IZBORI ZA KONGRES PRVI TEST ZA DŽO BAJDENA: Glavne teme cene benzina, recesija i imigracija! O Rusiji i Ukrajini ni reči

Američki birači će na izborima na sredini mandata 8. novembra odlučiti da li će Kongres ostati demokratski ili će ga osujetiti republikanci.

„Velika je verovatnoća da će republikanci zauzeti Predstavnički dom, a to je važno jer kontrolišući Predstavnički dom kontrolišete dnevni red i pravila, šta zapravo izlazi iz komisija i koji predlozi zakona idu u Senat. “, rekao je politikolog sa univerziteta za novinsku agenciju AA Rajs Mark Džons.

Na izborima u sredini mandata, stranka aktuelnog predsednika obično gubi nekoliko mesta, tako da Bajdenove demokrate imaju težak zadatak pred sobom, s obzirom na to da 79-godišnjak trenutno uživa prilično nizak rejting od 43 odsto, prema najnovijoj anketi Politiko. Radom Bidna nije zadovoljno 55 odsto.

Bajden je svoj mandat započeo pozitivno, ali je njegova podrška naglo opala nakon žestokih kritika povlačenja američkih trupa iz Avganistana prošlog avgusta.

Od ovog leta, samo 37 odsto Amerikanaca je ocenilo njegov rad povoljno, ali je poslednjih meseci ponovo dobio izvesnu podršku. Kako piše Bi-Bi-Si, neki predsednici su se oporavili nakon što su bili u sličnoj tački usred svog mandata, a zatim osvojili još jedan. Ostale su glasači odbili.

U međuvremenu, 35 od 100 mesta u Senatu je na raspolaganju – 12 drže demokrate, a 23 republikanci. Demokrate i republikanci su trenutno podeljeni tačno na pola u Senatu, gde potpredsednica Kamala Haris daje odlučujući glas. Da bi zadržale kontrolu nad Senatom, demokrate moraju da osvoje 12 mesta, a ključne države su Pensilvanija i Viskonsin (trenutno obe republikanske) i Džordžija i Nevada (obe demokratske).

Ključne države: Pensilvanija, Viskonsin, Nevada, Džordžija

U Pensilvaniji, napredni demokrata Džon Feterman vodi žestoku bitku sa svojim republikanskim rivalom, bivšom TV zvezdom Mehmetom Ozom. "Dr. Oz". Poslednje dve predsedničke trke u Pensilvaniji bile su izuzetno tesne, sa Mejom kao marginom pobede.

Još jedna duboko podeljena država je Viskonsin, gde je republikanski senator Ron Džonson najavio da se povlači po isteku mandata, ali se predomislio u poslednjem trenutku, rekavši da je "država u prevelikoj opasnosti".

Džonson je glasao protiv potvrđivanja Bajdenove pobede i odbio je da osudi napad na Kongres 6. januara 2021. Suprotstavlja mu se njegova dijametralna suprotnost, ultra-liberalni demokrata Mandela Barns.

Tesno će biti i u Nevadi, gde je demokratska senatorka Ketrin Kortez Masto postala prvi latino senator 2016. godine, ali je poslednjih godina izgubila podršku svoje baze po pitanju abortusa i imigracije. Republikanci računaju na pristalicu Donalda Trampa Adama Laksalta, koji je podržao tvrdnje bivšeg predsednika da su njegovi izbori pokradeni.

U Džordžiji će se takmičiti dva afroamerička kandidata, zvezde svojih partija. To mesto brani demokratski senator i baptistički propovednik Rafael Vornok, koji je pre dve godine postao prvi crni senator Gruzije, uglavnom zbog velike izlaznosti crnaca.

U međuvremenu, republikanci u tu borbu šalju bivšu legendu američkog fudbala Heršel Vokera, inače bliskog Trampovog prijatelja.
Analitičari ističu inflaciju, cene goriva, abortus, kontrolu oružja, imigraciju i kontrolu granica, kao i kriminal i javnu bezbednost među pitanjima koja će odlučiti na ovogodišnjim izborima na sredini mandata.

Sanders upozorava demokrate: Nemojte se udvarati rasistima i homofobima
Demokrate će verovatno ići tankom linijom, podeljene na one progresivnije, koji su bliži politici Bernija Sandersa, i one umerenije, koji ih prvi optužuju za dosluh sa republikancima. Sanders je prošle nedelje gostovao u emisiji Meet the Press na En-Bi-Siju i tokom razgovora oštro je osudio pokušaje demokrata da pridobiju „rasističke, seksističke i homofobične birače na krajnjoj desnici”.

