U Americi se danas održavaju međuizbori, koji su praktično svojevrsni referendum o vladavini aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena!
Tradicionalno na polovini predsedničkog mandata Amerika izlazi na glasanje i više od 240 miliona registrovanih glasača biraće 435 poslanika u Predstavničkom domu Kongresa, 35 predstavnika u Senatu, kao i 39 guvernera u 36 država i tri oblasti.
Inflacija i kriminal
Projekcije ukazuju na to da će Republikanska stranka pobediti Demokratsku stranku i osvojiti većinu u oba doma Kongresa (Predstavnički dom i Senat), što će otežati vladavinu aktuelnom šefu države. Odatle i ne čudi što se predsednik Bajden aktivno uključio u završnici kampanje kod demokrata, baš kao i njegov prethodnik Donald Tramp, koji agituje na strani republikanaca.
Bajden je upozorio da mnogi republikanski kandidati "prete demokratiji", jer ponavljaju Trampove lažne tvrdnje iz 2020. godine o pokradenim izborima.
- Ove godine glasamo o demokratiji. Ako republikanci pobede, demokratija u Americi biće oslabljena - rekao je Bajden u Njujorku. Republikanci su Bajdena u kampanji žestoko kritikovali za visoku inflaciju i porast stope kriminala. Procenjuje se da bi demokrate mogle da izgube i Predstavnički dom - gde je republikancima potrebno da osvoje samo pet mesta više nego što imaju sada da bi dobili većinu, a da je i Senat, gde je trenutno izjednačen broj mesta - na ivici. Demokrate su vodile u trkama za mesto senatora u Džordžiji, Pensilvaniji i Nevadi, ali je ta prednost iščezla, preneo je Glas Amerike.
Tramp je na mitingu u Majamiju održao gotovo dvočasovni govor u kome je poručio da su ovo najvažniji "međuizbori u istoriji Amerike":
Bitka za svaki glas
- Potrebna nam je toliko velika pobeda da radikalna levica ne bi mogla da pokrade rezultate. Osvojićemo ponovo Ameriku. Osvojićemo ponovo veliku, predivnu Belu kuću - poručio je Tramp, nagoveštavajući da će se ponovo kandidovati na predsedničkim izborima 2024. godine.
Poslednja istraživanja Rojtersa i Ipsosa pokazuju da samo 40 odsto Amerikanaca podržava Bajdenov učinak u Beloj kući. Zbog svoje nepopularnosti, aktuelni predsednik nije ni učestvovao u kampanji u nekim državama. Zanimljivo je da se u završnici kampanje u bitku za svaki glas uključio i Barak Obama, bivši predsednik SAD.
Kako Amerikanci glasaju
Ekonomija je glavni problem
Ekonomija je ubedljivo najvažnija stavka pri odluci čak 79 odsto Amerikanaca o tome za koga će glasati, pokazalo je jedno istraživanje javnog mnjenja. istovremeno, njih 82 odsto je izjavilo da su ekonomski uslovi danas loši ili samo prihvatljivi, a samo dva odsto ih je nazvalo izvesnim. Druga pitanja koja dominiraju u kampanji su zakoni o oružju, imigraciji i zakon o abortusu. - Republikanci su usredsredili na kriminal i ekonomiju iz dva razloga. To su dva pitanja koja će naterati njihove birače da izađu na glasanje, a nezavisni birači smatraju Republikansku stranku prikladnijom za rešavanje ta dva pitanja - kaže Dženifer Loules, profesorka na Univerzitetu u Virdžiniji. Inflacija u SAD je u septembru iznosila 8,2 odsto.
Iskoristili pravo
Već glasalo 40 miliona
Pravo glasa na izborima ima više od 240 miliona registrovanih birača u Sjedinjenim Državama, a pravo da ranije izvrše svoju građansku dužnost obavilo je njih oko 40 miliona. Među onima koji su ranije glasali jeste i aktuelni predsednik Džozef Bajden. I ovaj put na društvenim mrežama su se pojavile razne neosnovane optužbe o nameštanju ishoda izbora na glasanju elektronskim putem.
Ključne bitke
Šest neodlučnih država
U završnici kampanje demokrate i republikanci su se koncentrisali na takozvane sving države. U neodlučne države spadaju Arizona, Džordžija, Mičigen, Penslivanija, Viskonsin i Nevada. Očekuje se da stranka koja bude osvojila većinu u ovim državama osvoji većinu i u Predstavničkom domu Kongresa, odnosno Senatu.
Ta divna demokratija
Ne glasaju na engleskom
Na izborni dan više od 80 miliona Amerikanaca imaće mogućnost glasanja na nekom drugom jeziku osim engleskog, zahvaljujući federalnoj odredbi koja garantuje jezičku pomoć u tom procesu za određene kategorije. Izvorni zakon o glasačkim pravima iz 1965. prvenstveno je bio fokusiran na prava Afroamerikanaca na Jugu. Zakon je proširen 1975. kako bi uključio određene jezičke manjine - američka starosedelačka plemena, domoroce Aljaske, Latinoamerikance i Amerikance azijskog porekla - kako bi glasanje bilo pristupačnije. Svakih pet godina Biro za popis stanovništva SAD određuje kojim se manjinskim jezičkim grupama moraju obezbediti informacije na njihovim primarnim jezicima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
