Kina je krenula ka ujedinjenju s Tajvanom mnogo brže nego što se to očekivalo, upozorio je Entoni Blinken, državni sekretar SAD!
On je istakao da su u Pekingu odlučili da trenutni status kvo nije više prihvatljiv.
Balansiranje SAD
Pitanje ujedinjenja Kine i Tajvana potencijalno je novo žarište i moglo bi da dovede do vojnog sukoba između Pekinga i Vašingtona. Prošlog meseca američki predsednik Džozef Bajden je izjavio da će američka vojska braniti Tajvan u slučaju kineskog napada. Oštra je bila i izjava kineskog predsednika Si Đinpinga u nedelju, na otvaranju 20. kongresa Komunističke partije Kine, kada je izjavio da mu je prioritet ujedinjenje ostrva s maticom, ne isključujući da će za taj cilj iskoristiti sva sredstva koja su mu na raspolaganju, uključujući i vojnu intervenciju. Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije, dok vlasti na ostrvu uz pomoć SAD naginju ka samostalnosti.
- Ako Kina ne bude uspela da mirnim putem izdejstvuje prisajedinjenje, onda će upotrebiti prinudu i verovatno vojnu silu. To je ono što u znatnoj meri remeti aktuelni status kvo i stvara velike tenzije - rekao je Blinken u govoru na univerzitetu Stenford, gde se obratio zajedno s Kondolizom Rajs, bivšom državnom sekretarkom.
Blinken je dodao i da će u tom slučaju Sjedinjene Države poštovati svoje obaveze prema Tajvanu i podržati sposobnost ostrva da se odbrani. Sjedinjene Države već godinama balansiraju po pitanju odnosa Tajvana i Kine. Zvanična politika Vašingtona ne obavezuje Ameriku na vojnu akciju u slučaju kineske intervencije, ali aktuelni šef Bele kuće je u nekoliko navrata izjavljivao da će SAD braniti Tajpej u slučaju potrebe.
Kineski predsednik Đinping rekao je da "potpuno prisajedinjenje mora i da će biti realizovano".
Pomorska blokada
- Nastavićemo da težimo mirnom ujedinjenju s najvećom iskrenošću i najvećim naporom, ali nikada nećemo obećati da ćemo se odreći upotrebe sile - poručio je Đinping.
Tenzije između SAD i Kine na vrhuncu su poslednjih meseci i pojačane su nakon što je Tajpej letos posetila Nensi Pelosi, predsednica Predstavničkog doma Kongresa SAD. Kina je reagovala izvodeći veliku vojnu vežbu i praktično izvršila pomorsku blokadu ostrva. SAD strahuju da bi u slučaju eskalacije napetosti Peking mogao da se u potpunosti okrene ka Moskvi i znatno podrži Rusiju u ratu protiv Ukrajine.
Kurir.rs
Većina za sadašnji status
Ključna uloga ekonomije
Istraživanje javnog mnjenja iz juna ove godine pokazuje da samo 5,2 odsto građana na Tajvanu želi da ostrvo što pre proglasi nezavisnost, dok na drugoj strani svega 1,3 odsto stanovništva želi da se što pre izvrši prisajedinjenje s Kinom. Na drugoj strani vleika većina ispitanika želi da se zadrži status kvo. Ekonomija ima ključnu ulogu u odnosima Tajpeja i Pekinga. Procenjuje se da tajvanske investicije u Kini od 1991. godine iznose 193,5 milijardi dolara. Tajvan ima sopstveni ustav i oko 300.000 vojnika.
NE PROPUSTITE