Sanders je to dao kao odgovor na pitanje voditelja Čaka Toda, koji ga je pitao o pokušajima udvaranja Trampovim pristalicama među kojima su i beli nacionalisti koji su učestvovali ili podržavali napad na Kongres 6. januara.

„Oni su ekstremno desničarski glasači koji su rasisti, koji su seksisti, koji su homofobi – ksenofobi. Ne, mislim da nikada nećete dobiti te glasače“, rekao je senator Vermonta.

Sanders je rekao da bi demokrate trebalo da saosećaju sa „milionima ljudi iz radničke klase koji ne mogu da priušte zdravstveno osiguranje, školarinu za svoju decu ili lekove na recept“.

Sanders smatra da je jedan od pravih načina udvaranja neodlučnim biračima imati političku volju da se kazni korporativna pohlepa osiguravajućih kompanija, farmaceutskih kompanija i Volstrita. „Neki od ovih ljudi — ne kažem svi — reći će, znate šta, ja ću se držati Demokratske stranke jer su oni mnogo bolja opcija od desničarskih republikanaca za ove ekonomska pitanja“, rekao je Sanders, koji se identifikuje kao nezavisan, ali glasa sa demokratama u Senatu.

Kada su demokrate izgubile vezu sa radničkom klasom?

Sanders je nedavno napisao kolumnu za Gardijan u kojoj je upozorio da u završnoj fazi ovog izbornog ciklusa demokrate ne treba da se fokusiraju samo na zaštitu prava na abortus, već bi trebalo da saopšte plan za ekonomske teškoće sa kojima se Amerikanci suočavaju, a za koje republikanci tvrde da brinuti više o.

Sanders ističe da njegovi glasovi govore sami za sebe kada su u pitanju prava na abortus, ali smatra da bi i demokrate trebalo da brinu da čak 60 odsto Amerikanaca živi od plate do plate.

Demokrate bi, kako je rekao, trebalo da budu glasnije kada je reč o konkretnim merama u kojima nadmašuju republikance, od ukidanja poreskih olakšica za najbogatije i povećanja minimalne zarade do univerzalnog zdravstvenog osiguranja.

Bajden nije baš dobar u tome, iako je uspeo da prođe poresku reformu i time olakša život milionima siromašne američke dece. Započeo je svoje predsedništvo tako što je doneo ogroman paket pomoći tokom pandemije kovida, a zatim je zajedno sa republikancima bio koautor ogromnog zakona o infrastrukturi.

Ali nakon toga, manje-više je beležio poraz za porazom kada je u pitanju sprovođenje njegove agende, bilo da se radi o zakonu o klimi, kontroli oružja, socijalnoj zaštiti ili abortusu. Tek ovog leta demokrate su napravile neke korake na ovim prostorima.

Ali za sada, Bajdenova administracija se ne može pohvaliti nikakvim većim dostignućima, naprotiv. Od haotičnog povlačenja iz Avganistana i iznenadnog talibanskog preuzimanja vlasti prošlog avgusta, do rekordnog broja ilegalnih prelazaka američko-meksičke granice.

Rekordna inflacija izazvana ekonomskim rastom nakon pandemije, prekidima u lancu snabdevanja i rastućim cenama goriva. Mnogi stručnjaci takođe krive Bajdenov ogromni paket ekonomskih stimulacija za raspirivanje požara

Zatim je došla omikronska verzija kovida prošle jeseni, Amerikanci su ovog proleća bili pogođeni nedostatkom mleka u prahu, a onda je u junu Vrhovni sud poništio pravo na abortus — sve je to izgleda zateklo Belu kuću nespremnu.

Analitičari su gotovo jednoglasni da će demokrate teško izbeći gubitak Kongresa. To znači da će ovaj sada početi da gleda sa visine na Bajdena, a republikanci u Predstavničkom domu već planiraju da istraže odnose predsednikovog sina sa Kinom.

Bajdenova vlada se takođe suočava sa tužbama zbog svoje imigracione politike, zaštite životne sredine i otpisa studentskih kredita. Svaki poraz će značiti veću štetu pred predsedničke izbore 2024. A ovde dolazi sasvim novi, možda i veći problem za demokrate.

Do tada će Bajden imati 81 godinu, a njegovo kognitivno zdravlje je već očigledno u opadanju, dok njegova potpredsednica, svojevrsna logična naslednica, Kamala Haris, uživa još manju podršku od svog šefa, sa samo 39 odsto.

Kurir.rs/RTVSLO