njemu nije nikakav problem da malo sa Poljskom šuruje, ali se Rusije uvek seti kad je u dubokim problemima.
Tako da ovaj rad treba samo da pruži neku drugu perspektivu srpskom čitaocu, da ga podstakne na razmišljanje i da shvati da ne treba da prihvata stvari onakve kakve mu se one čine na prvi pogled. Budućnost Belorusije zavisi samo od arogancije Lukašenka.
Putin se posle demonstracija dogovorio sa Lukašenkom da će mu pomoći sa tim da Belorusija prestane da vodi antirusku politiku, ali ako Lukašenko padne sa vlasti, to neće biti grešla Putina nego halapljivost Aleksandra Grigorjeviča. Ako bude bio dovoljno pametan, on će ostati na vlasti, radiće na stvaranju savezne države Rusije i Belorusije u kojoj će on verovatno biti ceremonijalni predsednik, a Putin premijer, ali ako bude mislio da je najpametniji, sići će sa vlasti kao i mnogi pre njega.
Kurir.rs/B. Jovanović
NE PROPUSTITE
