Na današnji dan pre 43 godine tog 4 novembra 1979. tačno na godišnjicu izgnanstva imama Homeinija u Tursku u Teheran je stigla HITNA vest da se premijer Bazargan susreo u Alžiru sa savetnikom za Nacionalnu bezbednost Bele kuće Zbignjevom Bžežinskim. Zbog toga na ulicama Teherana okupilo se nekoliko hiljada ljudi mahom studenata koji su uzvikivali pogrdne parole protiv Sjedinjenih Država. Masa je iznenada krenula prema ambasadi SAD. Usledila je drama koja je trajala 444 dana koja je bila povod za najveću blamažu američkih komandosa i najveću vojno-političko-obaveštajnu aferu u SAD koja je kasnije izbila pod nazivom "Iran-gejt", ali krenimo redom.
Tog 4. 11.1979. na godišnjicu izgnanstva imama Homeinija u Tursku u Teheran je stigla neproverena vest da se premijer Bazargan susreo sa Zbignjevom Bžežinskim, savetnikom za nacionalnu bezbednost predsednika Džimija Kartera u Alžiru. Za to vreme u Teheranu grupa "muslimanskog univerzitetskog pokreta" pod imenom "Muslimasnki studenti, sledbenici imamove linije" krenuli su u masovni protest ulicama Teherana. Cifra prisutnih na demonstracijama, kako se povorka kretala samo je rasla i od nekoliko hiljada popela se na par stotina hiljada. Ogromna masa odjednom se stvorila ispred američke ambasade u Teheranu. Rulja je uzvikivala pogrdne parole protiv SAD.
Međutim, iznenada, u jednom trenutku rulja je počela da ljulja glavnu kapiju ispred koje je stajalo par naoružanih američkih marinaca, da bi odjednom situaciju bilo menoguće kontrolisati jer je rulja provalila u dvorište ambasade. Inače, dok je masa protestvovala u amabasadi su službenici munjevito pokušavali da unište sva poverljiva dokumenta seckalicom, kiselinom ili jednostavno spaljivanjem, ali jednostavno nije bilo sve moguće uništiti jer je arhiva bila ogromna, a situacija se iz minuta u minut pogoršavala, jer su službenici morali da napuštaju pojedine delove zgade u koju je pomahnitala rulja upadala sa svih strana.
Studenti među kojima su viđeni i čuvari islamske revolucije "Pasdarani "uzeli su 90 taoca od kojih su 63 bili američki državljani. Oni su zatočeni proveli 444 dana u zarobljeništvu.
Jedna grupa je dok je čudom uspela da umakne i skloni se na sigurno. Oni su kasnije u okviru tajne operacije CIA "Argo" prevarom uspeli da umaknu iz Teherane o čemu je snimljen i film.
Studenti i Pasdarani su tražili izručenje iranskog šaha Mohameda Reze Pahlavija, koji je nakon zbacivanja sa vlasti u islamskoj revoluciji izbegao u SAD a onda u Egipat gde je i umro 27. aprila 1980. Homeini se prvih dana nije oglašavao a onda je otvoreno podržao revolucionarne akcije studenata nazvavši ih " Revolucijom veće od prethodne".
Iranci su uspeli da se domognu sve dokumentacije, koju su kasnije pažljivo sredili i objavili u 50 tomova knjigu zvučnog naziva "Dokumenti iz špijunskog legla". Radi se o nekoliko hiljada stranica dokumenata koji su hronološki sređeni, strogo poverljive prepiske, dokumenti, fotografije.
Inače okupacija američke ambasade bila je brutalna povreda Bečke konvencije.
Taoci su pušteni kada su SAD tajno preko Izraela iranu dostavile rezervne delove za avione F 4 "fantom" i F 14 "tomket", rakete vazduh-vazduh AIM-9, AIM-54, protivoklopne rakete TOW i drugu vojnu opremu. U Americi kad je to otkriveno eksplodirala je afera "Iran gejt".
Ovaj dan u Iranu obeležava se i kao Dan svetske arogancije.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
