Ruski predsednik Vladimir Putin, održao je u četvrtak popodne posle skoro sat vremena zakašnjenja, govor u ruskom Valdajskom klubu. Uoči početka obraćanja njegov sekretar za štampu rekao je: " Da će Putinov govor biti "analiziran, čitan i ponovo čitan još nekoliko dana".
"Danas je to glavni događaj dana, koji će svakako kasnije morati da se analizira, da se njegov sadržaj proučava, čita i ponovo čita", rekao je Peskov novinarima. Tema ovogodišnjeg skupa je "Svet izvan hegemonije: pravda i bezbednost za sve".
Da li je zaista Putin rekao nešto novo, što nismo čuli od 24. fsbruara 2022. godine upitali smo magistra međunarodnih odnosa Boška Jovanovića, koji je za Kurir izanalizirao govor i da li u njemu zaista ima nešto istorijsko i o čemu će se prepričavati.
"Da bi odlučili koji je govor istorijski nephodno je da prođe vreme da bi se on adekvatno ocenio. Recimo 1947. godine Vinston Čerčil je u gradiću Fultonu, na Univerzitetu Alabama održao govor, gde je pomenuo frazu "Gvozdena zavesa", ali taj govor 1947 nije ništa bio epohalno, čak šta više nije se razlikovao od Čerčilovi antikomunističkih govora, koje je držao pre, ali zbog te znamenite fraze postao je poznat.
Putinov govor na Valdajskom klubu nije ništa novo i značajno doneo, samo se oko toga pravila velika buka. Stvar je u sledećem. On je održan u okviru Valdajskog kluba, to je ruski pandam kluba u Davosu. Tu se pozivaju razno razni "specijalisti" i tu ima diskusije. Da bi se razumelo šta je u ruskom pojam "specijalista", to je reč koju oni jako često koriste i koriste za mnoge ljude, koji nikakvi specijalisti nisu. Recimo urednik ruskog časopisa Rusija u globalnoj politici je Fjodor Lukjanov, koji je po obrazovanju lingvista. U ruskom poimanju specijalista za Nemačku je onaj koji govori nemački. A po mom poimanju specijalista za Nemačku je onaj, koji do tančina zna nemačku istoriju, govori nemački, poznaje aktuelne prilike u društvu i ume da predvidi dešavanja u nemačkom društvu i nemačkoj politici. Filolog nikakav naučnik ne može da bude, on naprosto van filologije mu nije mesto.
Putin je ponovio opšte poznate fraze o tradicionalnim vrednostima. Rekao je da su to tradicionalne vrednosti koje se nalaze u hrišćanstvu, judaizmu, islamu. Da on hoće da se u međunarodnim odnosima svi osećaju bezbedno, da svako ima priliku da se razvija. To je teza da se vraćamo na Vestfalski mir koji sam davno pomenuo u Kuriru.
Pomenuo je da Zapad ima svoje probleme, rekao je uslovno šta je danas Zapad, ali da će Zapad morati pre ili kasnije morati da počne pregovore sa Rusijom, rekao je bolje pre nego kasnije, što je potvrdilo moje ranije pretpostavke ranije iznete u člancima. Naprosto govor je jedan skroz običan, koji naprosto odgovara mestu, vremenu i situaciji u kojoj je izrečen, ali ne može da se smatra epohalnim i istorijskim", rekao je za Kurir magistar međunarodnih odnosa Boško Jovanović.
Kurir.rs/A.Mlakar/B. Jovanović
Šta znači Vestfalski mirovni poredak
Godine 1648. se potpisuje Vestfalski mirovni sporazum, koji je udario temelje međunarodnih odnosa i Evropi. Taj sistem je trajao sve do 1914.
Vestfalski mirovnim ugovorom uspostavljena je ravnoteža snaga, uspostavljen je sistem međunarodnog prava i dogovora. Svaki mirovni ugovor posle toga se poštovao. Osnovni činilac međunarodnih odnosa je bila je država. Pojedinac u to vreme kao činilac međunarodnih odnosa nije postojao, on se samo smatrao kao naprosto jedinka unutar države. Vestfalski sistem je bio ojačavan međusobnom mrežom garancija i ugovora i dogovora koje je potpisao Bizmark, najpametniji nemački političar ikada.
Posle Prvog svetskog rata, proban je da nastane neuspešni sistem međunarodnih odnosa, pa Liga naroda nije uspela pa je to dovelo do Drugog svetskog rata. I nastank Bretonvudsa, dogovori iz Jalte i Pozdama nisu ništa drugo nego dopuna Vestfalskom sistemu, jer naprosto države su bile glavni činilac međunarodnih odnosa. Tad se stvara teorija klasičnog realizma, teorija međunarodnih odnosa da su države osnovni činalac međunarodnih odnosa i da nas ne zanima njeno unutrašnje uređenje sve dok ona poštuje svoje međunarodne ugovore i međunardne obaveze.
Najveći pristalica klasičnog realizma je Kisindžer. Tu imamo dogovore START 1, imamo Detant- popuštanje između Zapada i Istoka. U najgore vreme Hladnog rata Rusija je slala gas Zapadu, a Zapad dolare. Nisu stali. Postoji Savet bezebdnosti koji je vršio svoju funkciju kontrole međunarodnih odnosa. Dozvoljavani su ratovi, mahom u Africi preko posrednika SSSR i SAD i Azije.
NE PROPUSTITE
